FTN u Novom Sadu uvodi master za nuklearnu energiju: Srbija počinje da sprema stručnjake za budući program
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Može li nuklearna energija postati deo energetskog miksa Srbije? Zemlja koja i dalje najveći deo električne energije proizvodi iz uglja nalazi se pred procesom dekarbonizacije, dok odluka o razvoju nuklearnog programa još nije doneta. Dok se analiziraju mogućnosti, rizici, troškovi i potrebna infrastruktura, jedan od prvih koraka jeste stvaranje domaćeg stručnog kadra. Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu zato priprema master program "Nuklearni energetski sistemi", čiji je početak planiran za akademsku 2027/28. godinu.
Dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, profesor Boris Dumnić, za Euronews Srbija govori o planiranom programu, potrebi za obrazovanjem stručnjaka za nuklearnu energetiku, kao i o tome šta bi razvoj nuklearnog programa značio za Srbiju.
"Prvi korak u pravljenju ovog programa bilo je povezivanje naše institucije sa Institutom Vinča, koji je jedan od lidera i nosilaca znanja i iskustva iz ove oblasti. Pre nekoliko meseci potpisali smo memorandum o saradnji koji daje širok okvir za zajedničke projekte, razmenu kadrova, znanja i iskustva. Jedna od vrlo važnih, možda i najvažnijih tema naše saradnje jeste realizacija master akademskog studijskog programa sa radnim nazivom "Nuklearni energetski sistemi". Trenutno smo u fazi izrade strukture studijskog programa, odnosno predviđamo koji će se nastavni predmeti i oblasti pokrivati. Pišemo opise i sadržaje tih nastavnih predmeta i želja nam je da sa procesom akreditacije krenemo ove godine, kako bismo već naredne školske godine, 2027/28, upisali prvu generaciju studenata", kaže on.
Iako Srbija još nije donela odluku o izgradnji nuklearne elektrane, priprema stručnog kadra može biti jedan od važnih preduslova za donošenje takve odluke. Dumnić smatra da država mora raspolagati dovoljno stručnim i pouzdanim informacijama pre nego što odluči o budućnosti nuklearne energije.
Euronews Srbija
"Nas kao društvo i kao državu očekuje da se naredne godine donese odluka o učešću Republike Srbije u nuklearnom programu u smislu izgradnje objekta za proizvodnju energije. Ali ono što je jako važno jeste da ta odluka bude informisana. Proces donošenja informisane odluke znači da imate sve činjenice na raspolaganju kako biste mogli da donesete takvu odluku. Naš zadatak i uloga kao obrazovnih i naučnoistraživačkih institucija jeste da obezbedimo i školujemo stručni kadar koji će pomoći u procesu donošenja informisane odluke. Posledice moratorijuma koji je više decenija bio u Republici Srbiji kada je reč o nuklearnoj energiji dovele su do toga da trenutno imamo veoma mali broj ljudi, odnosno veoma mali broj stručnog kadra koji može ovom temom da se bavi na adekvatan način", kaže on.
Dekan FTN-a objašnjava da obrazovanje predstavlja samo početak procesa, jer budući inženjeri nakon završetka studija moraju da steknu i praktično iskustvo. Istovremeno, razvoj nuklearne energetike podrazumeva mnogo više od same izgradnje elektrane.
"Naša odluka je da krenemo sa master akademskim studijskim programom, jer je to studijski program koji može da traje jednu ili dve godine. Ono što takođe moramo imati na umu jeste da inženjeri, kada završe ovaj, kao i bilo koji drugi studijski program, opet treba da provedu određeni broj godina u praksi da bi imali dovoljno iskustva i znanja da rade na ovim objektima", navodi on.
Povezane vesti
Proces izgradnje jednog objekta, objašnjava Dumnić, tipa nuklearne elektrane nije samo puki proces fizičke izgradnje objekta. Pre toga je neophodno uraditi mnogo koraka, doneti mnogo odluka i stvoriti preduslove da bi se uopšte počelo sa gradnjom. Jedna od stvari jeste i donošenje informisane odluke.
"Za sve to vam trebaju ljudi, odnosno stručnjaci koji će se školovati i obrazovati na obrazovnim institucijama u Republici Srbiji. Fakultet tehničkih nauka i Institut Vinča ne žele i nikada nam nije bila namera da zatvorimo ovu temu samo za te dve institucije. Pozivamo i želimo da i ostali fakulteti i instituti u Republici Srbiji aktivno učestvuju u ovom procesu ili programu. Moramo biti jako povezani sa institucijama na međunarodnom nivou da bismo se ovom temom bavili na zaista odgovoran, objektivan i kvalitetan način", navodi.
Euronews Srbija
Praktična nastava bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude jedan od važnih delova programa. Pored teorijske nastave na fakultetu, studenti bi iskustvo sticali u laboratorijama i kroz saradnju sa domaćim i međunarodnim institucijama.
"Pored nastavnog rada koji se obavlja u učionicama i amfiteatrima, sa Institutom Vinča i laboratorijama, opremom i svim onim znanjem koje oni poseduju kao najreferentnija institucija iz te oblasti u Republici Srbiji, deo praktičnog rada će svakako biti na Institutu Vinča. Ali osim toga, naša želja je da se intenzivno radi na tome da se uvežemo i na regionalnom i na međunarodnom nivou kako bi naši budući studenti, a i oni koji učestvuju u nastavnom procesu, odnosno nastavnici i saradnici, mogli da prikupe i imaju najaktuelnije znanje iz te oblasti. Određeni period vremena treba da provode i na drugim institucijama u inostranstvu, gde će podizati svoj kapacitet, kao i kapacitet studenata koji budu pohađali dati studijski program. Tema je od izuzetne važnosti", kaže on.
Srbija se, kaže on, istovremeno suočava sa velikim izazovom energetske tranzicije. Zemlja se i dalje u velikoj meri oslanja na ugalj, dok se kapaciteti obnovljivih izvora povećavaju. Pitanje je, međutim, da li obnovljivi izvori sami mogu da obezbede stabilno snabdevanje električnom energijom u narednim decenijama. Dumnić ukazuje na to da se energetski sistemi ne mogu menjati preko noći.
"Ono što je važno da razumemo, ne samo zbog nas koji se bavimo energetikom nego i zbog opšte javnosti, jeste da su razvoj, planiranje i izgradnja u domenu energetike spori procesi. Tu su vremenske konstante dosta duge. Da biste izgradili jedan ozbiljan energetski objekat, bez obzira na to koji primarni izvor energije koristite, često mora da protekne dosta vremena. Od analize mogućnosti snabdevanja ili dotoka tog primarnog izvora energije, lokacije za izgradnju, povezivanja na energetsku mrežu, efekta i uticaja tog objekta na okolinu, odnosno na životnu sredinu i ljude", priča on.
Kada se dohvatite izazovne teme kakva je nuklearna energetika, objašnjava profesor, onda ti procesi još više i duže traju: U tom smislu, scenario da Republika Srbija do 2050. godine zadovoljava svoje energetske potrebe na osnovu postojećih energetskih objekata i dogradnjom obnovljivih izvora energije nije realan održiv scenario. Suštinska stvar o kojoj govorimo i koju moramo da razumemo jeste da mi trenutno u Republici Srbiji skoro 70 odsto električne energije proizvodimo iz uglja".
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, problem predstavlja i činjenica da obnovljivi izvori energije zavise od vremenskih uslova, dok energetski sistem zahteva stabilne izvore koji mogu da obezbede kontinuiranu proizvodnju.
Tanjug/Jadranka Ilić
"Govorimo o fosilnom gorivu sa visokom emisijom gasova koji dovode do efekta staklene bašte, što dalje uzrokuje klimatske promene kojima svi svedočimo ovih i prethodnih godina", kaže on.
Sa druge strane, uvođenje obnovljivih izvora energije je proces koji je započeo i koji je vrlo intenzivan ne samo u Republici Srbiji nego i na regionalnom nivou, ali tu govorimo o takozvanim intermitentnim, promenljivim izvorima energije. To su izvori energije koji proizvode energiju kada ima dovoljno primarnog izvora energije, sunca ili vetra, čiji intenzitet se menja tokom dana i tokom godišnjeg doba. Sa druge strane imamo termoelektrane, na primer, i hidroelektrane koje predstavljaju takozvani bazni izvor energije.
"Zašto je neophodnost uvođenja nuklearne energije? Nuklearna energija upravo predstavlja taj bazni izvor energije koji treba da uradi supstituciju, odnosno zamenu elektrana, pre svega termoelektrana koje koriste fosilna goriva. Još jedna važna poruka koju bih hteo da prenesemo javnosti jeste da ne treba da vodimo diskusiju u smislu "za ili protiv" nuklearne energije i obnovljivih izvora energije", navodi.
Dumnić smatra da budući energetski sistem ne treba posmatrati kroz izbor samo jednog izvora, već kroz kombinovanje različitih tehnologija.
"Mi treba da razumemo da će održivo zadovoljenje energetskih potreba bilo kog društva ili bilo koje države, pa i Republike Srbije, u budućnosti, a to je praktično i već sada, biti zasnovano na odgovarajućem energetskom miksu. Dakle, na većem broju različitih izvora energije", kaže on.
Jedna od najvećih prepreka prihvatanju nuklearne energije u javnosti jesu upravo pitanja bezbednosti. Nesreće u Černobilju i Fukušimi ostale su snažno urezane u kolektivno sećanje, dok se uz nuklearne elektrane često vezuju i pitanja radioaktivnog otpada i mogućih havarija.
Dumnić smatra da se iskustva iz ranijih incidenata moraju uzeti u obzir, ali da se na njima ne može zasnivati celokupna procena savremenih nuklearnih tehnologija.
"Ako pogledate bilo koju temu, evo, otići ćemo sa energetike u oblast telekomunikacija, pa kada neko spomene 5G mrežu, većina diskusije nije bila na temu prednosti u nekoj opštoj javnosti, već kako i na koji štetan način ta tehnologija može da utiče na ljude i okolinu. U ovom smislu, da, postojali su odgovarajući akcidenti koji su se dešavali u oblasti nuklearne energetike i sami ste ih spomenuli, ali njih ne treba stavljati u prvi plan u smislu donošenja odluke da li neku tehnologiju treba koristiti ili ne. Iz njih treba naučiti sve ono što je dovelo do toga da se desi jedan takav incident, kako bi novi objekti koji se grade bili bezbedniji, pouzdaniji i sigurniji za korišćenje. To treba da bude glavna tema ili glavna poruka", kaže on.
On podseća da se nuklearna energija za proizvodnju električne i toplotne energije koristi decenijama, a da su iskustva iz prethodnih incidenata uticala na razvoj novih bezbednosnih standarda i tehnologija.
"Ako istorijski pogledamo, mi nuklearnu energiju za proizvodnju energije, električne i toplotne energije, koristimo od 1950-ih godina. Godine 1954. napravljen je jedan mali reaktor u Rusiji, posle toga vrlo brzo i prvi komercijalni reaktor u Velikoj Britaniji. To znači da ova civilizacija već veoma dug vremenski period na jedan bezbedan, pouzdan i odgovoran način koristi datu tehnologiju za zadovoljenje energetskih potreba. Desila su se dva velika incidenta koja su ostavila posledice, kako u smislu uticaja na životnu sredinu tako i na ljude, ali iz tih primera treba naučiti kako i na koji način tu tehnologiju unaprediti i kako stvoriti uslove da bi ona bila bezbednija i sigurnija za korišćenje na određenom području", navodi Dumnić.
Komentari (0)