Život dece bez roditeljskog staranja: Kako izgleda rad sa mališanima u Zvečanskoj i ko i kako može da ih usvoji

Za manje od mesec dana oko 60 volontera se prijavilo za dobrovoljni rad sa štićenicima Centra za zaštitu odojčadi dece i omladine u Zvečanskoj. Postavlja se pitanje ko su osobe koje rade sa nekoliko stotina dece koja su lišena roditeljskog staranja ili imaju smetnje u psihofizičkom razvoju i druge zdravstvene probleme, ko sve može da usvoji mališane iz Zvečanske i koja je procedura, kao i kako izgleda svakodnevnih život najmlađih koji su zbrinuti u ovoj ustanovi.

Mirjana Đorić je dugogodišnji volonter i radi u materinskom domu koji zbrinjava majke koje su uglavnom maloletne, a za Euronews Srbija kaže da je za volontiranje potrebna, pre svega, volja.

Ona je ispričala da je volontiranje u Zvečanskoj svakodnevno motiviše. 

"Dok sam se okrenula, prošla je decenija i to je sada već neki porodični odnos, i sa korisnicima i sa zaposlenima", dodaje ona.

Zamjenik direktora centra u Zvečanskoj Ljubiša Jovanović kaže da je u poslednje dve nedelje malo više prijava volontera nego ranije, ali da one konstantno pristižu.

"Imamo nedeljno sigurno bar 4-5 prijava potencijalnih volontera svih generacija. Najviše se javljaju studenti i mladi ljudi, ali se javlja i srednja generacija, nekad se javljaju i ljudi iznad 65. Mi se trudimo da sve njih nekako angažujemo. Međutim, niti mi imamo toliko raznovrsnih potreba da bismo mogli sve volontere da uključimo, niti možemo organizaciono da to podržimo i pratimo", rekao je on.

On objašnjava da volonter mora da ima nekog sa kim će se dogovarati, razmenjivati informacije, odnosno profesionalca.

Prema njegovim rečima, najveći broj ljudi može da volontira samo vikendom i uveče, pa su problem termini u organizacionom smislu.

"Recimo, u stacionaru gde su baš mala deca i gde najveći broj ljudi se javlja za grljenje beba, tu ne možemo da organizujemo vikendom i popodne, zbog naših organizacijonih problema, tako da mnogi volonteri koji bi hteli da se uključe čekaju. Hvala im na tome i što su se javili, što tako uporno čekaju na angažovanje", rekao je Jovanović.

Euronews Srbija

Kako se postaje volonter u Zvečanskoj

Đorić je majka troje odrasle dece, a u Zvečanskoj radi sa decom koja nemaju neku kompleksnu problematiku kao što je to u stacionaru.

"Dnevne aktivnosti obogaćuju i nas, obogaćuju i njih i to treba isto osluškivati, kao što osluškujemo jedni druge kada smo odrasli, tako i decu treba osluškivati i nuditi to što je potrebno", rekla je ona i dodala da volonter to radi zdravorazumski, toplog srca, bez kočnica, prihvatajući dete u centru kao sopstveno. 

Ona je rekla da je oduševljena kako država podržava Zvečansku.

"Ako shvatimo svi da su to naše deca, onda svako od nas može da pomogne u tom kontekstu šta god je to potrebno, a to nekad nije, kao što je rekao gospodin Ljubiša, samo prisustvo. Znači razne su to stvari koje uključuju brigu o detetu. Ono što treba u trenutku, to nekako kao volonter završite, a te trajne, strukturalne potrebe, o tome brinu zaposleni", rekla je sagovornica Euronews Srbija.

Svi zainteresovani za volontiranje u Zvečanskoj mogu da dobiju informacije o tome putem medija i na sajtu centra gde se može naći vodič za volontere, a oni koji to žele javljaju se mejlom.

"Obično, posle ovakvih emisija povećan broj ljudi se javi, što meni malo stvara situaciju da ne mogu sve da angažujem, pa mi je malo krivo zbog toga", rekao je Jovanović.

Kada se prijave, dobijaju prijavni list koji popune.

"Na osnovu tog prijavnog lista ja vidim kad oni mogu, čime se bave, šta znaju, koju aktivnost mogu da obavljaju i oni sami prepoznaju aktivnosti koje su potencijalno navedene u vodiču. Nakon toga, ja kontaktiram moje kolege da vidim kakve su potrebe za volonterima, u kojim konkretnim aktivnostima, Ne angažujemo volontere tako da oni sede u našem domu i čekaju da nešto iskrsne, nego se dogovorimo unapred", rekao je Jovanović. 

On je naveo da postoje aktivnosti "jedan na jedan", gde uvek isti volonter pomaže istom detetu. 

"To je nešto kao program stariji brat, starija sestra. Mi ga zovemo volonter drug. To realizujemo sa jednom organizacijom koja se zove Centar za unapređenje društva koja nam pruža logističku i izvesnu materijalnu pomoć volonterima, plaća karte za bioskop, pozorište i slične stvari ili organizuje izlete. Ostale aktivnosti volontera se odnose, na primer, na pratnju dece, kad treba da idemo negde kolektivno, pa što više volontera krene, to više i dece može da ide", rekao je on.

Ono što je za malu decu važno, dodaje on, to je da volonteri izvode decu napolje jer u centru nemaju dovoljno ljudi za to, a da je to posebno važno sada kada je lepo vreme. 

Za decu starijeg uzrasta, navodi Jovanović, volonteri se najviše angažuje oko dodatne podrške u učenju.

"To je malo relaksirano učenje, nije to ono što rade nastavnici i profesori, pa sad fokusirano na samo gradivo, nego malo opušteno, ćaskaju, malo se igraju, ali rade domaće, pripremaju se za odgovaranje i popravljaju ocene", dodaje on.

Đorić kaže da se u materinskom domu gde volontira zbrinjavaju majke koje su uglavnom maloletne i na neki način uskraćene za brigu od strane porodice, a gde im se pruža podrška širokog spektra, kao u porodici.

Euronews Srbija

"Stalno to želim da potenciram, da je osećaj za volontera biti deo porodice ključan i ponašati se tako kao da brinete o sopstvenom detetu. To na kraju krajeva, jesu naša deca, važno je da to razumemo. Pazim bebe i atmosfera u tom domu je božanstvena. Stalno se čuje pesma, smeh", ispričala je ona.

Jovanović je rekao da što se tiče vremena za volontera, najteže se nalaze oni za aktivnosti vezane za dodatnu podršku zaposlenima u centru za praćenju dece ujutro u školu.

"Tada najveći broj volontera ne može, iz raznih razloga. Recimo, tu bismo mogli da angažujemo mnogo više volontera, ali teško nalazimo volontere koji to mogu. Naravno, volonteri moraju dobro da procene svoje vreme i da se daju samo onda koliko oni mogu i kad mogu. To moramo da poštujemo", rekao je on.

Nekada, navodi Jovanović, volontere upućuju i na druge saradničke organizacije kojima su volonteri potrebni, ali su ljudi upućeni uglavnom na Zvečansku.

"Zvečanska je simbol, verovatno, dece kojoj treba pomoć i onda su svi nekako na nas orijentisani. Ima mnogo organizacija i ustanova u Beogradu i u Srbiji kojima je takođe potrebna volonterska pomoć i podrška", rekao je on.

Uglavnom svi volonteri u Zvečanskoj, kaže on, hoće da volontiraju tamo gde su mala deca i bebe, navodeći da centar ima nekoliko domova koji su za školski uzrast.

"I tu ima volontera koji se javljaju i angažujemo ih u dovoljnom broju, ali uglavnom svi hoće sa bebama", rekao je on.

Centar, navodi Jovanović, ima i potrebe za IT podrškom koja uvek nedostaje.

"Sve češće deca školovanje obavljaju putem informacionih tehnologija, ali i nama kao zaposlenima je tu potrebna podrška", rekao je on.

Jovanović napominje su donacije uvek potrebne, kao i sponzorstva koja mogu da se upute direktno detetu.

On je ispričao da se sa volonterima uklapaju i za akcije čišćenja i sređivanja doma, pa se one sprovode zajedno sa decom. 

"Imamo dosta problema i sa tehničkim osobljem, s obzirom na to da oni imaju najniže plate i teško je naći i zaposliti ljude koji će biti domari, tetkice, domaćice, vozači. Oni imaju najniže plate i jednostavno ljudi mogu mnogo više, bolje da zarade nalazeći neke honorarne poslove nego da budu zaposleni u državnoj ustanovi. To je nama veliki problem, tako da ponekad nam i te neke zajedničke akcije sređivanja doma sa decom i sađenja cveće, igranje u dvorištu i sve to skupa jako znači", rekao je Jovanović.

"Godišnje u celoj Srbiji 50 usvojenja"

Jovanović je rekao da se u centru u Zvečanskoj decenijama posvećeno brine o deci bez roditeljskog staranja.

On je ispričao da je posle 2000. stabilizovano finansiranje i razvijen hraniteljski smeštaj, a da je  bilo dosta i usvojenja.

"Iako mi radimo u ustanovi, mi smatramo da deci nije mesto u ustanovi, da treba da se društvo potruditi da što više nalaze porodična rešenja. Te porodice iz kojih deca dolaze nisu samo zlostavljačke porodice, to su porodice koje su i same ugrožene, njima je potrebna podrška. Jako je značajno da se razviju neki programi. Mi smo ih imali, projektno preko UNICEF-a, tzv. porodični saradnik, gde smo direktno podržavali porodice da ne bi došla deca u dom ili, eventualno, ako su već bila u domu, da podržimo porodicu da preuzme dete nazad", rekao je on.

Jovanović naglašava da je podrška biološkoj porodici na prvom mestu, a da je na drugom mestu motivisanje srodnika da preuzmu dete, kako ne bi došlo u dom.

"Na trećem mestu jeste usvojenje, koje je jako palo u poslednje vreme. Znači, 2014. imali smo skoro 200 usvojenja, a sada godišnje ima u celoj Srbiji 50", rekao je on.

Povodom navoda da je usvojenje komplikovana procedura i da je gotovo nemoguće usvojiti dete u Srbiji, Jovanović kaže da usvojitelji razmišljaju iz svog ugla, a centar iz ugla dece.

"Malo je paradoksalna situacija da ima 700 i nešto prijavljenih parova i pojedinaca koji hoće da usvoje i 300 i nešto dece koja ispunjavaju zakonom propisane uslove za usvojenje. Nemaju sva deca zakonom propisane uslove. Treba da se liše ili roditelji sudski roditeljskog prava ili da roditelji daju saglasnost za usvojenje. Međutim, ima puno dece, na primer, romske nacionalnosti, dece sa smetnjama u razvoju. Naš narod hoće da usvoji dete kao da su ga oni rodili zato što njima nedostaje roditeljstvo, uglavnom", rekao je on.

To je, dodaje on, u redu, ali to onda smanjuje mogućnost da se usvoje ona deca koja ne ispunjavaju te uslove za usvojitelje, što je vrlo često.

"Inače, proces traje duže zato što je potrebna i obuka za usvojitelje. Sad mnogi postavljaju pitanje što se ne edukuju roditelji, što se edukuju samo usvojitelji. Ja moram da kažem da nije isto biti roditelj svom detetu i detetu koje je već ostavljeno i koje ima određena traumatska iskustva. Iako je usvojiteljima nekad to teško da shvate, to je izazovno. Naravno, može se desiti da dođe neko dete koje nema mnogo izazova i onda oni potvrde to da je to isto kao sa svojim detetom, ali najveći broj dece donese neke izazove koje usvojitelji koji su dobro pripremljeni, dobro motivisani, prevladaju, ali je potrebno da budu dodatno pripremljeni", naveo je Jovanović.