Socijalna prava ne smeju ostati na margini evropskih integracija Srbije

Proces evropskih integracija Srbije mora snažnije da odgovori na svakodnevne potrebe građana i obezbedi da ekonomske reforme prate konkretnija poboljšanja u oblasti socijalne sigurnosti. Nova studija Friedrich-Ebert-Stiftung (FES) „The Social Dimension of EU Enlargement in the Western Balkans“ upozorava da socijalna prava i dalje nisu dovoljno zastupljena u reformskim prioritetima Zapadnog Balkana.

Studija dr Mirne Jusić analizira programe ekonomskih reformi za period 2022–2025, reformske agende, instrument IPA III i obaveze iz procesa pristupanja EU. Iako Srbija beleži rast zaposlenosti i spada među zemlje regiona koje su se najviše približile proseku EU po pojedinim pokazateljima tržišta rada, dugoročna socijalna konvergencija ne može se svesti samo na zapošljivost i razvoj veština.

Posebno zabrinjava adekvatnost novčane socijalne pomoći. U primeru koji navodi studija, tročlano domaćinstvo bi primilo pomoć od 147 evra, dok je prosečna minimalna potrošačka korpa iznosila 337 evra, a prag rizika od siromaštva 368 evra. To znači da pomoć nije dostizala ni polovinu iznosa potrebnog za pokrivanje osnovnih potreba. Studija takođe beleži da je uvođenje digitalne „socijalne karte“ pratilo smanjenje broja korisnika i zabrinutost da bi deo Roma i drugih ranjivih građana mogao biti isključen iz sistema.

U oblasti rada, preporuke obuhvataju sistematičnije usmeravanje aktivnih mera ka mladima, ženama i dugoročno nezaposlenima, sprovođenje pilot-programa Garancije za mlade, usklađivanje radnog zakonodavstva sa evropskim standardima i jačanje socijalnog dijaloga. Srbija je ostvarila napredak u dualnom obrazovanju i povezivanju obrazovanja sa tržištem rada, ali je potrebno povećati obuhvat predškolskog vaspitanja dece iz ugroženih sredina i dodatno unaprediti kvalitet visokog obrazovanja.

Studija ukazuje i na raskorak između digitalizacije i stvarnih kapaciteta javnih usluga. Program elektronskih zdravstvenih kartona predstavlja važan razvoj, ali sam po sebi ne rešava nedostatak medicinskog osoblja niti njihov odlazak. Visoki izdaci građana za zdravstvenu zaštitu iz sopstvenog džepa i neispunjene potrebe za lečenjem ostaju važan socijalni rizik.

FES preporučuje da se socijalna poglavlja 19, 26 i 28 otvaraju i razmatraju ranije u pristupnom procesu, uz snažnije uključivanje sindikata, poslodavaca i civilnog društva. Napredak treba pratiti kroz pokazatelje Evropskog stuba socijalnih prava, kako bi se merili ishodi za ljude, a ne samo usvojeni zakoni i sprovedene aktivnosti.

Evropske integracije mogu povratiti i ojačati poverenje građana samo ako obezbede vidljivu korist u svakodnevnom životu. Socijalna prava su fundamentalna prava – i moraju biti ravnopravna sa vladavinom prava, demokratskim institucijama i ekonomskim kriterijumima.

Dodatne informacije i publikacije:

Sažetak studije: https://collections.fes.de/publikationen/download/pdf/1977669

Puna studija i dodatni materijali: https://soe.fes.de/features/social-dimension-of-eu-enlargement.html

O Friedrich-Ebert-Stiftung: FES je politička fondacija usmerena na vrednosti slobode, pravde i solidarnosti te na jačanje demokratije i socijalne pravde.