Da li nam je društvo "anestezirano"? Neuropsihijatar objašnjava koliko je opasno uzimanje sedativa bez kontrole lekara

Da li lekovi za anksioznost i antidepresivi mogu da stvore zavisnost? Ovo pitanje je s razlogom došlo u fokus javnosti nakon odluke o povlačenju leka Ksanaks sa američkog tržišta. U Srbiji se tek očekuju eventualne reakcije nadležnih institucija. Dok ne stignu zvanične preporuke, istražujemo koliko je taj lek zastupljen kod nas, ko može da ga dobije, i za koja stanja. Neuropsihijatar prof. dr Gordana Dedić za Euronews Srbija odgovara šta je sporno u njegovom delovanju i koje alternative su na raspolaganju. 

Na pitanje o povlačenju leka Ksanaks sa američkog tržišta i da li to ima veze sa situacijom u Srbiji, neuropsihijatar prof. dr Gordana Dedić objašnjava da se radilo o određenoj seriji alprozolama (Ksanaks/Ksalol) iz jedne fabrike u Irskoj koja je bila predmet reakcije američke agencije. 

"To je neki period avgust 2024. do maja 2025., do sada je možda već i završeno sa tom reakcijom američkog tržišta. Što se Srbije tiče, meni nije poznato da je uopšte kod nas na bilo koji način postojao rizik da pacijenti koriste bilo koji od ovih sedativa, znači osim Ksanaksa ili Ksalola, kod nas su u upotrebi bromazepam, lorazepam, diazepam", kaže neuropsihijatar.

Dodaje da se ovi lekovi u medicinskoj praksi primenjuju pre svega u terapiji anksioznosti i paničnog poremećaja. Posebno objašnjava da je panični poremećaj stanje sa snažnim fizičkim simptomima poput ubrzanog rada srca, gušenja, drhtavice i izraženog straha od gubitka kontrole ili smrti.

Euronews Srbija

"Takvi pacijenti odlaze kod lekara opšte prakse, odnosno najviše u Hitnu pomoć, gde dobiju sedativ nakon čega se reakcije smire. Znači, lek je moćan u smislu da može da spreči da se takvi napadi ne ponove. Najčešće mi psihijatri dajemo kada su ti napadi učestali i uz ovu terapiju Ksalola, Ksanaksa, alprozolama, dajemo i neki antidepresiv, zavisno od intenziteta. Znači, to je lek koji možda nalazi indikacije najviše u ovim slučajevima, mada ga ljudi koriste i za obične neke situacije, takozvane nervoze, anksioznosti, napetosti", kaže doktorka.

Međutim, naglašava da problem nastaje kada se koriste van kontrole lekara, odnosno "na svoju ruku“, što je u praksi i dalje česta pojava.

Govoreći o navikama u Srbiji, doktorka Dedić navodi da se najčešće koristi bromazepam, ali i Ksalol, te da dolazi do pojave tolerancije - pacijentima vremenom treba sve veća doza da bi postigli isti efekat. Upravo taj obrazac, kako objašnjava, predstavlja početak rizika za razvoj zavisnosti.

Uzimanje lekova "na svoju ruku"

"Statistika kaže da se u Srbiji na prvom mestu možda ipak najviše koristi bromazepam. Bromazepam postoji u dozi od 1,5 do 3. Koristi se kada je neko malo nervozan,  vremenom to ne bude dovoljno, pa onda nije 1,5mg jedanput dnevno, nego dva, tri puta, pa nije više ni tri puta od 1,5mg, nego se ide na 3 mg i ta neka tolerancija se povećava, odnosno to znači da je potrebna sve veća količina tih lekova da bi se postigao prvobitni efekat", upozorava doktorka na loše navike pacijenata. 

Posebno upozorava da je samoinicijativno uzimanje lekova ozbiljan problem, jer ljudi često uzimaju terapiju "po preporuci okoline“, bez stručne kontrole. Posledice takve prakse mogu biti zavisnost i gubitak kontrole nad količinom leka, a u težim slučajevima dolazi i do višestrukog povećanja dnevnih doza.

Wavebreak Media LTD / Wavebreak / Profimedia

"Posledice su stvaranje zavisnosti, stvara se povećana tolerancija, da mora da se uzima sve veća količina. Imamo pacijente koji uzimaju po desetine tih tableta na dan, konzumiraju ih kao bombone", navodi doktorka.

Govoreći o funkcionalnosti pacijenata, objašnjava da ovi lekovi mogu kratkoročno da "ugasе“ simptome i omoguće normalno funkcionisanje, ali da dugoročno ne rešavaju uzrok problema. U tom smislu slikovito navodi da prekomerna upotreba sedativa može dovesti do stanja u kojem je društvo "anestezirano“ i sklonije izbegavanju suočavanja sa problemima.

Psihoterapija kao ključni pristup

Kao alternativu medikamentoznoj prekomernoj upotrebi, doktorka Dedić ističe psihoterapiju kao ključni pristup. Naglašava da je anksioznost signal da postoji unutrašnji ili životni problem koji treba rešavati, a ne samo "maskirati“ lekovima. Psihoterapija, kako navodi, omogućava suočavanje sa uzrocima stresa i može biti veoma efikasna kod blažih i početnih oblika anksioznosti.

Na kraju, ističe da je najbolji pristup kombinacija stručne psihijatrijske procene, kada je potrebna farmakoterapija, i psihoterapijskog rada, jer se na taj način ne gubi kontrola nad simptomima, ali se istovremeno radi na rešavanju uzroka problema.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.