Prvi septembar i prvo školsko zvono: Da li su osnovci spremni za početak nove školske godine?

Početak nove školske godine obeležen je danas širom Srbije, a u Osnovnoj školi "Danilo Kiš" u školske klupe selo je oko 2.000 učenika, među kojima je približno 200 prvaka. Direktorka škole Jelena Đurić kaže za Euronews Srbija da je škola spremno dočekala početak nastave, uz posebnu pažnju posvećenu organizaciji i bezbednosti učenika. 

"Mi smo se potrudili da 1. septembra obezbedimo kvalitetno, podsticajno i odgovorno okruženje za naše učenike. Što se tiče organizacije, tokom leta smo se pripremali, spremno dočekali 1. septembar“, rekla je Đurić.

Prvaci su u novoj školskoj godini imali i svečani prijem, a direktorka navodi da je za njih organizovan poseban program kako bi im prvi susret sa školom ostao u lepom sećanju.

"Juče smo imali svečani prijem prvaka. Tom prilikom, zaista smo organizovali jednu lepu svečanost, da se oni osete posebno“, rekla je Đurić.

Kako je navela, prvaci su dobili i poklone od opštine Voždovac, dok su za sve učenike od prvog do osmog razreda obezbeđeni i EXPO paketići.

Početak nove školske godine donosi i pitanje promenjenih navika učenika. Đurić, koja je ranije radila kao nastavnica, ocenjuje da se interesovanja i odnos dece prema informacijama menjaju iz generacije u generaciju.

"Navike đaka možda su i dalje slične. Mentalitet učenika se možda donekle promenio, odnosno njihovo interesovanje za određene stvari, pristup informacijama“, kaže direktorka.

Ona smatra da se današnje generacije ne mogu jednostavno opisati kao deca koja manje čitaju, jer veliki deo vremena provode koristeći interaktivne uređaje.

"Mi možda mislimo da današnje generacije manje čitaju, ali ako uporedimo broj sati koje oni provedu možda na interaktivnim uređajima, opet je i to neka vrsta čitanja“, navodi Đurić.

Prema njenim rečima, najveća promena ogleda se u tome što su informacije deci danas dostupne gotovo u svakom trenutku.

"Njima su informacije na dohvat ruke. Oni lakše, brže dolaze do informacija, dostupne su te informacije, ali su to nekako, čini mi se, i kratkoročne informacije“, kaže ona.

Đurić dodaje da se nastavnicima zbog toga nameće potreba da menjaju način rada i da nastavu prilagođavaju generacijama koje dolaze.

"Njihova pažnja, nama se čini, da je manje usresređena na nešto, ali dobro, mi moramo da se prilagođavamo njima, jer ovo je njihovo vreme“, kaže direktorka.

Dodaje da je nastava danas drugačija nego ranije i da više nije dovoljno oslanjati se samo na klasičan način predavanja.

"Davno se otišlo od onog momenta kada je samo bilo table i kreda i eks-katedra nastava. Dakle, moramo da se potrudimo malo da bismo našim đacima bili interesantni, a obrazovanje kvalitetno“, navela je Jelena Đurić.

Učenike Osnovne škole "Danilo Kiš" tokom godine očekuju aktivnosti predviđene školskim kalendarom, a kao jednu od novina direktorka izdvaja posetu EXPO izložbi tokom maja i juna.

"Specifično je po tome što će učenici na toj studijskoj poseti izaći iz učionice i imati priliku da se susretnu na toj izložbi sa kulturama drugih naroda. To je jedna od novina“, rekla je Đurić.

Povratak u školu nije samo promena ritma

Đurić na dan početka nove školske godina kaže da nema sumnje da svi imaju tremu - od dece i roditelja do nastavničkog kadra. Međutim, kako naglašava da bi sve išlo svojim tokom saradnja roditelja i nastavnika je ključna.

"Svi smo na istom zadatku, da učenike izvedemo na pavi put. Da njihovo kvalitetno školovanje bude naš osnovni zadatak. Juče su, nema sumnje, najuzbuđeniji bili roditelji prvaka. Uvek je to svečani momenat, i roditelji su često više uzbuđeniji nego deca", kaže ona.

Dodaje i da su i ostali školarci takođe uzbuđeni jer kreće nova školska godina, koja predstavlja novi početak za svakog od njih. Stručnjaci u ranijem razgovoru za Euronews Sbrija navode da povratak u školu posle letnjeg raspusta nije stresan samo zbog ranog ustajanja i povratka obavezama, već zato što zahteva novu organizaciju čitavog porodičnog života.

Psihološkinja Radmila Vulić Bojović tada je savetovala roditeljima da decu ne opterećuju školskim sadržajima pre početka nastave, već da im tokom poslednje nedelje raspusta postepeno vrate ritam spavanja i svakodnevne obaveze.

Kako dodaje, promena ritma posle dugog odmora nije nužno nešto negativno, već predstavlja prilagođavanje na drugačiju organizaciju dana. 

"Sva deca koja se vraćaju u školu posle jednog relativno dugog perioda odmora i bezbrižnosti potrebno je da budu svesna da će morati da se vrate svakodnevnim obavezama, drugačijem ritmu dana, drugačijoj organizaciji ličnog, pa i porodičnog života“, kaže ona. 

Prema njenim rečima, upravo zbog toga početak školske godine predstavlja promenu za celu porodicu. 

"To je jedna promena koja ne mora nužno da bude negativna, ali jeste stresna, jer zahteva reorganizaciju čitavog porodičnog sistema“, objašnjava. 

Sličan zaključak navodi i Američko psihološko udruženje (APA), koje povratak u školu opisuje kao period koji može biti naporan za čitavu porodicu, zbog promene rasporeda, novih nastavnika, učionica i drugih nepoznanica. APA savetuje roditeljima da školsku rutinu počnu da vraćaju nedelju ili dve pre početka nastave, uključujući redovnije vreme odlaska na spavanje i ranije ustajanje.

Koliko košta opremanje školarca?

Pored treme i pozitivnog uzbuđenja, nova školska godina donosi i niz troškova - od udžbenika i školskog pribora do rančeva, garderobe i opreme za fizičko vaspitanje. Koliko će porodice izdvojiti zavisi od uzrasta deteta, njegovih školskih potreba, ali i izbora proizvoda.

Roditelji školaraca u ranijem razgovoru za Euronews Srbija kažu da se najjeftiniji školski rančevi mogu naći za oko 3.500 dinara, dok cena pojedinih modela dostiže i 8.000 dinara. Iznos zavisi od karakteristika ranca – od motiva i omiljenih junaka iz crtanih filmova do modela sa točkićima, anatomskim ili ojačanim leđima.

Ranac, međutim, treba i napuniti, a osnovni školski pribor podrazumeva pernicu, sveske, blok za crtanje, tempere, bojice i drugi materijal.

Neki supermarketi, ali i veće knjižare, pred početak školske godine ponudili su akcije školskog pribora. Mala sveska sa mekim povezom može da se kupi za oko 20 dinara, dok cena većih svezaka ide do 60 dinara. Za A4 sveske sa tvrdim povezom potrebno je izdvojiti od 150 do 450 dinara.

Kolaž-papir košta od 100 do 250 dinara, koliko je potrebno izdvojiti i za blok za crtanje, u zavisnosti od formata. Oprema za likovno u globalu tako košta od 300 do 1.200 dinara. 

Veće pakovanje drvenih bojica košta od 120 do više od 600 dinara, u zavisnosti od proizvođača. Slično je i sa flomasterima - pakovanje od 12 komada košta od 350 do 1.300 dinara. 

Tu su i flašice za vodu, kutijice za užinu i pribor za tehničko, koji zajedno mogu da koštaju oko 3.000 dinara. 

Grafitne olovke mogu se naći za nekoliko desetina dinara, gumice koštaju od 20 do 100 dinara, lepak u stiku oko 100, šestari od 100 do 700 dinara, set lenjira od 80 do 40, plastelin oko 120, a makaze oko 250 dinara.

Kada je reč o udžbenicima, većina roditelja je do sada već kupila komplete za narednu školsku godinu. Cene kompleta ove godine kreću se između 9.000 i 23.000 dinara, dok se cena pojedinačnih novih udžbenika kreće od 1.000 do 1.800 dinara.

Takođe, prema podacima Ministarstva prosvete, 18 odsto učenika ima pravo na besplatne udžbenike. Među njima su učenici iz materijalno ugroženih porodica, učenici koji boluju od retke bolesti, imaju smetnje u razvoju ili žive sa jednim roditeljem, dok je drugi preminuo ili je nepoznat. Pravo imaju i učenici koji obrazovanje stiču po individualnom obrazovnom planu, navodi Ministarstvo prosvete.