Miševi i pacovi sve češća pojava u beogradskim zgradama: Kako se rešiti glodara na bezbedan način
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Visoke temperature tokom toplotnog talasa stvaraju sve nepovoljnije uslove za opstanak glodara na otvorenom, zbog čega oni počinju da traže sklonište i povoljnije uslove u neposrednoj blizini ljudi, upozorio je danas u izjavi FoNetu šef katedre za zoohigijenu na Veterinarskom fakultetu u Beogradu Milutin Đorđević.
"Glodari su sinantropne štetočine, odnosno organizmi koji žive u blizini ljudi. Tokom proleća migriraju iz stanova i kuća u njihovu neposrednu okolinu, ali sada, zbog veoma visokih temperatura, njihova staništa ponovo postaju nepovoljna", rekao je Đorđević, povodom sve češće pojave glodara u urbanim i gusto naseljenim lokacijama, posebno Beogradu.
Kako je objasnio, glodari se ukopavaju u zemlji i prave jamice i kanale, a usled visokih temperatura zagrevaju se i dublji slojevi zemljišta, do oko 50 centimetara. Zbog toga napuštaju takva skloništa i vraćaju se ka objektima u kojima ljudi žive i rade.
"Idealna nova skloništa za njih su šupljine u temeljima i zgradama, kanalizacioni otvori, toplovodne i druge instalacije. Oni traže stanove, poslovne prostore, podrume i garaže, gde je temperatura niža nego na otvorenom", naveo je Đorđević.
Pored skloništa, glodari u ekstremnim vremenskim uslovima traže i vodu. Ukoliko im voda na otvorenom postane nedostupna, pokušavaju da do nje dođu u podrumskim i drugim delovima objekata.
Đorđević upozorava da se sličan obrazac može očekivati i kod insekata, posebno kod velikih crnih bubašvaba, koje preferiraju vlažna mesta.
"One će se takođe pomerati i pokušavati da u stanovima, skladištima i drugim prostorima pronađu vlažna mesta, odnosno mesta na kojima ima makar malo vode", rekao je Đorđević.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, jedan od najjednostavnijih pokazatelja povećane brojnosti glodara jeste period dana u kojem se oni uočavaju.
"Ako glodare uočite tokom dana, to znači da brojnost populacije nije mala, već da je velika. Ako ih uočite uveče, kada iznenada upalite svetlo u podrumu, garaži, kući, a dešava se i u stanovima, to je znak da treba pozvati profesionalne službe koje se bave suzbijanjem glodara", istakao je Đorđević.
On je dodao da je važno izabrati stručnu službu koja posao obavlja profesionalno i najavio da je od posebnog značaja da se sistematska deratizacija u Beogradu, koja se sprovodi u proleće i jesen, obavi kvalitetno.
Tanjug/AP/Frank Franklin II
"Povećana brojnost glodara donosi zdravstvene i ekonomske rizike i zato je važno njihovu populaciju svesti na minimum u našem neposrednom okruženju", rekao je Đorđević.
Voditi računa o zaštiti kućnih ljubimaca
Profesor ističe i da prisustvo glodara predstavlja dodatni rizik za domaćinstva u kojima žive psi i mačke. Mačke prirodno love miševe, dok postoje i rase pasa koje pokazuju izraženo interesovanje za glodare. Zbog toga on upozorava i na to da su glodari potencijalni prenosioci brojnih bolesti i da njihovo prisustvo u stanovima i kućama nije poželjno.
Dodaje i da je prilikom suzbijanja glodara posebno važno voditi računa o bezbednosti dece i kućnih ljubimaca.
"Ako se koriste lovke, lepljive mase ili druga sredstva, ona moraju biti postavljena tako da budu nedostupna kućnim ljubimcima i deci", naglasio je Đorđević.
Povezane vesti
On je naveo da se rodenticidni mamci ne bi trebalo postavljati u stambene prostore, već u zajedničke, pre svega podrumske prostorije, i to u posebno namenjene deratizacione kutije. Takve kutije treba mapirati i obeležiti, a postavljena sredstva kontrolisati.
U samim stanovima, prema njegovim rečima, mogu se koristiti lepljive mase u odgovarajućim deratizacionim kutijama, kao i posebne klopke, odnosno živolovke i mrtvolovke, u zavisnosti od situacije.
"Poseban problem predstavljaju antikoagulantni rodenticidi, koji mogu izazvati nekontrolisano krvarenje kod glodara. Ukoliko bi ih, međutim, u većoj količini uneli psi ili drugi kućni ljubimci, posledice mogu biti veoma ozbiljne, pa i smrtonosne", naveo je Đorđević.
Povezane vesti
Zbog svih potencijalnih opasnosti, on insistira na prevenciji, zato savetuje vlasnicima kuća i drugih objekata da ne čekaju sistematsku deratizaciju ukoliko primete tragove prisustva glodara.
"Ako vidite rupe u dvorištu, u zoni trotoara ili temelja kuće, ako primetite da su drvena vrata pri dnu progrizena, probušene otvore na zidovima ili oštećenja koja su napravili glodari, ne treba čekati naredna dva ili tri meseca na sistematsku deratizaciju", rekao je Đorđević.
Isttiče i da, pored zdravstvenog rizika, prisustvo glodara može prouzrokovati i značajnu materijalnu štetu. Oni oštećuju objekte i instalacije, kao i uskladištenu hranu, koju mogu kontaminirati i učiniti neupotrebljivom.
Profimedija
"Najveći problem potencijalno nisu samo tehničke štete na zidovima, podovima, vratima i drugim delovima objekta, već upravo oštećenja instalacija, pre svega električnih, koja mogu izazvati požare i druge incidente koji mogu imati fatalne posledice po kuću, stambenu zgradu ili poslovni objekat", upozorio je Đorđević.
Profesor je ukazao i na problem neadekvatnog sprovođenja obavezne deratizacije u pojedinim objektima.
"Dešava se da mnogi koji imaju obavezu da dva puta godišnje rade deratizaciju u svojim objektima to ne rade na adekvatan način, već se sve svede na neku proformu", rekao je Đorđević i savetovao građanima i upravnicima objekata da angažuju profesionalne službe, insistiraju na kvalitetu izvedenih radova i pisanoj evidenciji o sprovedenim merama.
"Ako se, recimo, u stambenoj zgradi pojave glodari ili drugi štetni organizmi, a posao nije urađen u svim prostorima i stanovima u kojima je to potrebno, problem neće biti rešen. Zato je važno insistirati na tome da posao bude urađen kvalitetno, korektno i sa rezultatima", naveo je Đorđević.
Prema njegovim rečima, kontrola nepoželjnih organizama predstavlja deo preventivne medicine, ali ima i ciljanu komponentu kada se pojavi određena zarazna bolest i potrebno je pronaći potencijalne prenosioca.
"Cilj je da brojnost glodara i insekata svedemo na biološki minimum i da ih isključimo iz našeg neposrednog okruženja, kako zbog zdravstvenih, tako i zbog ekonomskih razloga", istakao je Đorđević.
Komentari (0)