Između slobode i nasilja: Šta su danas mediji u Srbiji i koje lekcije (ni)smo naučili iz prošlosti?

Od zahteva za gašenjem pojedinih kanala, preko konstantnih napada, pa sve do izjednačavanja aktivizma sa novinarskim slobodama, mediji u Srbiji danas su tema više nego ikada pre. U senci godišnjice bombardovanja RTS-a i aktuelnih debata o disciplinovanju medija, gosti emisije "Plenum", Vladimir Radomirović i Muharem Bazdulj, analizirali su status profesije i posledice istorijskih presedana.

Godišnjica bombardovanja Radio-televizije Srbije (RTS) ostaje najbolnije pitanje domaće medijske istorije.  Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik "Pištaljke" i bivši predsednik UNS-a, upozorava da ni decenijama kasnije nemamo odgovore na ključna pitanja o napadu na zgradu u Aberdarevoj.

"Mi ne znamo osnovne informacije: čiji je avion gađao zgradu, ko je izdao naređenje. Znamo samo posredno, od američkih novinara, da su oni znali za napad, ali nisu obavestili gledaoce. Posebno je šokantna informacija da je prvi nalet aviona navodno zaustavio CNN, ali samo zato što su u tom trenutku njihovi producenti bili u zgradi. Za naše radnike nikoga na Zapadu tada nije bilo briga", ističe Radomirović, podsećajući na jeziv podatak da su američke kolege informaciju o pogođenom RTS-u na jednoj večeri dočekale aplauzom.

On izražava žaljenje što srpska država nikada nije pokazala dovoljno interesovanja da se ova pitanja do kraja razjasne.

Empatija kao osnova cehovske solidarnosti

Urednik na RTS-u i kolumnista Muharem Bazdulj ističe da svake godine, gledajući fotografije stradalih kolega u holu Takovske, oseća duboku ljudsku i empatijsku solidarnost.

"To su bili mladi ljudi koji danas ne bi bili ni u penziji, nego bi još uvek radili tu. Iz današnje perspektive, poražavajuće je koliko je tada, 1999. godine, nedostajalo kolegijalne solidarnosti. Vladala je jedna vrsta euforije oko bombardovanja, a paradoksalno je da je u to vreme najnormalnije o svemu izveštavao hrvatski 'Vjesnik', jer je Tuđman, iz svojih razloga, bio protivnik te operacije", navodi Bazdulj.

Euronews

Bazdulj se osvrnuo i na pokušaje da se tragedija 16 radnika RTS-a koristi za savremenu političku propagandu. On je citirao kolegu Željka Pantelića, koji je svedočio da su optužbe na račun tadašnjeg ministra informisanja, a današnjeg predsednika države Aleksandra Vučića, o navodnom „izvlačenju majke iz zgrade“ pre napada, potpuna neistina.

"Najodvratnija laž je da je neko izvukao svoju majku. Pantelić je potvrdio da je Angelina Vučić sedela za susednim stolom u trenutku napada. Sramno je da se takva tragedija upotrebljava za dnevnu politiku", naglašava Bazdulj.

Radomirović: Emocije su potisnule činjenice, živimo u eri opasnih medijskih manipulacija

U svetu u kojem emocije diktiraju naslove, a provera činjenica postaje sekundarna, novinarstvo gubi svoju osnovnu ulogu. Radomirović upozorava da je nedostatak solidarnosti na globalnom nivou praćen opasnim trendom neprofesionalizma u domaćim medijima.

Analizirajući stanje u profesiji, Radomirović se osvrnuo na period od pre samo nekoliko godina, kada je dijalog još uvek bio moguć, povlačeći paralelu sa današnjom potpunom blokadom komunikacije.

Euronews

Radomirović podseća na 2019. godinu i veliku konferenciju povodom 20. godišnjice bombardovanja RTS-a, kao na verovatno poslednji trenutak kada su za istim stolom sedeli suprotstavljeni polovi svetskog žurnalizma.

"To je bila poslednja velika konferencija na kojoj su učestvovali i američki i ruski novinari, uz prisustvo kolega iz Francuske i predstavnika Međunarodne federacije novinara. Svi su bili tu", priseća se Radomirović. 

Ipak, taj privid jedinstva brzo se raspršio. 

"Samo par godina kasnije, kada je zabranjivan rad ruskih medija širom Evrope, videli smo da od te solidarnosti nije ostalo ništa. Evropske organizacije i mediji su ćutali".

"Emocije su bitnije od činjenica"

Najveći problem današnjice, prema Radomiroviću, jeste to što su u medijima, ali i u životu zajednice, činjenice postale manje bitne od emocija. On naglašava da je poslednjih godinu i po dana obeleženo masovnom manipulacijom osećanjima javnosti, dok se insistiranje na istini potiskuje u drugi plan.

Kao najdrastičniji primer posledica takvog izveštavanja, on navodi tragediju u Novom Sadu.

„Da smo svi insistirali na činjenicama, sigurno bismo do danas imali optužnicu za pad nadstrešnice. Gledali bismo suđenje i proces protiv odgovornih za ono što se desilo 1. novembra 2024. godine. Umesto toga, dobili smo emocije koje zamagljuju suštinu i odgovornost.“

Radomirović upozorava na još jedan poguban trend koji je zavladao u poslednjih 18 meseci: direktna uključenja sa sagovornicima kojima se dozvoljava da bez ikakve zadrške iznose neproverene informacije ili očigledne neistine.

"Neki mediji su počeli da izveštavaju o događajima koji objektivno nisu od značaja za javnost. Uključuju se uživo sa ljudima kojima dozvoljavaju da pričaju stvari koje su lako proverljive kao lažne. Puštaju ih da govore po 20 minuta, bez ikakve potrebe da ih prekinu i kažu: 'Ne možete da govorite nešto što nije istina'. To je odsustvo bilo kakve provere i profesionalne odgovornosti“, ističe urednik "Pištaljke".

Bazdulj: Solidarnost sa neistomišljenicima ne postoji, profesiju smo sveli na esnafsku isključivost

Kada se novinari više bave definisanjem sopstvenog žanra i međusobnim osporavanjem prava na profesiju nego samim izveštavanjem, to je siguran znak da je novinarstvo u dubokom problemu. Bazdulj upozorava da je savremena "solidarnost" u medijima svedena na nivo Viber grupa unutar jedne redakcije, dok je istinska esnafska povezanost potpuno nestala.

Komentarišući aktuelne podele na medijskoj sceni, Bazdulj primećuje opasan trend u kojem novinari sami sebi daju za pravo da odlučuju ko jeste, a ko nije njihov kolega.

Euronews

Bazdulj se osvrnuo na nedavni primer gde su istaknuti urednici govorili o "nikad većoj solidarnosti", misleći pritom isključivo na unutrašnju povezanost unutar sopstvenih korporacija.

"Frapira me ta ideja. Solidarnost o kojoj mi ovde govorimo ima smisla jedino ako je usmerena i ka neistomišljenicima. Mi smo sebi dopustili nešto što je u drugim profesijama nezamislivo – isključivanje iz prava na profesiju. Možete imati lekare ili profesore poput Jove Bakića i Vlade Vuletića koji su na potpuno suprotnim političkim polovima, ali niko od njih neće reći onom drugom: 'Ti nisi profesor sociologije'. U novinarstvu je to postalo svakodnevica", ističe Bazdulj.

"On je novinar ako radi novinarski posao"

Prema njegovim rečima, neprihvatljivo je negiranje nečijeg profesionalnog statusa samo na osnovu neslaganja sa načinom rada ili uređivačkom politikom kuće za koju taj neko radi.

"Ako on radi novinarski posao, u redakciji je i prima platu – on je novinar. Ja mogu imati milion kritika na njegov rad, ali mu ne mogu osporiti zvanje. To je kao kada bih ja, kao pisac sa tiražima i nagradama, rekao za nekog ko objavljuje u lokalnoj izdavačkoj kući da nije pisac. Jeste pisac, možda nije afirmisan ili uspešan, ali je pisac", objašnjava on.

Euronews

Citirajući Danila Kiša, koji je primetio da je žanr u problemu onog trenutka kada definicija žanra dođe u prvi plan, Bazdulj povlači paralelu sa današnjim medijima.

"Što se više bavimo sami sobom, to smo više u problemu. U dobrim vremenima za novinarstvo, novinari rade svoj posao i ne raspravljaju o njemu. Mi smo se, nažalost, sveli na jednu užasnu metastazu rasprava o stanju u profesiji, umesto da se tom profesijom zaista bavimo", ističe Bazdulj.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu.