Energetski alarm zbog niskog vodostaja Dunava: Može li "suvo" rečno korito da isuši i naše novčanike?

Rekordno nizak vodostaj Dunava, koji na pojedinim mestima beleži najniže nivoe u poslednjih vek postojanja, bacio je ozbiljnu senku na energetsku stabilnost Srbije. Trenutna situacija, u kojoj barže mogu da prevoze tek trećinu svog uobičajenog kapaciteta, dovela je do kašnjenja u isporuci oko 20.000 tona naftnih derivata. Dok nadležni, predvođeni ministarkom rudarstva i energetike Dubravkom Đedović Handanović, uveravaju javnost da je snabdevanje tržišta stabilno, stručnjaci upozoravaju da se kumulativni efekti suše, logističkih problema i globalnih potresa na Bliskom istoku ne smeju potceniti.

Hidrološka situacija na Dunavu je, prema rečima očevidaca i stručnjaka, frapantna. Kod Bezdana je oboren gotovo stogodišnji rekord sa vodostajem od -167 centimetara, a slike reportera koji bukvalno stoje na sredini rečnog korita deluju gotovo nadrealno. O ovom energetskom i ekonomskom izazovu za Euronews Srbija su govorili profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji Petar Đukić i finansijski analitičar Vladan Pavlović.

Profesor Đukić ističe da je situacija komplikovana ne samo u Srbiji, već i u čitavoj Evropi. On naglašava da niko nije očekivao da se katastrofalna suša ponavlja treću godinu zaredom, što dovodi do ozbiljnog ugrožavanja ekosistema, ali i ekonomije u celini.

"Odgovor je komplikovan, kao što je komplikovana situacija trenutno u čitavoj Evropi. Hidrološko stanje je velika nepoznanica čak i za prognostičare koji ne mogu dati sigurnu prognozu dužu od nekoliko dana. Tešim se da priroda ima svoje mehanizme regulacije, ali smo pred jednim velikim izazovom koji zadire u energetiku, ekonomiju i zdravlje ljudi", objašnjava Đukić.

On podseća da je rečni saobraćaj strateška privilegija Beograda i Srbije, ali da je on trenutno ozbiljno osakaćen.

"Poznato je da je najjeftiniji i najpovoljniji način saobraćaja, naročito teretnog, upravo vodeni saobraćaj. Ništa nije povoljnije nego transport baržama. Sada se, međutim, sve svelo na jednu trećinu. Protok Dunava u Beogradu je sa uobičajenih četiri miliona litara u sekundi pao na milion i po, a možda i manje", precizira profesor.

Đukić upozorava da šteta nije ograničena samo na saobraćaj. On povlači paralelu sa 2022. godinom, kada je poljoprivreda pretrpela gubitke veće od dve milijarde evra, i strahuje da bi ovogodišnji saldo mogao biti još gori kada se saberu gubici u energetici, manjkovi u proizvodnji i višak troškova transporta.

Energetska stabilnost na "staklenim nogama"?

Euronews Srbija

Iako ministarka Đedović Handanović uverava da su rezerve dovoljne, profesor Đukić je skeptičan prema preteranom optimizmu zvaničnika. On napominje da je snabdevanje možda stabilno u ovom trenutku, ali da faktori neizvesnosti vrebaju sa svih strana - od rada rafinerija do geopolitičkih tenzija.

"Ne mogu sasvim da razumem izjave zvaničnika o apsolutnoj stabilnosti. Šta znači 'u ovom trenutku'? Već za nekoliko dana situacija može biti drugačija. Ne znamo šta se može desiti na Bliskom istoku i da li će sirova nafta preći 100 dolara po barelu. Takođe, ugrožena je naša hidroenergetika, koja daje jednu trećinu električne energije u ukupnom miksu. Ako budemo prinuđeni na uvoz struje, pitanje je po kojim cenama ćemo je plaćati, jer su tržišne cene trenutno izuzetno visoke", upozorava Đukić.

On naglašava da rizik uvek postoji i da ga ne treba ignorisati. Prema njegovom mišljenju, Dunav kao međunarodna reka predstavlja problem za sve podunavske zemlje, a ekonomska neizvesnost je prevelika da bi se tvrdilo da nema nikakvih opasnosti po sistem.

Cene goriva: Između rečnog transporta i svetskih kotacija

Euronews Srbija

S druge strane, finansijski analitičar Vladan Pavlović nudi nešto optimističniju sliku, bar kada je reč o kratkoročnom uticaju na maloprodajne cene. Pavlović smatra da Srbija trenutno nije na ivici krize jer se rečnim putem uvozi svega oko 10 odsto ukupne potrošnje derivata.

"Mislim da je situacija stabilna. Sve to može da nadomesti rafinerija u Pančevu. Ovo zapravo pokazuje koliko je domaća prerada strateški bitna i koliko je važno imati sopstvenu rafineriju kako ne biste zavisili isključivo od uvoza. Imamo dovoljno rezervi da premostimo ovaj kratkoročni udar i sumnjam da će se ovo specijalno odraziti na tržište", ocenjuje Pavlović.

Kada je reč o cenama goriva, Pavlović ističe da su trenutno presudne svetske kotacijske cene koje, uprkos logističkim problemima, beleže pad. Dizel je, prema njegovim podacima, sa 1.300 evra po toni pao na blizu 1.000 evra, što je pojeftinjenje od skoro 20 odsto. Iako se to neće odmah osetiti na pumpama u punom iznosu, on očekuje blagi pad cena u narednim nedeljama.

"Transport učestvuje sa maksimalno jedan do dva odsto u krajnjoj ceni goriva, što je oko tri do pet dinara po litru. Zbog niskog vodostaja nema govora o povećanju cena. Važnije je pratiti kotacije, a one padaju. Možda ćemo već sutra videti nižu cenu za dva-tri dinara, pod uslovom da se trendovi na svetskom tržištu ne preokrenu", kaže Pavlović.

Na kraju, Pavlović se osvrnuo i na ulogu države koja interveniše smanjenjem akciza. On procenjuje da takva politika košta budžet oko 400 miliona evra, što povećava deficit, ali je za sada održivo kroz zaduživanje. Zaključak stručnjaka je jasan: Srbija ima mehanizme odbrane, ali kombinacija prirodnih nepogoda i globalne nestabilnosti zahteva maksimalan oprez i realno sagledavanje svih rizika.

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu na početku teksta.