Gde matematika postaje mnogo više od znanja: 45 godina valjevskih škola mladih matematičara
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Postoje škole koje traju godinama, ali postoje i obrazovne tradicije koje stvaraju generacije. Jedna takva priča već 45 godina živi u Valjevskoj gimnaziji, gde su još 1981. godine pokrenute letnje i zimske škole mladih matematičara. Kroz njih su prošle generacije talentovanih učenika, a matematika je bila samo početak. Uz znanje, stvarala su se prijateljstva, razmenjivale ideje i otvarala vrata ka nauci, programiranju i drugim oblastima. Jubilej je obeležen izložbom i promocijom knjige koja čuva sećanja učesnika i priču o četiri i po decenije te tradicije.
Postavlja se pitanje šta je tajna dugovečnosti valjevskih matematičkih škola, i koliko ovakvi programi mogu da promene put jednog mladog čoveka.
Jedan od osnivača i organizatora škole, profesor Vojislav Andrić rekao je za Euronews Srbija da su se na svečanosti povodom jubileja 20. septembra okupili ljudi koji su koji su bili polaznici prvih letnjih i zimskih škola.
"To su šezdesetogodišnjaci, ljudi koji se nisu videli po 10, 15, 20, 30, neki čak i 40 godina. Prisutna je i na tom susretu 20. septembra u Valjevu bila empatija koja je prenošena godinama i koja je ostala prisutna u našim letnjim i zimskim školama. Trebalo je videti koliko je bio srdačan susret tih ljudi koji su bliži trećem dobu nego nekom svom aktivnom profesionalnom radu, ali ostaje ta srdačnost, ostaje sve to što nas je vezivalo tih 45 godina", rekao je on.
Govoreći o tome kako su nastale letnja i zimska škola mladih matematičara, profesor je naveo da je bio veliki broj dece koja su bila zainteresovana da nauče nešto više od redovnog školskog programa.
"Onda smo odlučili da te 1981. godine napravimo jedan eksperiment, i na Divčibarima je napravljena prva zimska škola mladih matematičara, gde je bilo praktično svega 30-ak učenika koji su pored matematike učili i skijanje. Već u leto interesovanje je poraslo, i tada smo bili u letnjoj školi u selu Gornja Trešnjica, kod Ljubovije, gde su bile čak i dve smene: prvu smenu osnovci, drugu smenu srednjoškolci", rekao je on.
U prvih 10 godina, dodaje on, održano je 10 letnjih i 10 zimskih škola.
Zimske škole su bile, po pravilu, na Divčibarima, a letnje škole u školama koje su imale dobre uslove u okolini Valjeva.
"To je bila Pecka punih pet godina, i tamo imamo jako lepe i pozitivne utiske, posle Krupanj, pa Petnica, i onda smo se selili. Standard je porastao, tako da više nismo imali vojničke krevete i đačke kuhinje, nego smo već dorasli do nekih dečijih odmarališta, hotela", ispričao je profesor.
Aktiviranje kreativnosti
Škola se prilično menjala godinama menjala u programskom smislu prilično, a znanje učenika u letnjim i zimskim školama je raslo.
Andrić kaže da su letnje i zimske škole pokazale da nije dovoljno okupiti talentovanu decu 10 dana leti, 10 dana zimi.
"Iz letnjih i zimskih škola nastala je 1986. godine jedna izvrsna kontinuirana škola za talentovane učenike koja se zove Integral i koja u Valjevu radi već 40 godina, nastalo je specijalizovano odeljenje Valjevske gimnazije 1988. godine. Iz tih naših letnjih i zimskih škola, mnoga deca su se uputila u naučni i poslovni svet. Danas možemo da se pohvalimo da ima ih koji su veoma uspešni kod nas i u svetu, ali ne samo u oblasti matematike i primenjenih nauka, nego i u drugim oblastima. Ima uspešnih i lekara, i novinara, i profesora u drugim nastavnim predmetima", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
Euronews
Prema njegovim rečima, škole su imale svoj programski kontinuitet i u svim vremenima i u svim režimima.
On kaže da je matematika nešto što je univerzalno, a da je dobro druženje uvek bilo dobar motiv za decu.
Decu je u te škole, navodi Andrić, privlačio ne samo matematički program, nego i program vannastavnih aktivnosti koje su zimi bile usmerene na skijanje, leti na plivanje, košarku i druge slobodne aktivnosti.
"Škole su preživele jednu transformaciju i danas su vrlo tražene. Nažalost, danas samo postoje u celoj Srbiji dve letnje škole, i obe su valjevske. Jednu organizuje Podružnica matematičara Valjevo, pod pokroviteljstvom Društva matematičara Srbije, a drugu organizuje Matematički klub Diofant, koji je takođe lociran u Valjevu. Obe su vrlo posećene. Ove godine su obe bile na Divčibarima, i to je dokaz da u Srbiji ima interesovanja za nauku, za matematiku, i da bi moglo biti i više tih letnjih i zimskih škola", rekao je on.
Andrić je ispričao da u programima letnje i zimske škole učestvuju deca iz cele Srbije, ali i van Srbije.
"Na primer, u Diofantovoj letnjoj školi ovog leta su bila deca iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, iz Amerike, iz Austrije. Jednostavno se dobar glas daleko čuje, i onda roditelji opredeljuju decu da 10 dana provedu na nekom lepom mestu, na čistom vazduhu, uz dobro društvo i unapređivanje matematičkih veština učenika. Mi se trudimo da kroz predavanja i kroz radionice aktiviramo njihove kreativne sposobnosti, da ne samo prate ono što im se prezentuje reproduktivno, nego i da sami budu kreatori pojedinih aktivnosti i pojedinih programa", rekao je on.
"Neki se vraćaju u letnje i zimske škole kao predavači"
Andrić je ispričao da su letnje i zimske škole i uopšte rad sa talentovanom decom daleko ispred našeg obrazovnog sistema.
"Ova deca, praktično u toku školske godine, ako se u nekoj školi ne drži dodatna nastava, ona kaskaju, jer je nastava prilagođena srednjem učeniku koji obično ne postoji, a oni traže i žele, a i mogu mnogo više. Rezultati koje naši učenici pokazuju na međunarodnim matematičkim takmičenjima dokazuju da je taj vrh mladih matematičara u Srbiji dosta visoko", rekao je on.
Pretpostavlja se da je letnju i zimsku školu pohađalo oko 4.000 mladih ljudi, da je bilo oko 200 predavača, da su realizovane 54 letnje i zimske škole što je, kaže Andrić, priličan broj.
"Mi ne smatramo da su naše letnje i zimske škole odlučujući faktor u njihovim uspesima. One su samo bile dobar motiv da se između dve škole, između jedne letnje i jedne zimske, i opet jedne zimske i jedne letnje, bave matematikom, da čekaju sledeću letnju školu da se vide sa svojim drugarima i da lepo uživaju u tim prijateljskim druženjima i leti i zimi", napominje Andrić.
Polaznici su učestvovali na takmičenjima i brojnim matematičkim olimpijadama.
"Ne bih samo gledao uspešnost naših letnjih i zimskih škola kroz rezultate na takmičenjima. Takmičenja su poseban vid i traže ne samo znanje, nego i određenu psihološku predispoziciju. Ja više cenim naš uspeh ili taj benefit koje su imale letnje i zimske škole kroz uspešnost tih mladih ljudi koji su kroz njih prošli. Danas su oni i akademici, doktore nauka ne možemo da prebrojimo ili bi ih bilo teško prebrojiti. Neki se vraćaju u letnje i zimske škole kao predavači", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
Povezane vesti
Komentari (0)