Igre 
Tokom prošle godine 570 prijava fizičkog nasilja u školama - osim trenda povećanja nasilja psihologe brine i brutalnost
Komentari02/05/2022
-09:50
Tokom prošle godine Ministarstvu prosvete prijavljeno je 570 slučajeva fizičkog nasilja u školama. Najveći broj, čak 90 odsto slučajeva, odnosio se na vršnjačko nasilje, dok je znatno manji broj prijava bilo nasilje zaposlenih nad decom i obrnuto. Ovaj podatak posebno zabrinjava ako se ima u vidu da je 2021. godine bila epidemija virusa korona, da su đaci mnogo vremena proveli na onlajn nastavi, da se radilo po kombinovanom modelu - dan od kuće, dan u školi.
Osim povećanja fizičkog nasilja među decom, psihologe brine sve izraženija brutalnost među njima, a trend je da se maltretiranja snimaju i tako postavljaju na društvene mreže. Istraživanje UNICEF-a iz 2019. godine pokazalo je da oko 65 odsto đaka bar jednom tokom školovanja doživelo nasilje, a 22 odsto njih prijavilo učestalo vršnjačko nasilje.
Javnost u Srbiji bila je šokirana tragedijom koja se dogodila 2011. godine kada je četrnaestogodišnji Aleksa Janković oduzeo sebi život skokom sa zgrade jer je, kako su govorili njegovi roditelji, mesecima bio izložen fizičkom i psihičkom maltretiranju. Pokrenuta je inicijativa za usvajanje "Aleksinog zakona", koji bi definisao strože kazne za počinioce, ali i one koji zataškavaju nasilje. Međutim, do danas nije usvojen.
Pre godinu dana Vlada Srbije je pokrenula nacionalnu platformu za prevenciju nasilja u školama "Čuvam te" za podršku i edukaciju dece, roditelja i nastavnika. Za godinu dana platformi je pristupilo 44.000 korisnika, što govori da je veliko interesovanje za ovaj problem.
"Tokom kalendarske 2021. godine Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je prijavljeno do 570 situacija trećeg nivoa nasilja, koje su ustanove u obavezi da prijave Ministarstvu, odnosno nadležnoj školskoj upravi. Kvalitativnom analizom pristiglih obaveštenja o trećem nivou nasilja utvrđeno je da je u najvećem broju slučajeva reč o fizičkom nasilju, kombinovanom (verbalno, psihološko i fizičko nasilje) i da se najveći procenat prijava odnose na prijave vršnjačkog nasilja (oko 90 odsto situacija), a znatno je manji broj prijava nasilja koje zaposleni izvrše nad detetom, odnosno učenikom i prijava koje dete, odnosno učenik izvrši nad zaposlenima u ustanovama obrazovanja i vaspitanja. Među prijavama nasilja, pored dominantnih oblika nasilja - fizičko nasilje koje škole prijavljuju, u toku poslednje dve godine učestalije su prijave koje se odnose na digitalno i porodično nasilje", kažu za Euronews Srbija u Ministarstvu prosvete.
Porast vršnjačkog nasilja
U slučaju trećeg nivoa nasilja, to je fizičko nasilje, škola je u obavezi da obavesti druge nadležne institucije – policiju, centar za socijalni rad, dom zdravlja - koje u skladu sa svojim nadležnostima utvrđuju činjenice i preduzimaju mere.
Twitter.com/@dusicakrasojev1
"Vršnjačko nasilje je složen društveni fenomen koji zahteva angažovanje ne samo obrazovnog sistema, već i roditelja, lokalane zajednice i ostalih institucija", navode u Ministarstvu.
Povezane vesti
Školski psiholog Branka Tišma kaže da postoji tendencija porasta vršnjačkog nasilja u poslednjih nekoliko godina, ali i da je danas taj problem mnogo vidljiviji, da se mnogo više priča i piše o tome.
"Tendenciju porasta vršnjačkog nasilja imali smo i pre korone. Jedan od razloga je što se menjaju vaspitni stavovi, deci se popušta, na neki način podilazi. Kada se desi nasilje roditelji često brane neke stvari kod svoje dece koje ne bi smeli da brane. Na taj način žele da zaštite svoje dete od posledica, od kazne. Međutim, treba da shvate da su posledice prolazne i da one traju neko vreme. Ne ponavljaju se ukoliko je dete promenilo stav prema nekom problemu i izazovu koji se pojavio u odnosu sa drugim detetom", pojasnila je ona.
Napominje da se takvi stavovi kod dece i roditelja teško menjaju, i da predstavlja ozbiljan problem kada roditelji "brane" svoju decu, žele da ih zaštite od posledica. Ističe da je situacija potpuno drugačija kada su roditelji saradnici zaposlenima u školi, te da se problemi tada brzo rešavaju.
"Uvek se mora voditi računa da se ne ogrešimo o dete. Situacija nikada nije samo onakva kakvu vam deca predstave. Oni vam prenesu samo isečak kako su oni razumeli situaciju, a kontekst je obično širi, drugačiji. Obično pre incidenta postoji nešto u odnosima što nije bilo rešavano ili je pogrešno rešavano", pojašnjava Tišma.
Ona je ukazala na još jednu pojavu koja se širi među mladima, a to je samopovređivanje. Navodi da je to u porastu poslednih deset do 15 godina i da su taj trend donele društvene mreže.
Kazne za nasilnike
Zakonski okvir je jasan i precizno su definisane kazne za učenike koji vrše nasilje. Njima se mogu izreći vaspitne i vaspitno-disciplinske mere, u zavisnosti od procenjene situacije nasilja. To procenjuje Tim za škole, preciznije Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
Twitter.com/@dusicakrasojev1
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (član 86) propisane su vaspitne i vaspitno-disciplinske mere koje mogu biti izrečene učenicima. Za lakšu povredu obaveza učenika, izriče se vaspitna mera – opomena, ukor odeljenjskog starešine ili ukor odeljenjskog veća, a na osnovu izjašnjenja nastavnika koji ostvaruju nastavu u odeljenju učenika.
Povezane vesti
Za težu povredu obaveza učenika, izriču se vaspitno-disciplinske mere – ukor direktora i ukor nastavničkog veća, a za učenika srednje škole i isključenje iz škole, odnosno škole sa domom.
Istim zakonom (član 110-112) predviđena je zabrana diskriminacije, zabrana nasilja i zlostavljanja, zabrana ponašanja koje vređa ugled čast i dostojanstvo, a u slučaju kršenja tih članova zakona mogu se izreći kazne - ukor direktora ili ukor nastavničkog veća, premeštaj učenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu školu na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost škole u koju prelazi, a uz obaveštavanje roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, za učenika srednje škole – isključenje iz škole.
Komentari (0)