Kada detetu kupiti prvi telefon, a kada pametni sat: Stručnjaci imaju odgovor, ali gde je granica roditeljske brige
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nova školska godina sa sobom je donela i stare roditeljske brige - kako zaštititi dete kada nismo pored njega. Pametni satovi i aplikacije na mobilnim telefonima za praćenje postali su deo obavezne školske opreme. Postavlja se pitanje gde je granica između bezbednosti i preterane kontrole. Stručnjaci poručuju da ključ nije u stalnom nadzoru, već u poverenju, razgovoru i digitalnoj odgovornosti.
Emina Beković iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu kaže za Euronews Srbija da roditelj treba da zna šta njegovo dete radi na internetu, ali ne tako što će mu stalno proveravati telefon, čitati poruke ili kontrolisati lozinke.
Kada roditelj kupi detetu mobilni telefon i dozvoli mu korišćenje interneta treba da zna koje aplikacije koristi dete, šta sme ono da deli na internetu i koliko vremena treba da provodi online.
"Ono što je najbitnije, da zna kada mu se nešto ružno dogodi, kome da se obrati. Pre svega, tu je ključno poverenje, dogovor, i da dete razmišlja o tome da - ako mi se nešto loše dogodi, ja ću bez straha od kažnjavanja obratiti se svojim roditeljima. Mislim da je to ključno", rekla je ona.
Kada je dete mlađeg uzrasta, tu je veća odgovornost samog roditelja i veća kontrola.
"Međutim, kako deca rastu, u određenom uzrastu je potrebno razvijati to samopouzdanje, odnosno samostalnost. Lozinke je potrebno da roditelji imaju samo kada postoji realna opasnost, odnosno stvarna opasnost", rekla je Beković.
Ona kaže da su to slučajevi kada neko dete nestane, navodeći da na društvenim mrežama postoje neki tragovi, podaci i informacije koje bi ubrzale policijsku istragu.
Povezane vesti
"Policija može da razbije svaku šifru, ali za to je potrebno neko vreme. A kada jedno dete nestane, sekunde, minuti su važni. I u tim slučajevima trebalo bi da roditelji zbog toga znaju šifre društvenih mreža svoje dece. I kada se to detetu kaže, objasni, mislim da ne bi imalo problema. Nije dobar taj tajni nadzor, već u stvari dogovor, razgovor i poverenje", naglašava sagovornica Euronews Srbija.
Koliko je dete spremno da telefon koristi odgovorno
Da ne postoji pravo vreme da roditelji nabave detetu mobilni telefon i pametni sat kaže Beković i dodaje da ne postoji isto pravilo za svako dete.
Tanjug/AP/Kiichiro Sato
Prema njenim rečima, značajnije je pitanje zašto je detetu potreban telefon i da li je dete spremno da ga koristi odgovorno i bezbedno.
"Onog trenutka kada roditelj pusti dete na internet, odnosno kupi mu mobilni telefon, to nije samo tehnički uređaj, to treba da bude i jedna lekcija o digitalnoj bezbednosti i odgovornosti", dodaje ona.
Ona kaže da roditelji treba da nauče dete koje su mere zaštite, šta sme, a šta ne sme na telefonu, i da mu stvori osećaj da nije samo kada mu se nešto desi i da uvek može da se obrati roditelju, nastavniku, kao i anonimnim besplatanim pozivom na broj telefona 19833.
"Bitno je da se dete ne plaši i da ne ćuti", dodaje sagovornica Euronews Srbija.
Preporuka pedijatara je da deca do treće godine ne bi trebalo uopšte da budu ispred ekrana, niti da pipnu mobilni telefon.
Povezane vesti
"Od treće do pete, to je neko vreme od 15 minuta do pola sata. Od pete do sedme, produžava se na sat vremena. Inače, svi sistemi parental controla ne dozvoljavaju dnevno više od dva sata da deca, posebno u tom uzrastu razvoja, budu ispred ekrana", rekla je Beković.
Koji su prvi signali problema
Pojedini roditelji nemaju uspostavljen odnos poverenja sa svojim detetom, pa se postavlja pitanje kako da primete da možda dete ima neki problem na internetu.
Beković kaže da neće svako dete doći i reći tati i mami da ima problem na internetu i da je zato važmo da roditelji prate promenu u ponašanju deteta.
"Ukoliko je dete posle korišćenja telefona vidno uplašeno, uznemireno, loše spava, ne želi da ide u školu, odbija trening, nosi telefon non-stop sa sobom, to su neki prvi signali da se nešto dešava", rekla je ona.
Ona naglašava da u tim slučajevima pristup roditelja ne sme da bude osuđujući.
"Ukoliko dete oseti strah, a uvek deca osećaju strah, zato i ne govore roditeljima, nema poverenja i dete će misliti da može samo da reši problem i neće razgovarati o problemu. Zato je bitno da roditelji budu upućeni u digitalne aktivnosti svog deteta, da zaštita nije oduzimanje telefona, isključivanje interneta, već je zaštita pre svega da ih naučimo kako da telefon ili internet koriste na odgovoran, bezbedan način i da uvek imaju osećaj da nisu sami i da mogu da se obrate bilo kojoj odrasloj osobi ili nama za pomoć", zaključila je sagovornica Euronews Srbija.
Komentari (0)