Dve nove internet prevare haraju Srbijom: SMS i Mesindžer "zamke" prazne račune - kako da se zaštitite
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorilo je građane na dve nove internet prevare koje se šire putem SMS poruka i aplikacije Mesindžer, a čiji je cilj krađa ličnih i finansijskih podataka. Građani se u oba slučaja dovode u zabludu lažnim predstavljanjem institucija i kompanija, uz pozive na hitnu reakciju i unos osetljivih podataka.
U prvom slučaju reč je o fišing prevari koja se širi putem SMS poruka, u kojima se pošiljaoci lažno predstavljaju kao Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). U porukama se navodi da je zdravstvena kartica istekla i da je potrebno hitno izvršiti "obnovu" ili podneti zahtev za novu karticu, uz link koji vodi ka lažnoj internet stranici. Klikom na link korisnici mogu biti preusmereni na sajtove koji služe za krađu ličnih i finansijskih podataka.
Iz MUP-a upozoravaju da se prevara prepoznaje po nekoliko karakterističnih znakova, a među njima su sumnjivi ili strani brojevi, linkovi ka nezvaničnim stranicama, kao i stvaranje osećaja hitnosti i pritiska da se odmah postupi po uputstvima. Građanima se savetuje da ne otvaraju linkove, ne odgovaraju na poruke i ne unose svoje podatke, već da informacije proveravaju isključivo putem zvaničnih kanala institucija. U slučaju da su podaci već uneti, preporučuje se hitna promena lozinki, kontaktiranje banke i prijava incidenta nadležnim organima. Sumnjive poruke mogu se prijaviti putem platforme "Sajber straža" na adresi sajberstraza.gov.rs.
Unsplash
Drugi oblik prevare širi se putem aplikacije Mesindžer, gde korisnici dobijaju poruke navodno od Meta AI, Fejsbuk podrške ili drugih Meta servisa, u kojima se tvrdi da će im nalog biti ugašen ili ograničen ukoliko ne izvrše hitnu "verifikaciju". Uz poruke se često šalju i PDF dokumenti, poput fajla „ZAPOČNI_PROVERKU“, čijim otvaranjem korisnici mogu biti preusmereni na lažne stranice za krađu lozinki i drugih podataka.
Iz MUP-a apeluju da se takvi dokumenti ne otvaraju i da se ne unose nikakvi podaci, uključujući lozinke, kodove za prijavu i informacije o platnim karticama. Naglašava se da se verifikacija naloga nikada ne vrši putem slučajnih poruka ili priloga. Takođe se upozorava da su gramatičke greške, neobične formulacije i pretnje gašenjem naloga česti pokazatelji prevare, kao i linkovi koji vode na adrese koje se razlikuju od zvaničnih.
Tanjug/AP/Jenny Kane
O ovim prevarama govori i stručnjak iz oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga u Narodnoj banci Srbije, Đorđe Gojković, koji ističe da se prevaranti najčešće predstavljaju kao institucije i poznate kompanije kako bi stekli poverenje žrtve.
"Kod fišinga putem SMS-a, kriminalci će gotovo uvek pokušati da se predstave kao neko drugo lice. Najčešći primeri kod nas su lažno predstavljanje imenom javnih preduzeća poput Pošte Srbije ili Elektrodistribucije, institucija poput ministarstava, telekomunikacionih operatora poput MTS-a, ili pak imenom banaka", naveo je Gojković na portalu NBS.
profimedia
Povezane vesti
On objašnjava da je proveru moguće izvršiti i pre nego što korisnik reaguje na poruku.
"Provera podrazumeva da li poruka stiže sa nepoznatog broja, da li je to pozivni broj strane države. Najveći broj poruka od nepoznatih pošiljalaca, naročito sa stranih brojeva, koje makar posredno imaju veze sa finansijama, jesu poruke koje šalju kriminalci", ističe on.
Gojković upozorava i na karakteristične znakove prevara u sadržaju poruka.
"Često same poruke sadrže gramatičke greške ili nezgrapne formulacije. Ako poruka sadrži link, u slučaju prevara taj link će gotovo uvek biti različit od zvaničnog sajta, čak i kada vizuelno izgleda isto", kaže on.
Posebno ističe psihološki aspekt ovakvih napada: "Prosečan čovek uvek reaguje na opasnost, naročito ako mu je ona predstavljena kao neposredna. Ako se pominje gubitak novca, isključenje usluga ili druga šteta u kratkom roku, reč je o prevari".
On dodaje da su građani posebno izloženi tzv. investicionim prevarama, kao i da banke ne mogu biti odgovorne za odluke korisnika da sami prenesu novac nepoznatim licima.
"Vaš novac je najsigurniji kada prevaru prepoznate na njenom početku", zaključuje on.
Povezane vesti
Komentari (0)