Društvo

Majmunske boginje na vratima Srbije: Vakcina postoji, ali je poseduju samo Amerikanci

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

26/05/2022

-

09:24

Majmunske boginje na vratima Srbije: Vakcina postoji, ali je poseduju samo Amerikanci
Majmunske boginje na vratima Srbije: Vakcina postoji, ali je poseduju samo Amerikanci - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Majmunske boginje registrovane su u Sloveniji i tako stigle skoro na vrata Srbije. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je u svetu do sada registrovano više od 130 slučajeva zaraze i da je prijavljeno još 106 simnji na tu bolest u 11 zemalja. Epidemiolozi ne isključuju mogućnost da će se bolest pojaviti i u Srbiji, ali da ne očekuju epidemiju većih razmera. 
Vakcina protiv velikih boginja (variola vera) štiti i od majmunskih, jer su vrlo slični virusi. U Srbiji, ali i najvećem broju zemalja sveta, vakcine nema jer su velike boginje iskorenjene pre više od 40 godina, te nije bilo potrebe za njom.

Mnoge je zabrinulo pojava ove zarazne bolesti, te su pomislili da svetu preti nova epidemija poput korone. Međutim, lekari pojašnjavaju da epidemije većih razmera neće biti, da ovaj virus nije sklon mutacijama kao korona, jer je u pitanju DNK virus, dok je korona RNK virus.

Epidemiolog prof. Zoran Radovanović kaže za Euronews Srbija da su majmunske boginje slične velikim boginjama i da vakcina protiv variole vere štiti 85 odsto. Međutim, te vakcine odavno nema i u Srbiji jer je bolest iskorenjena.

" Vakcinu imaju Amerikanci jer oni stalno vakcinišu jedan broj svojih vojnika, da za slučaj potrebe mogu da reaguju. Virus velikih boginja jeste iskorenjen, ali se čuva u dve laboratorije u Sibiru i u Atlanti, te pretpostavljaju da bi odatle mogao da izađe nepažnjom ali i namerom. SAD ima dovoljno vakcina da zaštiti celu svoju populaciju. Mi nemao tu vakcinu jer su velike boginje iskorenjene i kod nas je krajem sedamdesetih godina prestala vakcinacija", pojašnjava Radovanović. 

On je naglasio da se bolest ne prenosi tako lako i da, ukoliko se majmunske boginje pojave, ne očekuje da oboli veliki broj ljudi. U 11 zemalja, van endemskog afričkog područja, pojavio se zapadnoafrički tip majmunskih boginja koji je blaži od centralnoafričkog tipa koji ima veću smrtnost. 

"Kod blažeg tipa je smrtnost oko jedan odsto, a u Evropi se očekuje da bude i manja zbog dobrih uslova lečenja, opšte nege", pojašnjava Radovanović i dodaje da nema potrebe da Srbija kupuje velike količine vakcina protiv majmunskih boginja, ali da se može diplomatskim vezama nabaviti manji broj doza za one koji su bili u kontaktu sa zaraženim ili koji ih leče. Napominje da postoje lekovi koji deluju na tu grupu virusa. 

"Vakcina ograničeno dostupna"

Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" sačinio je uputstva lekarima za majmunske boginja, koji je prosleđen zdravstvenim ustanovama. Batut je u utorak objavio epidemiološke karakteristike majmunskih boginja i prevencija, u kojima je naveo da je antivirusni lek razvijen za lečenje velikih boginja licenciran za lečenje majmunskih boginja.

Pixabay; CDC via AP

 

U Institu Batut za Euronews Srbija kažu da u Srbiji, kao i u većini drugih evropskih zemalja, do sada nije postojala potreba za vakcinacijom protiv majmunskih boginja te ova vakcina nije na raspolaganju.

"Vakcina je i u svetu ograničeno dostupna samo za osobe kod kojih postoji visok rizik od infekcije (laboratorijski radnici u laboratorijama koje  rade dijagnostiku i istraživanje ove bolesti, zdravstveni radnici koji  rade u endemskim područjima nadijagnostici i lečenju majmunskih boginja). Za sada ne postoji razlog za razmatranje vakcinacije protiv majmunskih  boginja bilo koje kategorije osoba u Srbiji. Potrebe za vakcinacijom će se razmatrati uskladu sa razvojem epidemiološke  situacije u našoj zemlji", navode u Batutu.

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. Branislav Tiodorović kaže da nema mesta za paniku, ali treba biti oprezan što se tiče putnika u međunarodnom saobraćaju i preduzeti sve mere prevencije i zaštite u smislu da se tačno zna odakle je ko došao, s kim je bio u kontaktu.

"Treba biti oprezan, sprovoditi mere dobrog uzimanja podataka i kontrole na graničnim prelazima, posebo aerodromima. Naši sanitarni inspektori su navikli na to i već su na Beogradskom aerodromu dobili instrukcije da uzimaju sve podatke od putnika koji stižu iz Afrike, ali i iz Evrope gde su registrovani slučajevi majmunskih boginja. Nadzor odakle putnici stižu ima smisla, ali ne treba praviti paniku", naveo je on.

Naglašava da Srbija treba da bude spremna ukoliko se bolest pojavi, ali da majmunske boginje ne treba porediti sa kovidom. Dodaje da se vakcinacija, verovatno, nigde u svetu neće primenjivati, jer je vakcina nedostupna, ali i da nema potrebe za tim.

"Koliko je danas umrlo ljudi od kardiovaskularnih, onkoloških  bolesti... Stvaranje panike nije opravdano i mislim da je u službi nečeg drugog - stvaranju nesigurnosti", rekao je Tiodorović.

Groznica, glavobolja, kašalj, bol u grlu 

Klinička slika majmunskih boginja slična je onoj kod velikih boginja. Počinju groznicom i jezom, glavoboljom, bolovima u mišićima i leđima i iscrpljenošću, a može se javiti kašalj i bol u grlu.Za razliku od velikih boginja, kod majmunskih može doći do uvećanja limfnih čvorova na vratu, pod pazuhom ili preponama.

Tanjug/AP/Cynthia S. Goldsmith, Russell Regner/CDC

 

Nakon pojave groznice, kod pacijenta se razvija osip, koji često počinje na licu, a potom prelazi na druge delove tela. Osip prolazi kroz faze crvenila, plihova, gnojnica i tek na kraju stvaraju se kraste koje otpadaju.

Najveći broj zaraženih van afričkog kontrinenta je u Velikoj Britaniji, Španiji i Portugaliji - do 30, zatim u Australiji, Belgiji, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Švedskoj i SAD od jedan do pet.

"Većinu registorvanih slučajeva su muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima", navodi se na sajtu Instituta Batut i naglašava da za sada nije zabeležen nijedan smrtni ishod.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Srbija