Dunav na najnižem nivou u poslednjih sto godina: Obustavljena plovidba kod Bezdana - ugroženi energetika i logistika

Dunav je na najnižem nivou u poslednjih sto godina. Na sektoru kod Bezdana plovidba je obustavljena, a između Bezdana i Bogojeva nasukana su četiri teretna broda. Usled toplotnog talasa u Srbiji je aktivno i devet požara. O ekonomskim posledicama, rizicima za rečni saobraćaj, snabdevanju gorivom i širim energetskim izazovima za Euronews Srbija govorili su stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević i kapetan broda Vladica Zdravković.

Kapetan Zdravković potvrđuje da je vodostaj prešao prethodni istorijski minimum.

"Čak smo i prešli taj istorijski maksimum koji je bio -140 na Bezdanu. Sada, on je bio -170, međutim sad je u blagom porastu. Za nekih 4 centimetra je porasla voda, ali bez obzira, i dalje je na Bezdanu obustavljena plovidba na tom sektoru. Čak imamo, između Bezdana i Bogojeva 4 nasukana broda trgovačke mornarice", kaže Zdravković.

Turistički saobraćaj u tom delu potpuno je stao, a nizak vodostaj je izražen i nizvodno od Kladova i Prahova. Od Novog Sada do Golupca i Tekije situacija je još uvek zadovoljavajuća zahvaljujući akumulacijama. Kritične deonice ostaju iste iz godine u godinu, a niski vodostaji u julu i avgustu su uobičajeni, samo što su ove godine ekstremniji zbog visokih temperatura.

Uticaj na energetiku i snabdevanje derivatima

Vasiljević objašnjava da Dunavom u Srbiju stižu prvenstveno derivati, a ne sirova nafta.

"Nafta se uzima, odnosno stiže Janafom, to su naftovodi, i to nema nikakve veze s tim. Dunavom stižu derivati, to je tačno. U normalnim okolnostima Srbiji je potrebno 20 do 30 odsto naftnih derivata za sopstvene potrebe. Sada je situacija takva da je taj uvoz pao na četvrtinu od planiranog, znači to je nekih 5-6 odsto od potrebnih"; kaže Vasiljević.

Srbija raspolaže rezervama derivata za skoro 90 dana, uključujući i one u kompanijama, ali to su privremene mere. Smanjena nosivost barži, koje sada prevoze tek polovinu ili trećinu uobičajenog tereta, utiče na cenu. Država može da ublaži poskupljenje preko akcizne politike, jer porezi i akcize čine više od polovine cene na pumpi.

Neiskorišćeni potencijal kanala i plovnih puteva

Oba sagovornika ističu da Srbija ne koristi dovoljno rečni transport, koji je najjeftiniji. Sistem kanala Dunav–Tisa–Dunav je zapušen, što stvara ekološke probleme i onemogućava transport.

Vasiljević podseća da su kanali prvobitno građeni za odvodnjavanje, navodnjavanje i plovidbu, ali danas kroz njih ne protiče dovoljno vode, a na dnu se nataložio toksični mulj.

"Treba da ih očisti, pre svega. Kada su pravljeni imali su višestruku funkciju, od kojih verovatno nijedna više nije aktivna, a pošto su kanali zamuljeni dolazi do velikog zagađenja", kaže on.

Zdravković dodaje da Srbija nekada bila značajna brodarska zemlja i da još uvek može da da veći doprinos na Koridoru 7, koji povezuje deset evropskih država.

Bezbednost i očekivanja

Kapetan ističe da je u uslovima niskog vodostaja najodgovornija odluka – stati sa plovidbom.

"Najkvalitetnija odluka stati sa plovidbom, ne ugrožavajući bezbednost plovila i posade, već sačekati da meteo-uslovi budu povoljni za plovidbu", kaže Zdravković.

Značajniji porast nivoa očekuje se tek sa jesenjim kišama, najverovatnije od septembra. Do tada se situacija menja za samo nekoliko centimetara.Nizak vodostaj Dunava nije izolovan problem.

On utiče na transport, cene energenata, rad rafinerije i širu energetsku stabilnost, a istovremeno otvara pitanje neiskorišćenih plovnih kapaciteta i potrebe za dugoročnim ulaganjima u održavanje rečnih puteva i kanalskog sistema.