Male boginje nisu bezazlene: Pedijatar za Euronews Srbija objašnjava ko je najugroženiji i zašto je vakcinacija važna
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U Srbiji su od početka oktobra registrovana 22 slučaja morbila, od kojih je 18 u Boru, gde je proglašena epidemija, dok su preostali slučajevi zabeleženi u Beogradu, Požarevcu i na teritoriji koju pokriva Zavod za javno zdravlje Kosovska Mitrovica. Pedijatar Jasmina Škorić upozorava u razgovoru za Euronews Srbija da je obuhvat vakcinacijom pao na oko 73 odsto, što nije dovoljno za kolektivni imunitet, i ističe da su posebno ugrožene bebe koje još nisu stekle pravo na vakcinaciju.
Dr Škorić kaže da morbile nisu bezazleno oboljenje, uprkos tome što se u narodu nazivaju malim boginjama.
"Morbili su jedno virusno oboljenje i u narodu poznati kao "male boginje", ali nisu uopšte bezazlene, iako ih zovemo "malim". To je veoma zarazno oboljenje koje se brzo širi, najčešće putem vazduha, kapljičnim putem, ali i direktnim kontaktom, zagrljajem, poljupcem u obraz, rukovanjem, i veoma se brzo širi u kolektivima“, objašnjava dr Škorić.
Ona navodi da bolest prolazi kroz tri faze, a da je posebno značajan period inkubacije, kada zaražena osoba još nema simptome.
"Sama klinička slika prolazi kroz tri faze, od kojih je možda za nas najzanimljivija prva, dakle ona bez ikakvih tegoba, koju mi zovemo inkubacija, i ona traje nekih četiri do pet dana. Pošto je vrlo zarazna bolest, u tih četiri-pet dana mi možemo da imamo veliki broj i zaraženih, a da ne znamo odakle je zapravo“, navodi.
Najugroženije su bebe koje još nisu primile prvu dozu MMR vakcine, koja se daje nakon navršenih godinu dana. Škorić ukazuje i na rizik za stariju decu koja nisu vakcinisana zbog zdravstvenih kontraindikacija.
"Morbile mogu da imaju svi, znači i mala deca i velika, i mi odrasli. Nama kao pedijatrima je velika, velika bojazan za najmlađe, zapravo ove baš male, pre godinu dana, koji nisu stigli da se vakcinišu“, kaže dr Škorić.
Ona dodaje da opasnost postoji i za decu koja nisu primila MMR vakcinu zbog određenih zdravstvenih stanja.
"Opasnost preti i drugoj deci, naravno, koja su i starija, koja nisu primila MMR vakcinu, ali ne zato što to roditelji nisu hteli ili nema vakcine, nego zato što imaju neko oboljenje koje je kontraindikovano, dakle da bi se dete imunizovalo“, objašnjava pedijatar.
Prema njenim rečima, u prvim mesecima života bebe su delimično zaštićene antitelima koja su dobile od majke, ali je period od šestog meseca do navršene prve godine posebno osetljiv.
"U prvih četiri do pet, a negde i do šest meseci, deca su donekle i zaštićena transplacentarno prenetim antitelima od majke, tako da nam je možda fokus taj od šest meseci do godinu dana, možda i najvulnerabilniji period za decu, odnosno za ove male koji bi eventualno mogli da obole“, navodi Škorić.
Obuhvat vakcinacijom pao na 73 odsto, najugroženije bebe
Obuhvat vakcinacijom u Srbiji pao je na oko 73 odsto, dok je preporučeni nivo najmanje 95 odsto, što je, kako ističe pedijatar, neophodno za kolektivni imunitet.
"Jako je to sada loše. Mi uvek gledamo i uvek je preporuka da obuhvat vakcinacijom, ne samo MMR-om, nego i drugim vakcinama, bude bar 95 odsto, ali sada je to palo na nekih 73 odsto, a onda nemamo kolektivni imunitet, širi se virus, i onda sad imamo taj problem koji imamo“, kaže dr Škorić.
Ona navodi da će se i aktuelna epidemija završiti kada se prekine lanac infekcije, ali upozorava da je pojava čak i jednog slučaja morbila razlog za zabrinutost.
"Naravno, svaka epidemija, pa i ova, će prestati. Neće unedogled trajati. Čim se lanac prekine, čim se, evo, i u Boru sada već imamo stabilizaciju, u Beogradu imamo samo dva slučaja. Ali i jedan slučaj za morbile znači epidemiju, jer to oboljenje praktično smo na neki način potpuno iskorenili vakcinacijom do pre nekoliko godina“, ističe pedijatar.
Poslednja epidemija morbila u Srbiji bila je 2017. godine, podseća Škorić, navodeći da je nizak obuhvat vakcinacijom razlog zbog kojeg se bolest ponovo pojavljuje.
"Nijedan drugi razlog ne postoji zašto se morbili javljaju. Znači, jedina preventivna mera da se morbili ne javljaju jeste vakcinacija“, naglašava ona.
Prva doza MMR vakcine preporučuje se između 12. i 15. meseca života, dok se druga daje pred polazak u školu, odnosno sa šest, šest i po ili sedam godina.
Na pitanje da li roditelji imaju razloga za zabrinutost, Škorić odgovara potvrdno, ukazujući na odgovornost prema deci koja iz zdravstvenih razloga ne mogu da budu vakcinisana.
"Postoji veliki razlog. Veliki je razlog, jer, da vam kažem, nije stvar 'moje dete i ako dobije morbile, moje će dete da to, da kažem, preživi'. Znači, treba misliti na onu decu koja nisu mogla da se vakcinišu i koja, i ako dobiju morbile, zaista mogu biti pogubni za njih“, poručuje pedijatar.
Govoreći o značaju imunizacije, Škorić ističe da je vakcinacija kontinuiran proces i da se preporuke zasnivaju na medicinskim istraživanjima.
"Tako da, imunizacija je jedan kontinuirani proces koji ima svoj redosled, svoj kalendar, koji je utvrđen, kako da kažem, postavljen, utemeljen na medicinskim istinama, na istraživanjima, a naravno, predrasude kao predrasude, one nikad nemaju naučni dokaz, nego su samo, eto tako, predrasude i lični stavovi, što ne treba da povede roditelje“, zaključuje Škorić.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)