Porastao broj slučajeva groznice Zapadnog Nila u Srbiji: Stručnjaci savetuju mere opreza

U Srbiji je ove godine registrovano šest slučajeva groznice Zapadnog Nila, što je četiri više nego nedelju dana ranije, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Epidemiološkinja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Dragana Plavša navodi za Euronews Srbija da većina zaraženih nema simptome ili razvija blažu virusnu infekciju. Kako Navodi, lekari posebno apeluju na starije i osobe narušenog imuniteta da obrate pažnju na neurološke simptome i da se zaštite od uboda komaraca.

Prema njenim rečima, tokom prethodne nedelje zdravstvene ustanove dostavile su podatke o novim slučajevima, a laboratorijskim analizama potvrđeno je ukupno šest obolelih.

"Prema informacijama koje nam dostave, prijavu zarazne bolesti i laboratorijsku analizu. Podatak o laboratorijskoj analizi: mi za sada imamo šest registrovanih slučajeva obolevanja od groznice zapadnog Nila. To su osobe sa teritorije grada Beograda, Zrenjanina i Pančeva", navela je Plavša.

Svi registrovani pacijenti, kako je objasnila, razvili su neuroinvazivni oblik bolesti, odnosno oblik koji može da zahvati nervni sistem.

"Svi ovi pacijenti razvili su neuroinvazivni oblik bolesti. Neki imaju meningitis, neki encefalitis, to je uobičajeno", rekla je epidemiološkinja.

Ipak, Plavša naglašava da je ovakav porast broja registrovanih slučajeva u ovom periodu očekivan. Sezonski nadzor nad groznicom Zapadnog Nila traje od 1. juna do novembra, dok se najveći broj obolelih uobičajeno registruje tokom kraja jula, avgusta i početkom septembra.

"Mi inače svake godine registrujemo u ovom nekom periodu najveći broj obolelih, i tokom perioda od 1. juna, kada počinje sezonski nadzor nad groznicom zapadnog Nila, pa sve negde do novembra meseca. U periodu od kraja jula do negde sredine septembra mi imamo taj neki, možemo da nazovemo, pik obolevanja, u stvari registrovanih slučajeva“, navela je Plavša.

Govoreći o kliničkoj slici, ona je objasnila da infekcija virusom Zapadnog Nila kod najvećeg broja zaraženih ne dovodi do simptoma. Prema njenim rečima, oko 80 odsto zaraženih nema nikakav znak infekcije.

"Većina njih, 80 odsto, nema apsolutno nikakav znak infekcije“, rekla je Plavša.

Kod dela zaraženih može se razviti blaža virusna infekcija, praćena temperaturom, glavoboljom i bolovima u mišićima i zglobovima.

"U tih 20 odsto većina razvije jednu običnu virusnu infekciju sa temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, koja prolazi sama od sebe. I te osobe se najčešće ne jave lekaru“, objasnila je.

Teži oblik bolesti razvija se kod manjeg broja zaraženih.

"Manji procenat, oko jedan odsto osoba, razvije ovo neuroinvazivno oboljenje i to su osobe koje se hospitalizuju i koje zahtevaju taj neki, ovaj, bolnički tretman“, navela je epidemiološkinja.

Plavša je ukazala i na to da meningitis i encefalitis nisu karakteristični isključivo za groznicu Zapadnog Nila, već mogu biti posledica različitih virusnih i bakterijskih infekcija koje se javljaju tokom letnjih meseci.

"To jesu ozbiljna stanja, ovaj, mogu da budu prouzrokovana i drugim virusima ili nekim drugim bakterijskim infekcijama. Međutim, to je za lekare infektologe uobičajeno, pogotovo tokom letnje sezone, kada imamo u cirkulaciji i neke druge viruse, kao što su, na primer, enterovirusi, koji takođe mogu da dovedu do istih ovih stanja“, rekla je.

Svaki ubod komarca ne znači i infekciju

Kada je reč o prevenciji, stručnjaci podsećaju da se virus Zapadnog Nila prenosi ubodom zaraženog komarca, ali da svaki ubod komarca ne znači i infekciju.

"Nije svaki komarac zaražen. Osobe treba da znaju, i ako budu, ovaj, imali neki ubod, da to odmah automatski ne znači da su inficirane virusom, ili ako su inficirane, da će razviti neko teško oboljenje“, istakla je Plavša.

Period aktivnosti komaraca traje od proleća do kasne jeseni, dok je cirkulacija virusa najizraženija tokom letnjih meseci i u septembru.

"Virus zapravo cirkuliše najviše u ovim nekim letnjim mesecima i septembru, eventualno početak novembra. To je nešto što je očekivano“, rekla je ona.

Zbog toga se građanima savetuje da se tokom boravka na otvorenom zaštite od uboda komaraca. Plavša navodi da je potrebno primenjivati mere zaštite tokom čitavog perioda njihove aktivnosti.

"U tom periodu osobe treba da se štite od ujeda ili uboda komaraca“, rekla je epidemiološkinja.

Poseban oprez preporučuje se starijim osobama, osobama sa oslabljenim imunitetom i onima koje su inače lošijeg zdravstvenog stanja.

"Nema apsolutno razloga za zabrinutost, samo za jedan oprez: da osobe koje su starije, imunokompromitovane, prosto lošijeg inače zdravstvenog stanja, ukoliko krenu da razvijaju neke od ovih navedenih simptoma, pre svega neurološke simptome, to ne treba da zanemare i treba da se jave lekaru“, poručila je Plavša.

Među merama zaštite su korišćenje repelenata na otkrivenim delovima tela, nošenje odeće dugih rukava i nogavica svetle boje, kao i izbegavanje boravka na otvorenom u vreme najveće aktivnosti komaraca, odnosno u sumrak i zoru. Preporučuje se i korišćenje zaštitnih mreža na prozorima i vratima, kao i oko kreveta, dok se broj komaraca može smanjiti uklanjanjem stajaće vode iz saksija, posuda i drugih predmeta u kojima se voda zadržava.

Prema poslednjim dostupnim podacima, u Srbiji su među šest obolelih četiri osobe muškog i dve ženskog pola, prosečne starosti 64 godine.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.