Svetska moć u rukama tri sile: Šta se dešava sa Evropom i zašto je Brisel potpuno ispao iz igre?

Generalna skupština Ujedinjenih nacija i nedavni diplomatski potezi najvećih svetskih sila pokazuju da se globalni politički poredak drastično menja. Svet se sve više okreće direktnim dogovorima moćnih država, dok glas manjih zemalja i institucija poput Ujedinjenih nacija ubrzano gubi na značaju.

O ovim temama, kao i o poziciji Evropske unije i Srbije u novom, transformisanom svetskom poretku, za Euronews Srbija govorili su politikolog Stefan Srbljanović i Mijat Kostić iz organizacije "Novi treći put".

 

Analizirajući aktuelnu diplomatsku situaciju i dešavanja na svetskoj sceni, Mijat Kostić ističe da je sama činjenica da kineski predsednik Si Đinping nije otišao na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, već je fokus stavljen na direktan dijalog sa američkim zvaničnicima, jasan pokazatelj duboke krize multilateralizma.

"Očekuje se mnogo više od direktnog dijaloga najvećih lidera nego od same Generalne skupštine, što ukazuje na to da svetska javnost, ali i sami državnici priznaju da sistem Ujedinjenih nacija više nije funkcionalan kao mesto gde se donose ključne odluke", objašnjava Kostić.

On dodaje da velike sile sve manje uzimaju u obzir glas manjih država, naroda i međunarodnih institucija, već pokušavaju da se međusobno dogovore o raspodeli moći i sfera uticaja na jedan strogo realpolitički način. Kostić smatra da je ovo jasan korak unazad u odnosu na politički sistem i stabilnost koji su uspostavljeni nakon Drugog svetskog rata.

Značajan deo odgovornosti za takav rasplet on pripisuje Sjedinjenim Američkim Državama, napominjući da je Amerika promenila kurs od zajedničkog transatlantskog partnerstva i saradnje celokupnog političkog Zapada. Danas svedočimo politici koja koketira sa drugim velikim silama, verujući da se upravo u dogovoru onih najvećih krije rešenje za bezbednost i upravljanje svetom, što predstavlja nezapamćen udarac za Evropu i njen dosadašnji uticaj.

Euronews Srbija

Evropa se, prema Kostićevim rečima, suočava sa ogromnom krizom i unutrašnjim paradoksom. S jedne strane, i dalje postoji snažna težnja ka političkoj centralizaciji Evropske unije, aktivno se pominju novi datumi za proširenje i najavljuje se ozbiljna reforma evropske diplomatske službe. Pored toga, vidljivi su i konkretni planovi o ponovnom naoružavanju zemalja članica. Sve je to posledica naglog otrežnjenja, jer se Evropa decenijama unazad, kako bezbednosno tako i ekonomski, u velikoj meri "šlepala" uz Ameriku, bez sopstvene inicijative.

"S druge strane, politika suverenističkih ideologija postala je mejnstrim. To je dalo vetar u leđa državama unutar Evropske unije da ponovo intenzivno traže i štite svoje uske nacionalne interese, a ne isključivo da teže političkom jedinstvu cele Unije. Vidimo da Francuska traži trku u vojno-tehnološkom smislu i jača svoje kapacitete. Dok se ne odredi jasan pravac da li te zemlje zaista žele evropsku unifikaciju ili uvećanje sopstvenog suvereniteta, Evropa će kao jedinstven politički i ekonomski faktor biti sve manje relevantna", naglašava Kostić. Nedostatak unutrašnjeg jedinstva, kako primećuje, bio je vidljiv i na samim sednicama UN, kada je Španija napustila salu tokom govora izraelskog premijera, dok je većina drugih evropskih delegacija ostala.

Politikolog Stefan Srbljanović slaže se sa ocenom da multilateralizam polako bledi na globalnom nivou, ali čvrsto ističe da bi male i srednje zemlje i dalje trebalo da teže ka njemu radi zaštite sopstvenih, vitalnih interesa.

"Nisam uveren da ostale zemlje u našem neposrednom okruženju teže ka takvom scenariju, za razliku od Srbije koja se i dalje trudi i balansira. Zbog našeg specifičnog geografskog položaja, veličine i kompleksne istorije, apsolutno je neophodno da se ne svrstavamo ni na jednu stranu, već da sarađujemo sa svima. Ipak, ne smemo nipošto dozvoliti da bilo koja velika sila postane previše dominantna u našim odnosima, jer velike države imaju prirodnu tendenciju da one manje potčine svojim uskim interesima", objašnjava Srbljanović, dodajući da koketiranje sa silama mora imati meru.

Euronews Srbija

Ono što je posebno indikativno i zabrinjavajuće u današnjem svetu jeste nestanak Brisela kao globalnog centra moći. Srbljanović naglašava da se današnje čovečanstvo i globalno upravljanje oslanjaju na samo tri glavna stuba moći, a to su Vašington, Moskva i Peking.

"Četvrti stub, Brisel, potpuno se izgubio. Mi jesmo kandidat za članstvo u EU i okruženi smo njenim zemljama, ali globalna moć, najvažniji diplomatski odnosi i svetska privreda danas se odvijaju isključivo između Amerike, Rusije i Kine. To su dešavanja u Njujorku i Vašingtonu ovih dana i nedvosmisleno potvrdila", navodi politikolog.

Govoreći o glavnim uzrocima sunovrata evropskog jedinstva i uticaja, Srbljanović podseća da je proces razjedinjavanja počeo još 2014. godine sa ukrajinskom krizom, da bi na kraju kulminirao otvorenim ratnim sukobom koji je iscrpeo kontinent. Dodatni udarac zadao je i američki pristup koji je Ameriku postavio kao globalnog igrača okrenutog pre svega samom sebi, zanemarivši pritom Evropu.

"Građanima u razvijenim državama Evropske unije treba vremena da shvate da skok cena energenata, goriva i osnovnih životnih namirnica nije samo trenutan poremećaj, niti je za to kriv samo neki daleki sukob. Njihovi lideri dugoročno povlače loše poteze. Evropa, nažalost, više nema jake lidere kakve je imala nekada. Vidimo ogromnu ošamućenost i opsesiju samima sobom. Lokomotiva evropskog razvoja, moćna Nemačka, suočava se sa unutrašnjim problemima, a partija aktuelnog kancelara na lokalnim izborima osvaja jedva od pet do 15 odsto glasova", decidan je Srbljanović.

Iako je životni standard u zemljama Evropske unije i dalje neuporedivo viši nego kod nas i na Balkanu uopšte, Srbljanović zaključuje da se danas tamo živi mnogo teže i neizvesnije nego pre desetak godina, te da Evropa svoj poljuljani suverenitet i izlaz iz krize mora pod hitno tražiti unutar sebe same, umesto što konstantno traži spoljne krivce.