Visoke temperature utiču na rad nuklearki: Arbutina za Euronews Srbija otkriva da li ima razloga za paniku

Ekstremno visoke temperature širom Evrope utiču i na rad nuklearnih elektrana, koje u pojedinim zemljama privremeno smanjuju proizvodnju električne energije ili obustavljaju rad pojedinih reaktora. Razlog za to nije bezbednost postrojenja, već zaštita reka i živog sveta u njima, rekao je za Euronews Srbija vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije" Dalibor Arbutina.

On je objasnio da nuklearne elektrane za hlađenje reaktora koriste vodu iz reka, a da tokom letnjih meseci visoka temperatura vode i nizak vodostaj smanjuju njenu sposobnost da efikasno hladi reaktore.

"Reaktori se preventivno gase ili im se smanjuje kapacitet rada jer je temperatura reka između 25 i 30 stepeni, a vodostaj nizak. To nije zato što postoji opasnost po stanovništvo ili životnu sredinu, već kako bi se zaštitio život u rekama, pre svega ribe i drugi vodeni organizmi", rekao je Arbutina.

Kako je naglasio, nuklearne elektrane projektovane su da rade i u uslovima visokih temperatura, ali se preventivne mere preduzimaju kako bi se izbeglo dodatno zagrevanje reka ispuštanjem vode koja služi za hlađenje.

Arbutina je istakao da ovakve odluke ne predstavljaju rizik po snabdevanje električnom energijom i da se reaktori, kada se za to steknu uslovi, mogu vratiti u puni pogon u roku od nekoliko dana ili nedelja, u zavisnosti od trajanja obustave.

Govoreći o odluci Mađarske da privremeno odobri izuzeće od pravila o temperaturi vode koja se ispušta u Dunav iz nuklearne elektrane Pakš, Arbutina je rekao da evropske zemlje veliku pažnju posvećuju zaštiti životne sredine i da se ovakve mere donose upravo iz ekoloških razloga.

"Ne postoji bojazan za stanovništvo. Reč je o preventivnim aktivnostima koje pokazuju visok nivo ekološke svesti i poštovanja regulatornih propisa", naveo je on.

Euronews Srbija

Prema njegovim rečima, gotovo sve nuklearne elektrane u Evropi koriste vodu za hlađenje reaktora, jer je to najbezbedniji i najjednostavniji način rada, dok su postrojenja koja koriste drugačije sisteme znatno ređa.

Arbutina se osvrnuo i na sporazum između Evropske zajednice za atomsku energiju (Euratom) i država koje nisu članice Evropske unije, a koji se odnosi na ranu razmenu informacija u slučaju nuklearnih akcidenata.

Kako je objasnio, Srbija već primenjuje principe tog sistema još od usvajanja međunarodnih konvencija nakon nuklearne katastrofe u Černobilju, a novi sporazum dodatno potvrđuje opredeljenje za pravovremenu razmenu informacija sa evropskim partnerima.

"U slučaju eventualnog akcidenta, država u kojoj se on dogodi dužna je da odmah obavesti Euratom, koji zatim informacije prosleđuje svim državama učesnicama sistema. Cilj je da sve zemlje raspolažu pravovremenim i tačnim informacijama kako bi mogle da preduzmu odgovarajuće mere zaštite", rekao je Arbutina.

On je zaključio da je upravo brza razmena informacija jedan od najvažnijih mehanizama za očuvanje bezbednosti stanovništva i efikasno reagovanje u vanrednim situacijama.

Kompletno gostovanje Dalibora Arbutine pogledajte u video prilogu.