Preispitivanje sudskih odluka u medijima: Gde je granica između objave činjenica i javne osude?
Komentari15/04/2026
-17:00
Društvo sudija Srbije osudilo je način izveštavanja televizije i lista Informer kojim se, kako navode, podstiče javna osuda sudija i insinuira da su oni postupali suprotno svojoj dužnosti. U istom saopštenju navodi se da je preispitivanje sudskih odluka moguće isključivo u zakonom propisanom postupku, a reakcija je navela na pitanje o ulozi medija u tumačenju sudskih odluka i preispitivanju sudskih organa.
Društvo je pozvalo Visoki savet sudstva da obavlja svoju ustavnu funkciju i obezbeđuje uslove za nezavisan rad sudija i sudova, kao i medije da javnu raspravu o sudskim odlukama vode na osnovu činjenica i pravnih argumenata, bez ličnog prokazivanja sudija.
Upravo o ovom saopštenju za Euronews Srbija je govorila Nada Đorđević, predsednica Upravnog odbora Društva sudija Srbije. Ona je rekla da javnost i mediji imaju pravo da komentarišu, ali da je problem u načinu na koji se to čini. Kako kaže, sudska odluka može da bude preispitivana samo od strane nadležnog suda u zakonom propisanom postupku i od strane Ustavnog suda po ustavnim žalbama.
"Kada govorimo o izveštavanju medija, način ostvarivanja javnog informisanja i ostvarivanja javnog interesa u sredstvima javnog informisanja regulisan je zakonom o javnom informisanju i medijima. Dakle, ja mogu da kažem da taj zakon sadrži određena načela i, naravno, ustavne su garancije da je cenzura u Republici Srbiji zabranjena. Suština je u tome da se sloboda govora i način ostvarivanja javnog informisanja i slobode u javnom informisanju ne mogu ostvarivati na uštrb nekih drugih prava ličnosti. Izveštavanje mora da bude blagovremeno, objektivno, nepristrasno, mora da se zasniva na činjenicama i ta informacija ne može da se prezentuje javnosti u smislu kao da je to već neka dokazana činjenica, ako to zaista nije slučaj. To je naročito slučaj kada se izveštava o krivičnim postupcima, gde je krivični postupak još uvek u toku, povređuje pretpostavka nevinosti kroz senzacionalističke naslove, kao što su, recimo naslov koji je formulisan na taj način da se javnosti sugeriše kao da je već dokazano i utvrđeno da je osumnjičeni ili okrivljeni izvršio to krivično delo koje mu se stavlja na teret", rekla je Đorđević.
Euronews Srbija
Na pitanje zašto se reagovalo u konkretnom slučaju i po čemu je on bio "ekstreman" po procenama, Đorđević kaže da je saopštenje "isprovocirano određenim prokazivanjem sudija u javnosti", objavljivanjem njihovih fotografija.
"Ali to nije samo taj slučaj. Mi smo više puta reagovali, naročito prethodne godine, čini mi se da smo izdali najviše saopštenja. Bilo je više slučajeva, čak i sličnih, povodom, recimo, lokalnih izbora u Kosjeriću. Ne možete reći da je to bila neka legitimna kritika ako je u tekstu već iznet zaključak: sudije blokaderi su, ne znam, vršili pritisak na svoje kolege pa su preglasavanjem doneli odluku i tako dalje. Dakle, ponavljam, mediji treba da iznose informacije od interesa za javnost. Nije zabranjeno komentarisanje sudske odluke. Sporan je način komentarisanja te odluke, sporan je manir prosto objavljivanja fotografija tih sudija. Sličan slučaj je bio, recimo, u Kosjeriću gde su objavljene fotografije članova sudskog veća, recimo, u maniru kao što se to čini, recimo, na poternicama kad gledamo", rekla je Đorđević.
Na pitanje kada se prelazi granica i gde se pronalazi ravnoteža, novinarka Večernjih novosti Slađana Matić, koja godinama izveštava iz Višeg suda u Beogradu, kaže da izveštavanje ima granicu u smislu prenošenja informacije i atmosfere koja se čuje u sudnici.
Povezane vesti
"Ne mogu da kažem da se ne dešava da se nekad možda nešto izvuče iz konteksta, da se nešto senzacionalistički prenese, ali, pravo i objektivno izveštavanje je ono u onom kontekstu u kojem se u sudnici nešto i kaže. E sad, ti kad izveštavaš i kad pratiš jedno suđenje vrlo često vidiš i kakvu sudija donese odluku i onda ti možeš da imaš i stav prema tome jer si ispratio, znaš kakvi su dokazi u pitanju, kakvi su snimci izvedeni i tako dalje. Onda imaš i neku slobodu i pravo i tvoj novinarski posao je da prokomentarišeš možda tu presudu ako uočiš da ona nije kako treba, da nije realna, da je možda u nečemu odstupila i tako dalje. Međutim, ja moram da kažem da ja imam jako pozitivno iskustvo prema sudijama Višeg suda", rekla je ona.
Kako kaže, sigurno je da negde ima iskakanja. Kako kaže, mana kod novinara je što nisu pravnici.
"Možda je poneko od nas novinara završio Pravni fakultet. Mi smo uglavnom sa, sa novinarstva, političkih nauka i tako dalje. Kad možda tek uđeš u taj sektor, ti možda i nemaš dovoljno znanja pravnog za neko izveštavanje, ali i ja i mnoge moje kolege koje vidim da izveštavaju iz Višeg suda se zaista trude da uđu u suštinu vaganja tih dokaza koji se izvedu na glavnim pretresima. I mislim da je kritika novinara dozvoljena. Novinar predstavlja javnost, sudija sudi u ime naroda. Mi smo narod isto. Ako vidiš da nešto nije kako treba, mislim da to treba i da kažeš i da napišeš", rekla je ona.
Euronews Srbija
Ipak, postavlja se pitanje zašto Društvo sudija Srbije nije reagovalo i u drugim sličnim situacijama. Na pitanje da li je bilo materijala za reagovanje i u slučaju Nove i objave o "sudiji koji je naredio upad u rektorat", Đorđević kaže da je to sve češći slučaj u javnosti prilikom izveštavanja u medijima, ali da Društvo sudija nema kapacitete da reaguje svakodnevno i sa po nekoliko saopštenja.
"Reagujemo shodno kapacitetima i prosto društvo sudija je, da kažem, dobrovoljno udruženje. Mi svi imamo svoje poslove, svoje obaveze, nismo u mogućnosti svakodnevno da se sastajemo, da izdajemo saopštenja povodom svakog naslova, koliko god ovaj je problematičan. Često se dešava da mi reagujemo kad nam se kolege obrate, naročito ako je to situacija na lokalnom nivou. Neki mediji su prosto gledaniji na lokalnom nivou. Ovde je slučaj, vezano za ovo poslednje saopštenje, situacija je takva da je jedan jako gledan medij u javnosti i u štampanom i u elektronskom izdanju izdao takvo saopštenje i objavio fotografije. Slažem se da bi i za ove prethodne naslove moglo štošta da se napiše", rekla je ona.
Kako dodaje, postoji poverenik za zaštitu od neprimerenog uticaja koji bi morao da se osvrne.
Đorđević kaže da je Društvo sudija Srbije reagovalo i u slučaju Krika koji ima platformu "Prosudi ko sudi", što je takođe slučaj koji je, kako kaže, "neprimeren".
Povezane vesti
Komentarišući na koji način pravosuđe komunicira sa javnosti, Matić kaže da na prvu loptu možda deluje da je ono zatvoreno, ali da svaki novinar koji duže prati ovu oblast može da dobije dobra i adekvatna objašnjenja.
"Mislim da je vrlo važno kad sudija donese neku odluku da se da obrazloženje. Dakle, neki sudija kad donese presudu, on kaže dve rečenice i završio je. Zavisi od slučaja do slučaja. Neki sudija detaljno obrazlaže, on objasni zašto je to tako i zašto je tako presudio. Onda tu nema možda ni prostora za pogrešno tumačenje, za kalkulacije, za sumnje. Dakle, vrlo je važno koliko na koji način prosto sudija ima stil svog suđenja i stil obrazlaganja svoje presude. Ako je detaljno i kvalitetno obrazloži, ja mislim da nema nikoga koji će mu naći neku manu i zameriti, iako se ta presuda zasniva na dokazima i na činjenicama", rekla je ona.
Kompletno gostovanje Đorđević i Matić pogledajte u video prilogu na početku tekstu.
Komentari (0)