Kako preživeti jak zemljotres u stanu? Praktični saveti koji zaista spasavaju živote

Zemljotres ne najavljuje dolazak. Jednog trenutka sve je normalno, a sledećeg se pod trese, nameštaj se pomera, a plafon pucketa. U Srbiji i regionu, postoji realna seizmička opasnost, te ovakav scenario nije teorija.

Prema podacima evropskih seizmoloških službi i iskustvima iz nedavnih potresa, najveći broj žrtava nastaje upravo u zgradama i to zbog rušenja nesigurnih elemenata, panike ili pogrešnih reakcija. Zato je ključno znati šta tačno treba raditi u tih kritičnih 20-60 sekundi.

Prvih nekoliko sekundi – šta raditi odmah

Kada osetite da se tlo trese, najvažnije je sačuvati mirnoću i što pre zauzeti položaj u zaklonu. Spustite se na pod, čučnite ili kleknite ispod čvrstog stola, stola ili kreveta koji može da vas zaštiti od pada predmeta sa plafona.

Glavu zaštitite rukama ili jastukom. Ako nema stola u blizini, prislonite se uz unutrašnji zid, daleko od prozora, staklenih površina, ormara i lustera.

Sergen Sezgin / AFP / Profimedia

Ostanite u tom položaju dok se pomeranje tla ne završi. Ovo je standardna preporuka međunarodnih organizacija za civilnu zaštitu i pokazala se najefikasnijom u stvarnim potresima.

Ne pokušavajte da trčite napolje dok se zemlja još trese. Većina povreda i smrtnih slučajeva dešava se upravo u hodnicima i stepeništima zbog pada maltera, cigala ili delova zgrade. Bolje je sačekati da se primarni zemljotres završi.

Šta nikako ne smete raditi tokom zemljotresa

Ne stojte pored prozora, balkona, teških ormara ili lustera, jer su staklo i nameštaj najčešći uzrok povreda. Ne koristite lift ni stepenište dok zemljotres traje.

Ne pokušavajte da spasavate stvari ili kućne ljubimce u prvim sekundama, jer je ljudski život prioritet. Panika i trčanje po stanu samo povećavaju rizik od pada i udaraca.

Posle glavnog potresa, šta dalje?

Kada se prvi udar smiri, pažljivo proverite da li ima curenja gasa, vode ili oštećenja električnih instalacija. Ako osetite miris gasa, odmah zatvorite ventil i izađite napolje. Ne palite upaljače, šibice ni svetla dok ne budete sigurni da nema curenja.

Fatih Capkin / AFP / Profimedia

Ako je zgrada oštećena, ne vraćajte se unutra dok je ne pregledaju stručnjaci. Pripremite ranac za hitne slučajeve sa vodom, hranom, baterijskom lampom, prvim pomoćima, dokumentima i punjačem za telefon, jer to može da vam spasi život u narednim satima ili danima.

Zašto je priprema ključna u našem regionu

Balkan leži na aktivnim seizmičkim zonama. Zemljotresi u Petrinji i Crnoj Gori pokazali su da čak i umereni udari mogu da izazovu veliku štetu u starijim zgradama.

Analize pokazuju da najveći broj žrtava nastaje zbog loše konstrukcije, nestabilnog nameštaja i nedostatka pripreme stanara. Zato je važno pričvrstiti ormare za zid, obezbediti bojler i plinske boce, i imati plan evakuacije sa ukućanima.

Tanjug/AP

Redovno vežbanje "Drop, Cover, Hold On" (spusti se, zakloni se, drži se) sa decom i starijima može da napravi ogromnu razliku. Takođe, korisno je pratiti seizmološke aplikacije i upozorenja nadležnih službi.

Zemljotres ne možemo sprečiti, ali možemo značajno smanjiti posledice. Nekoliko jednostavnih koraka i pripremljenost mogu da spasu živote - vaš i živote vaših najbližih.