Veštačka inteligencija sve češće kao prvi "doktor": Može li AI da pomogne u lečenju ili nosi ozbiljne rizike?

Veštačka inteligencija više nije samo tehnološka novina – ona sve više postaje deo svakodnevnog života, pa i zdravstvene zaštite. Građani je koriste kako bi proverili simptome, zatražili drugo mišljenje ili dobili objašnjenje lekarskih nalaza, dok je lekari sve češće primenjuju kao pomoć u dijagnostici i analizi medicinske dokumentacije. Ipak, stručnjaci upozoravaju da AI može biti dragocen alat, ali ne i zamena za lekara.

Povod za razgovor bila su rezultati Štadinog istraživanja, prema kojima Srbija i Rumunija prednjače u Evropi po korišćenju veštačke inteligencije za proveru zdravstvenog stanja.

Tehnološki preduzetnik i psiholog Aleksandar Nikolić ističe za Euronews Srbija da je Svetska zdravstvena organizacija već odobrila više od 1.000 AI alata koji se koriste u medicini.

"Veštačka inteligencija danas se koristi u dijagnostici, praćenju pacijenata, ali i u razvoju novih lekova. Međutim, konačna odluka o lečenju mora da ostane u rukama lekara. AI može da analizira i predlaže, ali ne bi trebalo samostalno da odlučuje", rekao je Nikolić.

AI pomaže lekarima, ali ih ne može zameniti

Prema njegovim rečima, najveću korist veštačka inteligencija trenutno donosi u oblastima poput radiologije, gde može da analizira snimke visoke rezolucije i uoči promene koje ljudskom oku nisu lako vidljive.

"Testiranja su pokazala da AI može da prepozna vrlo sitne promene i proceni njihov razvoj u narednim godinama. To je ogromna pomoć lekarima, ali samo kada se koristi u stručnom okruženju i kao deo šireg sistema", objasnio je Nikolić.

Euronews Srbija

On upozorava da problem nastaje kada građani pokušavaju sami da postavljaju dijagnoze ili određuju terapiju oslanjajući se isključivo na odgovore četbotova.

"Može da pomogne kao prvi korak – da vas usmeri kome da se obratite ili objasni nalaz. Ali samostalno korišćenje nije preporučljivo. Odgovor zavisi od toga koliko ste precizno postavili pitanje i kakve informacije ste dali sistemu", rekao je.

Mentalno zdravlje najveći izazov

Nikolić smatra da najveći rizik predstavlja korišćenje AI alata za rešavanje problema mentalnog zdravlja.

"Ljudi često razgovaraju sa četbotovima o anksioznosti, depresiji ili nesanici. Međutim, AI ne može uvek da razlikuje situacije u kojima je potreban razgovor od onih koje zahtevaju ozbiljno psihijatrijsko lečenje ili terapiju lekovima", upozorio je.

Podseća da su prethodnih godina zabeleženi slučajevi u kojima su osobe sa ozbiljnim psihičkim problemima donosile pogrešne odluke nakon komunikacije sa AI sistemima, zbog čega su tehnološke kompanije dodatno unapredile zaštitne mehanizme.

"Danas modeli mnogo češće prepoznaju rizične razgovore i upućuju korisnike na stručnu pomoć ili odbijaju da daju određene odgovore", naveo je.

Zašto građani traže pomoć od AI?

Nikolić ocenjuje da razlog nije samo razvoj tehnologije, već i problemi zdravstvenih sistema.

„Liste čekanja su duge, pregledi su skupi, a mnogima lekar nije lako dostupan. Ljudi zato pokušavaju da pronađu odgovore pomoću veštačke inteligencije“, rekao je.

Dodaje da AI može biti koristan za osnovne informacije, poput prve pomoći ili objašnjenja pojedinih simptoma, ali ne sme biti jedini izvor medicinskih odluka.

Euronews Srbija

Nikolić upozorava da problem nije samo u mogućnostima veštačke inteligencije, već i u razlozima zbog kojih joj se ljudi obraćaju.

„Jedno je kada koristite specijalizovane AI sisteme razvijene za medicinu, a sasvim drugo kada se oslonite na komercijalni četbot koji je namenjen širokoj upotrebi i na osnovu njegovog odgovora donosite odluke koje direktno utiču na vaše zdravlje“, kaže on.

Dodaje da iza sve češćeg korišćenja AI u zdravstvene svrhe stoje i ekonomski razlozi.

„Mnogima su pregledi i terapije skupi ili teško dostupni. Zdravstveni sistemi su opterećeni, liste čekanja su duge, pa ljudi pokušavaju da do odgovora dođu na drugi način“, objašnjava Nikolić.

Na to ukazuju i rezultati Štadinog istraživanja, prema kojem čak 67 odsto Evropljana kao najveći problem zdravstvenih sistema vidi nedostatak medicinskog osoblja i duge liste čekanja. Kada bi mogli da odlučuju o prioritetima zdravstvene politike, 58 odsto građana najpre bi radilo na skraćivanju lista čekanja povećanjem broja zdravstvenih radnika, dok bi 49 odsto poboljšalo dostupnost primarne zdravstvene zaštite.

„Ljudi ne koriste AI zato što su neodgovorni, već zato što često nemaju drugi izbor. Kada se suoče sa ozbiljnim zdravstvenim problemom, pokušavaju da što pre dođu do informacije“, kaže Nikolić.

Ističe da veštačka inteligencija može biti korisna u situacijama prve pomoći, na primer prilikom zaustavljanja krvarenja ili procene da li određena promena na koži zahteva hitan pregled.

„Ali nigde ne piše da AI treba da bude jedini izvor informacija. Mnogi lekari koriste iste alate kada analiziraju izveštaje ili snimke svojih pacijenata. Razlika je u tome što oni imaju medicinsko znanje i iskustvo da procene odgovor koji dobiju. Zato nije dovoljno samo znati kako da postavite pitanje AI-u – morate znati i kako da prepoznate eventualnu grešku. To je ključ“, naglašava on.

Radiologija među oblastima koje najviše koriste AI

Da veštačka inteligencija već ima važnu ulogu u medicini potvrđuje i specijalizant radiologije Ognjen Vučurović, koji ističe da se upravo u radiologiji AI najviše koristi kao podrška lekarima.

„Ne može nikako da zameni lekara, ali može da bude odličan asistent. Može da prikuplja informacije, priprema dokumentaciju, prati najnovije protokole i na taj način olakša rad stručnjacima“, kaže Vučurović.

Prema njegovim rečima, posebno je korisna u trijaži pacijenata i pripremi za pregled.

„Veštačka inteligencija može da prikupi anamnezu, postavi osnovna pitanja pacijentu i objasni mu kako će pregled izgledati. To su poslovi koji lekarima oduzimaju mnogo vremena, a kod nas nije retkost da jedan lekar u domu zdravlja tokom jedne smene pregleda i do 60 pacijenata“, navodi on.

Euronews Srbija

Vučurović dodaje da se AI već koristi i u istraživanjima u Srbiji, uključujući projekte za prepoznavanje karcinoma prostate i debelog creva pomoću metoda mašinskog učenja.

„Danas se najviše govori o velikim jezičkim modelima, poput četbotova sa kojima razgovaramo. Oni veoma ubedljivo komuniciraju, pa korisnici često steknu utisak da mašina zaista razmišlja. Međutim, treba ih posmatrati kao napredan alat za obradu i organizaciju informacija, a ne kao konačni autoritet za postavljanje dijagnoze ili određivanje terapije“, ističe Vučurović.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu na početku teksta.