Domovi za stare postali luksuz u Srbiji: Cene idu do 250.000 dinara, a promena sredine krije opasnost po zdravlje

Smeštaj najstarijih sugrađana u domove za stare postaje sve veći finansijski i logistički izazov za porodice u Srbiji, nakon što su cene u državnim ustanovama skočile za 30 odsto, dok se u privatnom sektoru mesečni troškovi penju i do vrtoglavih 250.000 dinara. Iako u zemlji raste potreba za zbrinjavanjem starih, ekonomska kriza donela je drastične razlike u cenovnicima, a dodatni problem predstavlja i činjenica da drastična promena životne sredine izuzetno teško pada korisnicima. O razlikama između državnih i privatnih domova, novim cenama i važnosti očuvanja poznatog okruženja, za Euronews Srbija govorila je Nadežda Satarić iz udruženja "Snaga prijateljstva" AMITY.

Govoreći o tome kako promena sredine i društva utiče na najstarije sugrađane, Satarić je istakla da napuštanje sopstvenog doma u većini situacija izaziva izrazito negativne zdravstvene i emotivne reakcije. 

"Za starije osobe, pa čak i za one koje žive sa demencijom, njima najviše odgovara da ne menjaju svoj ambijent na koji su one navikle. Bez obzira što ona možda ne zna da je to, nema svest da je to njena kuća, ali oseća taj njen prostor. Veoma često, makar to istraživanja pokazuju, da u 70 odsto, u 7 od 10 slučajeva, kada odu bilo gde, promene iz svog stana u smeštaj, bilo privatni, bilo državni, nebitno, bolnicu, naglo slabe", kaže Satarić.

U registru licenci resornog ministarstva u Srbiji trenutno posluje 18 državnih i preko 270 privatnih domova za stare, ali se cene drastično razlikuju u zavisnosti od lokacije i nege. Nakon poskupljenja od 30 odsto u februaru, za smeštaj u državnom domu potrebno je izdvojiti između 35.000 i 80.000 dinara, dok se u privatnim ustanovama cene kreću od 70.000 do čak 250.000 dinara.

Predsednik Udruženja privatnih domova za stare Radoslav Milovanović napominje da same cifre na računima ne bi smele da budu jedini i presudan faktor porodicama kada donose odluku o zbrinjavanju svojih najbližih.

"Treba se baviti preporukom, treba se raspitati i treba razmišljati o tome da korisniku bude na dobrobit i na uslugu, a ne da nama bude malo bliže ili malo dalje. Nekad je dobro i otići 30 i 40 kilometara od Beograda, ali da našem srodniku bude bolje nego nama", kaže on.

Pored same lokacije i cene, jedno od ključnih pitanja u ovom sektoru ostaje obezbeđivanje dovoljnog broja profesionalaca. Iako je situacija sa stručnim kadrom u ustanovama trenutno povoljnija nego u prethodnom periodu, sagovornici napominju da konstantan rast broja starijih korisnika zahteva i kontinuirano povećanje broja zaposlenih medicinskih radnika i negovatelja kako bi se zadržao visok nivo usluge.

Kompletnu priču o ovoj temi pogledajte u video-prilogu na početku teksta