Igre 
Može li sporazum iz Glazgova uticati na klimu u Srbiji: Najveći izazovi sektori energetike, industrije i saobraćaja
Komentari04/11/2021
-22:24
Ako se emisije ugljen-dioksida nastave kao u poslednjih 50 godina, a globalno zagrevanje zadrži na dva stepena, u Srbiji će se gotovo izgubiti planinska klima. Iako na globalnom nivou ne spada u velike zagađivače, u Srbiji velike probleme izazivaju sektori energetike, industrije i saobraćaja. Stručnjaci poručuju da Srbija mora strateški da se opredeli šta će da radi.
Godišnje se emituje 60 tona milijardi zagađujućih gasova, što znači da Srbija sa svojih 56.000 kilotona ne doprinosi mnogo globalnom zagađenju. Međutim, svako zagađenje važno je za građane zemlje u kojoj žive, rekao je za Euronews Srbija Andrej Bojić, politikolog i bivši potpredsednik COP26.
Takođe, podaci do kojih je došao Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) pokazuju da je količina sumpor dioksida koje emituju termoelektrane u Srbiji mnogo veća od dozvoljnih u Evropskoj uniji.
Evropska unija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj više puta su naglasili da Srbija treba da olakša prelazak na čistu energiju i poveća energetsku efikasnost. Tu se pre svega misli na prelazak sa fosilnih goriva na zelenu energiju.
Programski direktor RERI Mirko Popović istakao je za Euronews Srbija da termoelektrane sa Zapadnog Balkana ukupno emituju sumpor dioksioda koliko i pola Evrope.
"Samo termoelektrane u kompleksu u Kostolcu emituju više sumpor dioksioda nego poljske, češke, bugarske i francuske termoelektrane zajedno. To su razemere zagađenja. Emisije sumpor dioskida doprinose stvaranju sitnih partikularnih čestica koje su jako opasne i po zdravlje i po životnu sredinu", naveo je Popović.
"Brojne prilike da se reši problem zagađenja su propuštene"
U najveće zagađivače lokalnog karatera ubraja se i Topionica bakra Bor, ali i Železara Smederevo. Kako ističe Popović, sa velikim zagađivačima nema kompromisa, a brojne prilike da se reši problem zagađenja su propuštene.
Povezane vesti
"Izuzetno veliki problem jesu individualna ložišta, ali je važno prilikom analize zagađenja i politika koje treba da dovedu do smanjenja zagađenja razumeti ko je odgovoran. Odgovrona je vlada koja ne sprovodi zakone, a ne građani koji pretežno zbog siromaštva i neznanja lože u svojim šporetima svašta i ložiće dok im to vlada bude dozvoljavala", kaže Popović.
Sa druge strane, kako je naveo politikolog i bivši potpredsednik COP26 Andrej Bojić, Vlada Srbije nastoji da usvoji revidirani plan za smanjenje emisija.
"U odnosu na prethodni iz 2015. godine kada smo se obavezali da smanjimo u odnosu na baznu godinu blizu 10 procenata, u novom planu će naša obaveza i ambicija za smanjenje biti još veća i verujem da će ići blizu 30 odsto, a možda i više", rekao je Popović za Euronews Srbija.
S tim u vezi, predsednik Srbije je obraćajući se učesnicma na samitu Glazgovu pitao svetske lidere koja će biti cena kredita za projekt prelaska na čistu energiju i da li će na taj način biti ugrožen bruto društveni proizvod.
Da li Glazgov može da nadmaši Parisku konferenciju
Danijela Božanić, nezavisni ekspert u oblasti klimatskih promena, izjavila je da ne očekuje epohalne promene i napredak u toj oblasti posle samita u Glazgovu.
"Engleska doplomatija ne može da dozvoli sebi fijasko, koliko će biti epohalno kao Pariz, mislim da ne može da prevaziđe značaj Pariske konferencije. Napraviće pomak, ali ne veruejm da će biti dovoljan", rekla je Božanić u emsiji Euronews veče.
Euronews/Printscreen
Sa druge strane, inženjer energetike Miloš Zdravković smatra da je značajan pomak napravljen činjenicom da je više od 100 država potpisalo izjavu o upotrebi šuma i zemljišta.
Povezane vesti
"Meni budi optimizam sporazum koji se tiče krčenja šuma. Nažalost naša zemlja ga nije potpisala za razliku nekih država u regionu. Ono što raduje planetu je da su tu izjavu potpisale tri najvažnije države - Brazil, Indonezija i Kongo. Podsetiću da 85 svetskih šuma se nalazi na teritoriji tih država. Za razliku od supsticije fosilnih goriva, novca za to ima. Možemo da platimo tim zemljama da ne seku svoje šume i to će biti najveći doprinos ove konferencije", ocenio je Zdravković.
Pesimizam, kako kaže, izaziva to što se svetski državnci nisu dogovorili o razvoju elektro energetike, odnosno dalje budućnosti fosilnih goriva.
"Velike sile pomeraju prvobitni sporazum na 2060. godinu. Od grupe G20 koji emituju 81 posto emisje CO2 u atmosferu, svega se 12 obavezalo da naprave plan do 2050. godine. Za te fondove predviđeno je samo 100 milijardi dolara godišnje što nije dovoljno", dodao je Zdravković.
Milović: Srbija mora strateški da se opredeli šta će raditi
Nemanja Milović, novinar sajta Klima 101 rekao je za Euronews Srbija da je vrlo važno što je na Samitu u Glazgovu posle dogovora o smanjenju emisije metana, došlo i do inicijative za napuštanje uglja, koju su potpisale i neke od država koje su veliki proizviođači uglja.
Kako je rekao dobro je i da se pominje smanjenje emisija štetnih gasova za 30 odsto, ali da se na samitu u Glazgovu govorilo o planovima da se emisije smanje za 55 odsto, što je ipak više.
"Srbija mora strateški da se opredeli šta će raditi, često čujemo različite navode. Veoma je bitno da odlučimo šta želimo da radimo, do kada želimo da ostavimo ugalj, a onda da vidimo i koliko će to koštati", rekao je Milović za Euronews Srbija.
On je rekao da, iako prema podacima Agenzije za zaštitu životne sredine, zagađenje najviše dolazi iz individualnih ložišta, svetska istraživanja pokazuju da su najveći zagađivači industrijski sektori jer imamo energetski neefikasne objekte.
Komentari (0)