"Bamberg“ i "Uskok“: Koje je sve tajne nacističke flote otkrio nizak vodostaj Dunava?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U Prahovu vodostaj Dunava ovih dana dostiže istorijski niske vrednosti. To predstavlja veliki problem za privredu, ali istovremeno pruža jedinstvenu priliku ljubiteljima istorije. Na niskom vodostaju jasno su vidljivi ostaci nacističkih brodova koji više od 80 godina leže na dnu reke.
Njihove olupine decenijama zadaju glavobolje kapetanima i alasima, jer značajno sužavaju plovni put. Iako je nizak nivo Dunava otvorio mogućnost da brodovi sada budu izvađeni, nadležni kažu da za to još ne postoji jasan plan.
Kada vodostaj Dunava opadne, na površinu isplivava istorija: godina je 1944, nazire se kraj Drugog svetskog rata, ali i poraz nacističke Nemačke. Zbog toga jedan nacistički komandant odlučuje da potopi celu flotu sa oko 200 plovila, i to čini planski, brod preko broda.
Tada je evakuacioni konvoj, kojim su se Nemci povlačili iz crnomorskih baza, dobio novu namenu: da prepreči plovni put Sovjetima ka zapadu. Činilo ga je više od 4.000 vojnih lica i civila, a prostirao se na oko 25 kilometara.
"Oni su imali gubitke čitavom dužinom toka Dunava. Rumuni su ih napadali, Crvena armija sovjetska ih je napadala, brodovi su bili potapani, vojska je ginula. Dakle, u Prahovu je samo deo te flote", rekao je istraživač Branimir Gajić.
Brod-bolnica "Bamberg" i "Uskok"
Ove godine Dunav je otkrio brod-bolnicu Bamberg, višedecenijsku inspiraciju meštana za ispredanje legendi. Sa sigurnošću prenose da je sa sobom na dno reke odneo ranjenike, i tvrde: niko nije video njihovo iskrcavanje.
Međutim, činjenice govore da su civili i 1600 ranjenika evakuisani odmah pri pristizanju flote u Prahovo. Poznavaoci tog istorijskog perioda ocenjuju da su na dnu sada samo olupine, bez značajne istorijske vrednosti.
Povezane vesti
"Jedini plovni objekat koji bi mogao da ima značaj, ukoliko bi se saznalo gde se nalazi, jeste brod 'Uskok'. To je bio jugoslovenski brod, jedan od najmodernijih rečnih brodova koje je Jugoslavija, odnosno Beogradska rečna plovidba, imala. Nemci su ga uzeli u svoju upotrebu i on je jedan od brodova potopljenih u tom konvoju", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
Brodovi su se tokom godina u nekoliko navrata izvlačili. Sa tim su počeli vojnici Crvene armije, a izvađena plovila su stavljali u ponovnu upotrebu. Sada isti cilj imaju i srpske vlasti, kako bi plovni put na delu Dunava kod Prahova bio u potpunosti funkcionalan.
Međutim, najveća prepreka su topovska municija i neeksplodirane bombe, koje su i nakon skoro veka provedenog u vodi pretnja.
"Ovo je jedinstven poduhvat u celom svetu: da se vade potopljeni brodovi na kojima ima eksplozivnih ostataka rata, a naročito na jednoj takvoj moćnoj reci kao što je Dunav, gde se proticaj vode meri hiljadama kubika u sekundi, i gde je brzina kretanja vode veoma velika, vidljivost pod vodom veoma mala, i gde je rad na ovakvim poslovima ograničen samo na periode niskog vodostaja, kada je voda bistrija i kada je malo manja brzina kretanja vode", navodi se iz Centra za razminiranje.
"Pored toga, za pojedina plovila zainteresovano je Ministarstvo kulture, jer se ona smatraju kulturnim dobrom. Takva plovila moraju biti izvađena u celosti i u što originalnijem stanju, što zahteva posebne tehničke postupke i dodatno usložnjava čitav proces" , poručuje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
U okviru projekta koji je počeo pre dve godine, sa plovnog puta je sklonjeno sedam plovila. Ostatak, bar za sada, čuva istoriju od zaborava.
Povezane vesti
Komentari (0)