Generacija koja ima problem sa koncentracijom - da li su telefoni krivi za krizu u školama?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dok pojedine zemlje ograničavaju upotrebu mobilnih telefona u školama, istraživanja pokazuju da zabrane mogu da smanje ometanje nastave, ali da same po sebi ne rešavaju probleme sa koncentracijom, motivacijom i školskim uspehom.
Sve veća nezainteresovanost učenika za školu, problemi sa pažnjom i izostajanje sa nastave ponovo otvaraju pitanje koliko digitalne navike menjaju način na koji mladi uče.
U središtu rasprave nalaze se pametni telefoni i društvene mreže, ali stručnjaci upozoravaju da se problemi u obrazovanju ne mogu objasniti samo vremenom koje deca provode pred ekranima.
U analizi objavljenoj 12. oktobra, britanski list The Guardian razmatra krizu angažovanosti učenika, ukazujući na pad interesovanja za učenje, slabije zadovoljstvo školom i izostajanje sa nastave. Kako navode, telefoni i društvene mreže mogu da pogoršaju postojeće teškoće, ali da deo problema leži i u načinu na koji je organizovano samo obrazovanje.
Drugim rečima, pitanje nije samo kako učenike odvojiti od telefona već i kako ih ponovo zainteresovati za ono što se događa u učionici.
Telefoni pod lupom: Šta pokazuju istraživanja?
Pametni telefoni mogu da prekinu koncentraciju obaveštenjima, porukama i sadržajima društvenih mreža, čak i kada se ne koriste direktno tokom časa. Istovremeno, oni omogućavaju pristup informacijama, digitalnim obrazovnim alatima i različitim izvorima znanja.
Zbog toga se rasprava ne svodi samo na pitanje da li telefone treba zabraniti, već i na to kako njihovu upotrebu organizovati.
Jedan od važnijih izvora za razumevanje ovog problema jeste istraživanje Univerziteta u Birmingemu, objavljeno u martu 2026. godine. Istraživači su razgovarali sa 177 učenika, roditelja i zaposlenih u sedam škola u Engleskoj, poredeći iskustva škola sa restriktivnim pravilima i onih koje dozvoljavaju veću upotrebu telefona.
Prema rezultatima istraživanja, učenici u školama sa ograničenjima češće su govorili o većem broju neposrednih kontakata sa vršnjacima tokom školskog dana. Međutim, pojedini su navodili i da kasnije nadoknađuju vreme bez telefona, ponekad na račun sna i fizičke aktivnosti.
Unsplash
U školama sa blažim pravilima zabeleženi su drugi problemi, uključujući neovlašćeno fotografisanje učenika i zaposlenih.
Istraživači zato upozoravaju da zabrana telefona nije univerzalno rešenje za poboljšanje školskog uspeha, ponašanja ili dobrobiti učenika. Pošto je istraživanje zasnovano na razgovorima sa učesnicima iz ograničenog broja škola, njegovi nalazi pre svega osvetljavaju iskustva i moguće posledice različitih pravila, a ne dokazuju da će isti rezultati važiti u svim školama.
Drugačiju sliku daje istraživanje u Holandiji, o kojem je Reuters izveštavao u julu 2025. godine. Prema rezultatima ankete među srednjim školama, 75 odsto ispitanih škola prijavilo je bolju koncentraciju učenika nakon uvođenja ograničenja korišćenja telefona, dok je približno dve trećine primetilo poboljšanje društvene atmosfere.
Takođe, prema UNESCO-vom Globalnom izveštaju o praćenju obrazovanja za 2023. godinu (Global Education Monitoring Report), gotovo četvrtina zemalja uvela je ograničenja upotrebe pametnih telefona u školama, dok je do kraja 2023. godine zabrane predviđene zakonima ili obrazovnim politikama imalo 60 obrazovnih sistema, odnosno 30 odsto. Kao razlozi navode se ometanje nastave, smanjena pažnja, digitalno nasilje i potencijalni negativni uticaj prekomerne upotrebe digitalne tehnologije na učenje.
Takođe, prema podacima Unicefa, trenutno 114 obrazovnih sistema u svetu, odnosno 58 odsto država u svetu sprovodi zabranu upotrebe mobilnih telefona u školama na nivou cele zemlje. Naime, za samo nekoliko godina je zabrana mobilnih prerasla od pojedinačnih inicijativa u svetski trend.
Da li je problem i u načinu na koji se predaje?
Ako je telefon samo jedan deo problema, nameće se pitanje: šta još utiče na zainteresovanost učenika? The Guardian ukazuje se na značaj nastavnih metoda, relevantnosti sadržaja i mogućnosti da učenici aktivnije učestvuju u sopstvenom obrazovanju.
Kada se od njih uglavnom očekuje da reprodukuju informacije, bez dovoljno prostora za istraživanje, praktičan rad i povezivanje gradiva sa svakodnevnim životom, teže je održati njihovu motivaciju.
To ne znači da tradicionalne metode treba u potpunosti odbaciti, niti da je svaka nezainteresovanost posledica loše nastave. Na pažnju i uspeh učenika utiču i porodične okolnosti, mentalno zdravlje, odnosi sa vršnjacima, kvalitet sna i individualne razlike.
Ipak, pristup koji se oslanja isključivo na zabrane može da previdi pitanje zbog čega učenici gube interesovanje za nastavu i šta bi ih podstaklo da aktivnije učestvuju.
Tanjug/AP/Rick Rycroft
Slična dilema pojavljuje se i u raspravi o digitalnim uređajima u učionici. Tehnologija može da pomogne u istraživanju, učenju jezika i radu na projektima, ali i da podstakne površno pretraživanje i odvlačenje pažnje. Međutim, ključno je razlikovati korišćenje uređaja radi učenja od njegove upotrebe za zabavu i komunikaciju tokom časa.
Srbija - od školskih pravila do pitanja digitalne pismenosti
Rasprava o telefonima nije zaobišla ni Srbiju. Naime, kod nas ne postoji zakon kojim bi mobilni telefoni bili potpuno zabranjeni u svim osnovnim i srednjim školama. Pravila se, u skladu sa postojećim propisima i smernicama, uređuju na nivou samih škola, pa praksa nije svuda ista.
Međutim, to bi moglo da se promeni. Naime, Zaštitnik građana uveliko nastavlja konsultacije o izradi nacrta zakona kojim bi se korišćenje mobilnih telefona ograničilo od ulaska učenika u školu do završetka nastave. Međutim, iako zakon ne postoji, postoje škole koje na neki način kontrolišu upotrebu mobilnih telefona tokom nastave.
Takođe, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja još krajem 2023. godine objavio je Smernice za upotrebu mobilnih telefona u školama. One predviđaju da svaka škola ima svoj pravilnik o upotrebi mobilnih telefona, elektronskih uređaja i drugih sredstava, povezan sa pravilima o vaspitno-disciplinskoj odgovornosti učenika.
Psihološkinja Radmila Vulić Bojović, u ranijem razgovoru za Euronews Srbija, ukazala je i na potrebu da se promeni pristup radu sa učenicima, uz manje oslanjanja na reprodukovanje znanja, a više na projekte i aktivnu upotrebu dostupnih resursa.
profimedia
"U današnje vreme, kada je duh iz boce izašao, teško je to. Mislim da treba zabraniti upotrebu mobilnih telefona u privatne svrhe. To zahteva jedan potpuno drugačiji pristup nastavnika radu sa đacima, mnogo manje reproduktivnog znanja, mnogo više projekata u koje oni koriste, je li, sve te resurse koji su im na raspolaganju, i na kraju krajeva da i ta škola bude malo zanimljivija", rekla je ona.
Sa druge strane, Predstavnik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić ranije je za Euronews Srbija rekao da podržava zakonsko regulisanje, uz argument da postojeće smernice nisu obavezujuće.
"Strategija postoji, ali nije obavezujuća. Neki nastavnik neće da oduzima tokom časova, neko hoće. Kada je zakonski regulisano, to je druga priča. Mobilni telefoni su zabranjeni u školama u Francuskoj, Italiji, sad i u Hrvatskoj. Oni se više bave sadržajem na telefonu, nego što se na primer druže na odmorima. Iz tih razloga smo mi i doneli odluku da tražimo zabranu korišćenja mobilnih telefona. Razlozi su: bolje znanje, koncetracija I interakcija. Čas traje 45 minuta, i važno je da su oni sve vreme uključeni u nastavu“, rekao je tada Antić.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)