U Srbiji se reciklira između 40 i 45 odsto staklene ambalaže

U Srbiji se reciklira između 40 i 45 odsto staklene ambalaže dok je primena cirkularnog stakla još u fazi razvoja, ali beleži napredak zahvaljujući harmonizaciji sa regulativom Evropske unije da se i u našoj zemlji primene savremene poslovne prakse koje uspešno funkcionišu u Evropi.

Srbija je bolja u odnosu na zemlje regiona poput Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, koje imaju niže stope reciklaže, ispod 30 odsto, ali dalji napredak u ovoj oblasti zavisiće od razvoja infrastrukture, uvođenja depozitnog sistema i povećanja svesti građana o značaju reciklaže, zaključeno je juče na Forumu Kreativno staklo koji je održan u okviru obeležavanja 180 godina od početka organizovane proizvodnje stakla u Srbiji i projekta "Glassmaking tradition meets innovation" podržanog od strane Evropske unije, saopšteno je iz Centra za medijsku kulturu i obrazovanje u Beogradu.

Evropska unija je lider u oblasti reciklaže stakla i primene poslovnih modela cirkularne ekonomije.

Zahvaljujući razvijenoj infrastrukturi i zakonodavstvu, EU ostvaruje visoke stope reciklaže (oko 75 odsto), što znači da se na godišnjem nivou reciklira oko 11 miliona tona stakla.

Na svetskom planu sve više se prelazi na cirkularni model proizvodnje koji se zasniva na principima cirkularne ekonomije i podrazumeva da se staklo stalno vraća u upotrebu umesto da postane otpad.

Cirkularno staklo je najzastupljenije u ambalažnoj industriji (boce i tegle), građevinarstvu i u automobilskoj industriji.

Primenom cirkularnih poslovnih modela u staklarstvu se ostvaruju uštede u potrošnji energije i do 30 odsto, a značajno je i smanjenje emisije ugljen-dioksida i količine generisanog otpada u odnosu na tradicionalne načine proizvodnje.

Cirkularnost u staklarstvu podrazumeva dobro funkcionisanje i sinhronizovanost svih faza, počev od prikupljanja staklenog otpada, sortiranja (po boji i kvalitetu), drobljenja u sitne komade, topljenja u pećima, zatim oblikovanja (duvanje, presovanje, livenje) i na kraju hlađenja.

Iako cirkularni pristup ima brojne prednosti, njegova primena u zanatskom i umetničkom radu sa staklom suočava se sa nekoliko problema.

U prvom redu, to su tehnički izazovi, s obzirom da različite vrste stakla imaju različite tačke topljenja, tako da mešanje može dovesti do pucanja ili deformacija.

Osim toga, nije jednostavno doći do čistog, dobro razvrstanog otpadnog stakla.

Rad sa recikliranim staklom zahteva specifične veštine, a trenutno ne postoji odgovarajući broj edukativnih programa i radionica, istaknuto je na skupu na kojem su učestvovali stručnjaci, umetnici i edukatori o staklu iz Srbije, Danske, Slovenije, Rumunije, Bugarske i Velike Britanije.

Zahvaljujući umetnicima i inovativnim preduzetnicima, istorijske prakse  ponovne upotrebe stakla dobijaju novi život, pokazujući da staklo može biti i materijal i medijum koji spaja estetiku, industriju i održivost.