"Duh je već izašao iz boce" - Može li potpuna zabrana telefona u školama zaista da reši problem?

Početak školske godine ponovo otvara pitanje koje već dugo nema jednoznačan odgovor: šta učenici smeju da rade sa mobilnim telefonima u školama i da li će Srbija dobiti jedinstvena pravila? Dok Zaštitnik građana priprema nacrt zakona kojim bi se upotreba telefona ograničila tokom boravka u školi, uz izuzetke za zdravstvene potrebe i unapred planiranu nastavu, evropska praksa pokazuje različita rešenja – od potpune zabrane do ograničenja samo tokom časova. Istovremeno, stručnjaci upozoravaju na ometanje pažnje i učenja, ali i na to da potpuna zabrana ne rešava pitanje kako decu naučiti odgovornom korišćenju tehnologije. 

Naime, mobilni telefon je odavno mnogo više od uređaja za razgovor. Za učenike je istovremeno sredstvo komunikacije, zabave, pristupa informacijama, društvenim mrežama, ali potencijalno i alat za učenje. Upravo zato rasprava o tome da li telefone u školama treba potpuno zabraniti nije samo pitanje discipline, već i pitanje toga kakvu školu želimo i kako decu učiti da koriste tehnologiju. 

U Srbiji trenutno ne postoji zakon kojim bi mobilni telefoni bili potpuno zabranjeni u svim osnovnim i srednjim školama. Pravila se, u skladu sa postojećim propisima i smernicama, uređuju na nivou samih škola, pa praksa nije svuda ista.

Međutim, to bi moglo da se promeni. Naime, Zaštitnik građana uveliko nastavlja konsultacije o izradi nacrta zakona kojim bi se korišćenje mobilnih telefona ograničilo od ulaska učenika u školu do završetka nastave, a jedna od njih se održala tokom juna u Leskovcu.

Tanjug/AP/Rick Rycroft

Prema aktuelnom predlogu, izuzetak za korišćenje mobilnih telefona u školi bi imali učenici kojima je uređaj potreban iz zdravstvenih razloga, kao i situacije u kojima nastavnik unapred planira korišćenje elektronskog uređaja u nastavnom procesu.

Šta trenutno važi u Srbiji? 

I dok se čeka eventualna zakonska promena, škole nisu bez pravila. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja još krajem 2023. godine objavio je Smernice za upotrebu mobilnih telefona u školama. 

One predviđaju da svaka škola ima svoj pravilnik o upotrebi mobilnih telefona, elektronskih uređaja i drugih sredstava, povezan sa pravilima o vaspitno-disciplinskoj odgovornosti učenika. 

Prema tim smernicama, mobilni telefoni ne bi trebalo da se koriste tako da narušavaju obrazovno okruženje ili prava učenika, nastavnika i zaposlenih. Takođe, tokom nastave telefoni treba da budu isključeni i ne koriste se bez odobrenja nastavnika, dok je komunikacija u hitnim slučajevima moguća uz dozvolu nastavnika. 

Ukoliko učenik ne postupi po zahtevu zaposlenog da prestane da koristi uređaj, telefon može biti oduzet, spakovan i odložen na za to predviđeno mesto, a roditelj ga može preuzeti nakon nastave. Kršenje pravila može imati i disciplinske posledice. 

profimedia

Drugim rečima - smernice postoje, ali jedinstvena potpuna zabrana za sve škole ne postoji. 

Neke škole su, međutim, otišle korak dalje. Na primer, u Osnovnoj školi "Mur" u Novom Pazaru telefoni se, prema ranijoj izjavi za Euronews Srbija direktora Irfana Ljajića, ostavljaju u zaključanim ormarićima pre početka nastave i uzimaju tek po završetku poslednjeg časa. Škola je takvu praksu uvela još 2022. godine. 

Ljajić je tada rekao i da su se učenici brzo navikli i da su postali fokusiraniji na nastavu, dok je tokom odmora bilo više neposredne komunikacije među njima. 

Za i protiv mobilnih telefona 

Upravo se oko toga vodi jedan od ključnih sporova. Jedni smatraju da je potrebno zakonski zabraniti korišćenje mobilnih telefona u školama kako bi se poboljšale koncentracija, znanje i međusobna interakcija učenika, dok drugi smatraju da potpuna zabrana nije realno rešenje i da telefone treba ograničiti, ali i koristiti kao obrazovno sredstvo. 

Psihološkinja Radmila Vulić Bojović u razgovoru za Euronews Srbija smatra da potpuna zabrana nije realno rešenje i da bi to moglo zapravo jako teško da se u potpunosti realizuje. 

"Mislim da je to nemoguće. U današnje vreme, kada je duh iz boce izašao, teško je to“, kaže. 

Njeno stanovište, međutim, ne znači da telefone treba pustiti bez ikakvih ograničenja. 

"Mislim da treba zabraniti upotrebu mobilnih telefona u privatne svrhe. Dakle, ono, da se ti dopisuješ sa, nemam pojma, kim, dok si na času“, objašnjava. 

Problem, prema njenom mišljenju, nastaje kada se telefon posmatra samo kao smetnja, a ne i kao potencijalno obrazovno sredstvo. 

"U današnje vreme je nezamislivo učenje bez korišćenja resursa kao što je mobilni telefon, jer tu postoje Google, veštačka inteligencija, brojne informacije koje su vrlo dostupne", navodi. 

Zato bi, kaže  ona, mnogo važnije bilo promeniti način rada u učionici. 

"To zahteva jedan potpuno drugačiji pristup nastavnika radu sa đacima, mnogo manje reproduktivnog znanja, mnogo više projekata u koje oni koriste, je li, sve te resurse koji su im na raspolaganju, i na kraju krajeva da i ta škola bude malo zanimljivija", kaže. 

A kada govori o tome zašto deca posežu za telefonom, Vulić Bojović ukazuje i na ono što vidi kao dublji problem, i ne tiče se sam obrazovanja i vremena provedenog u školskoj klupi. Smatra da je to pre svega pitanje društva, porodice i okruženja. 

"Osnovno što ja čujem od dece jeste da je njima u školi dosadno", navodi ona. 

profimedia

Sa druge strane, Predstavnik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić ranije je za Euronews Srbija rekao da podržava zakonsko regulisanje, uz argument da postojeće smernice nisu obavezujuće. 

"Strategija postoji, ali nije obavezujuća. Neki nastavnik neće da oduzima tokom časova, neko hoće. Kada je zakonski regulisano, to je druga priča“, rekao je Antić. 

On navodi i da pitanje upotrebe mobilnih telefona u školama nije novo, da su oni iz Forma odavno bili predlagači ove inicijative, i da su još ranije apelovali da se korišćenje mobilnih telefona zabrani tokom nastave i školskih odmora. Kaže da je cilj apela da se povrati pažnja učenika, ali i da škola bude mesto učenja i međusobnog poštovanja, a ne digitalne zavisnosti. 

"Mobilni telefoni su zabranjeni u školama u Francuskoj, Italiji, sad i u Hrvatskoj. Oni se više bave sadržajem na telefonu, nego što se na primer druže na odmorima. Iz tih razloga smo mi i doneli odluku da tražimo zabranu korišćenja mobilnih telefona. Razlozi su: bolje znanje, koncetracija I interakcija. Čas traje 45 minuta, i važno je da su oni sve vreme uključeni u nastavu”, rekao je on tada. 

Šta kaže praksa drugih zemalja? 

Srbija u ovom pitanju nije usamljena. UNESCO je u svom izveštaju iz 2023. godine naveo da je, na osnovu analize 200 obrazovnih sistema, svaka šesta država tada imala zabranu pametnih telefona u školama, bilo kroz zakon ili pravilnike. Kao razlozi navode se ometanje nastave, smanjena pažnja, digitalno nasilje i potencijalni negativni uticaj prekomerne upotrebe digitalne tehnologije na učenje. 

Takođe, prema podacima Unicefa, trenutno 114 obrazovnih sistema u svetu, odnosno 58 odsto država u svetu sprovodi zabranu upotrebe mobilnih telefona u školama na nivou cele zemlje. Naime, za samo nekoliko godina je zabrana mobilnih prerasla od pojedinačnih inicijativa u svetski trend.

Međutim, tu ne postoji jedno pravilo. Francuska je zabranu uvela još 2018. godine, dok je Holandija uvela ograničenja uz mogućnost korišćenja telefona kada je to potrebno za nastavu ili iz zdravstvenih razloga. 

Naime, kod njih su pravila predviđala da telefoni budu isključeni i da se ne koriste tokom nastave bez odobrenja nastavnika, dok su bili predviđeni izuzeci za obrazovne potrebe i hitne slučajeve. 

Italija je otišla korak dalje i uvela zabranu korišćenja mobilnih telefona i tableta u nastavne svrhe za mlađe učenike, dok je Velika Britanija školama izdala smernice prema kojima telefoni ne bi trebalo da se koriste tokom nastave. 

Hrvatska je takođe uvela restriktivniji model: u osnovnim školama upotreba mobilnih telefona zabranjena je tokom celog boravka u školi, uključujući časove i odmore, dok je u srednjim školama režim delimičan. Učenici telefone ne predaju školi, već ih drže u rančevima ili ormarićima.