Pakš stao prvi put za 44 godine: Da li nizak Dunav preti energetskoj stabilnosti regiona?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dunav je na istorijski niskom vodostaju, a posledice se već osećaju u energetskom sektoru regiona. Zbog nedostatka vode potrebne za hlađenje, mađarska nuklearna elektrana Pakš, koja proizvodi gotovo polovinu električne energije za tu zemlju, bila je prinuđena da obustavi rad. Istovremeno, smanjena proizvodnja hidroelektrana, otežan transport uglja i rast potrošnje zbog visokih temperatura dodatno opterećuju elektroenergetske sisteme Srbije i susednih zemalja.
Spasojević ocenjuje da je situacija ozbiljna i da pokazuje koliko je važno da Srbija ubrza ulaganja u energetiku, obnovljive izvore i infrastrukturu za upravljanje vodnim resursima.
"Izgleda da mi uvek nekako olako uđemo u probleme. Elektroprivreda Srbije se dokazala i tokom ratnih i vanrednih situacija, ali naši kapaciteti bi mogli da budu veći. Kao što smo napravili velike rezultate u ulaganjima u infrastrukturu, morali smo mnogo agresivnije da investiramo i u energetiku“, rekao je Spasojević.
On je naveo da Srbija raspolaže sa oko devet gigavata energetskih kapaciteta, ali da su hidroelektrane, posebno Đerdap 1 i Đerdap 2, sada pod velikim pritiskom zbog rekordno niskog vodostaja Dunava.
"Ovo jeste vanredna situacija. Najniži nivo Dunava do sada bio je zabeležen 1999. godine, kada je izmeren minus 146, a sada se očekuje minus 162. Nizak vodostaj ne utiče samo na hidroelektrane, već i na termoelektrane koje se hlade rečnom vodom, ali i na transport uglja baržama", rekao je Spasojević.
Prema njegovim rečima, zbog plitkog vodostaja barže mogu da prevoze samo deo uobičajenog tereta, što povećava troškove i otežava snabdevanje termoelektrana. Spasojević upozorava da posledice suše nisu ograničene samo na energetiku, već se odražavaju i na poljoprivredu, jer opada nivo podzemnih voda, a nedostatak sistema za navodnjavanje postaje sve veći problem.
"Ovo je nauk da moramo više da ulažemo u energetiku i zalivne sisteme za poljoprivredu. Suše nas čekaju i u budućnosti, i moramo da budemo spremniji za ono što dolazi", istakao je on.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Pakš prvi put zaustavljen posle 44 godine
Situacija u Mađarskoj dodatno je skrenula pažnju na posledice ekstremno niskog vodostaja. Nuklearna elektrana Pakš, koja je ključni deo mađarskog elektroenergetskog sistema, prvi put nakon 44 godine rada zaustavlja proizvodnju. Novinar iz Budimpešte Jozef Makai rekao je da je to veliki udar za mađarsku energetiku, jer se gotovo polovina potreba za električnom energijom u toj zemlji proizvodi upravo u Pakšu.
"Ovo je prvi put da će nuklearna elektrana Pakš biti zaustavljena. Danas se isključuje i poslednja turbina koja još radi i proizvodi nešto struje. To je veliki udar za mađarsku elektroprivredu i sada svi prelaze na režim štednje", rekao je Makai.
On je dodao da za sada nisu uvedene drastične mere, ali da su pojedine velike kompanije već ponudile smanjenje potrošnje, dok se od građana traži racionalnije korišćenje struje i vode. Koliko dugo će Pakš biti van pogona zavisi od toga kada će se vodostaj Dunava vratiti na nivo koji omogućava bezbedno hlađenje elektrane.
"Elektrana može da bude nekoliko nedelja van pogona. Ne zna se tačno kada će se vodostaj vratiti na nivo koji omogućava normalno hlađenje. Problem je i to što se voda koja se koristi za hlađenje vraća zagrejana u Dunav, koji se već bori sa niskim vodostajem, što može imati posledice po ekosistem", rekao je Makai.
Euronews Srbija
Mogući gubici i upozorenje za investitore
Spasojević procenjuje da Srbija već trpi gubitke zbog smanjenog rada hidroelektrana na Dunavu.
"Đerdap 1 i 2 rade sa značajno manjim kapacitetima, što znači da već sada govorimo o gubicima od oko stotinak miliona evra. Posledice će se odraziti i na transport i na poljoprivredu", rekao je on.
On je podsetio da su velike prirodne nepogode, poput poplava 2014. godine, pokazale koliko energetski i poljoprivredni sektor mogu da utiču na ekonomiju. Prema njegovoj oceni, ukoliko se vremenske prilike ne promene, posledice bi mogle da utiču na ekonomski rast, ali bi Srbija mogla da ublaži udar ubrzanim ulaganjima u nove kapacitete.
Povezane vesti
Kao jedno od mogućih rešenja naveo je razvoj reverzibilnih hidroelektrana, poput planiranih projekata Đerdap 3 i Bistrica, koje bi omogućile bolje balansiranje sistema i veću integraciju solarnih i vetroelektrana.
"Moramo da budemo odgovorni i da štedimo. U suprotnom slede prinudne mere, odnosno ograničenja za industriju, a možda i za građane. Danas ne možemo da zamislimo život bez električne energije", upozorio je Spasojević.
On je dodao da problem nije samo u Srbiji, već da se sa sličnim izazovima suočavaju i Mađarska i Rumunija, gde je takođe ugrožen rad energetskih postrojenja zbog niskog vodostaja. Kada je reč o Srbiji, dodatni izazov predstavlja i snabdevanje Rafinerije nafte u Pančevu, odnosno NIS-a, jer bi dalji pad nivoa vode mogao da oteža transport.
"Imamo određene rezerve i nadamo se da će se situacija oko Irana razrešiti, da će se stabilizovati tokovi nafte i energetska situacija u Evropi", rekao je Spasojević.
Više pogledajte u videu u tekstu ili na našem Youtube kanalu.
Komentari (0)