Nizak vodostaj Dunava i nuklearna bezbednost: Kako region rešava probleme i kada Srbija dobija svoju elektranu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nizak vodostaj Dunava stavio je na test energetsku bezbednost regiona. Rumunija je ugasila oba reaktora, Mađarska jedan, dok elektrana u Bugarskoj još uvek radi punim kapacitetom. Situacija je blizu istorijskog minimuma iz 1985. godine, a vodostaj je trostruko manji od proseka za jul.
O uzrocima problema, mogućim rešenjima i srpskom nuklearnom programu za Euronews Srbija govorio je direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović.
Dimović ističe da nema ugrožavanja nuklearne bezbednosti, ali da postoje ozbiljne ekonomske posledice, te da je 2040. godina realan rok za prvu srpsku nuklearnu elektranu ukoliko postoji politička i društvena saglasnost.
Situacija u regionu: Zašto su Rumunija i Mađarska ugasile reaktore
Dimović objašnjava razlike između zemalja.
"Dunav se nalazi vrlo blizu istorijskog minimuma iz 1985. godine, i tri puta je manji u proseku na jul... Ovde imamo dva problema - nizak vodostaj Dunava koji u slučaju Rumunije, jer je Rumunija oba reaktora svoja isključila, Mađarska je isključila samo jedan, Bugarska još nije isključila ni jedan", kaže Dimović.
profimedia
Razlika je u tipu reaktora i načinu hlađenja.
"Rumunija ima Černevode, kandu reaktore, to su reaktori kanadske proizvodnje, dok Bugarska i Mađarska imaju ruski tip reaktora. Mađarski inženjeri rešavaju taj problem preko pontonskih mostova, eksternih nekih pumpi, gde pumpaju vodu iz veće dubine da bi hladili reaktore. Rumuni to ne mogu da rade zato što, zbog tog specifičnog reaktora kandu, oni hlade zapravo reaktor iz akumulacionog basena. Akumulacioni bazen, ukoliko se spusti na dva metra, pumpe te mogu da povuku mulj i mogu da oštete reaktore. Zato su Rumuni ugasili reaktore, i sa stanovišta radioacione sigurnosti i nuklearne bezbednosti apsolutno nema nikakvih problema", kaže Dimović.
Povezane vesti
Problem je ekonomski – Rumunija uvozi struju iz Bugarske, koja bolje koristi solarne kapacitete i skladištenje energije.
Koje je vreme potrebno za ponovno pokretanje i kako utiču klimatske promene
Vreme potrebno za ponovno pokretanje zavisi od stepena gašenja.
"To zavisi od tipa reaktora, to zavisi koji je stepen gašenja. To je takozvani hladni pogon, onda je moguće za 2-3 dana ponovo pokrenuti, do 7 dana, u zavisnosti od sposobnosti, kapaciteta i drugih nekih tehničko-tehnoloških parametara", kaže Dimović.
Dimović smatra da je globalno zagrevanje jedan od uzroka.
"Ako posmatramo 1985. godinu, ima i onih koji govore da je to zbog globalnog zagrevanja, ja lično mislim da jeste. Nisu to neke stvari koje u ovom trenutku su kritične po zdravlje ljudi, nego više utiču na ekonomiju jedne države", kaže Dimović.
Mađari se suočavaju i sa termičkim zagađenjem, jer temperatura Dunava ne sme da pređe 30 stepeni. Rešenje za buduće nuklearke su rashladni tornjevi.
Srpski nuklearni program i sporazum sa Francuskom
Nedavno potpisani sporazum sa francuskim partnerima donosi konkretne korake.
Povezane vesti
"On prelazi i znači faktički ispunjavanje koraka po metodologiji Međunarodne atomske agencije. To znači da AFD, investicioni fond Francuske, učestvuje u ovom projektu, čak i daje neka bespovratna sredstva u vrednosti od pola miliona dolara za faktički formiranje baze kadrova", kaže on i dodaje:
"I takođe, postoji još jedno 14 projekata koje će drugi partneri, međunarodni, realizovati. To znači da će se sledeće godine, na proleće 2027. godine, Srbija izjasniti da li je potrebna nuklearna energija. Ja sam svestan sada, kao i pre 20 godina, da je ona neophodna", kaže on.
profimedia
Dimović ocenjuje da Srbija ima dovoljno kadrova za sadašnju fazu.
Povezane vesti
"Srbija za ovu fazu svog nuklearnog programa ima dovoljno kadrova. Institut za nuklearne nauke Vinča, kao najveći u jugoistočnoj Evropi, je potpisao memorandum sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu i formiraće se ozbiljan master program u januaru 2027. ili malo kasnije, na jesen sledeće godine. Srbija će moći i uspeti da školuje dovoljan broj kadrova do izgradnje srpske nuklearne elektrane 2040. godine", kaže on.
Na pitanje da li je 2040. realan rok, odgovara:
"Ukoliko se mi kao narod budemo opametili, ukoliko budemo jedinstveni i složni, ukoliko ne budemo imali administrativnih, birokratskih, frikcionih glibova, ukoliko svi budemo želeli nuklearnu elektranu, ukoliko sa ljudima budemo aktivno i transparentno komunicirali i to bude želja svih nas, 2040. godina je realna godina", zaključio je Dimović.
Komentari (0)