Igre 
Tlo u Kraljevu podrhtavalo na godišnjicu razornog zemljotresa, seizmolozi tvrde - Balkan povezan kao domine
Komentari05/11/2022
-18:38
Tačno na godišnjicu razornog zemljotresa koji se desio 2010. godine, u Krlajevu se 3. novembra ponovo osetio potres, ovog puta daleko slabiji jačine 2,2 stepena po Rihteru. Kako su tada iz Republičkog seizmološkog zavoda saopštili zemljotresi tavke jačine ne mogu da izazovu oštećenja na objektima ili da ostave neke ozbiljnije posledice.
Seizmologinja Slavica Radovanović kaže za Euronews Srbija da potres koji se desio dva puta na isti dan može da znači samo konicidenciju. Objašnajva da tu da nema nekog posebnog značaja i da nema potrebe da se oko toga stvara dodatna panika.
"Nije to ništa, to je jedan slab zemljotres. Nema razloga za paniku. Jačinu ovog zemljotresa je mogao da oseti samo neko ko je bio u neposrednoj blizini - kilometar ili dva od epicentra i ko je u miru sedeo. Jedino tako je mogao da oseti taj potres", rekla je Radovanović.
Kako navodi, česti potresi na Balkanu nisu isključeni i oni se, kaže, mogu objasniti kao "preraspodela napona". Ona je to na slikovit način objasnila kao vožnju u punom autobusu gde kada neko uđe ili izađe iz vozila, obavezno dolazi do pomeranja svih putnika.
"Mi smo svi jedan isti prostor. To je kao da imamo domine poređane na stolu, pa kada jednu oborite sve se pomeraju. Ceo proces se sada prenosi u unutrašnjost Dinarida", navela je Radovanović.
Napominje da postoji više zona uticaja na prostor Balkana. Podseća da su posle zemljotresa u Zagrebu i u Albaniji, koje su dve krajnje tačke jednog prostora, seizmolozi rekli da će se sigurno dešavati jaki zemljotresi na tom potezu.
Smatra da će Balkan u narednih deset godina potresti nekoliko jakih zemljotresa i da će se oni dešavati u onim prostorima gde dugo nije bilo takvih zemljotresa.
Povezane vesti
"To su zemljotresi od oko 6 stepeni Rihterove skale i sreća je da su se oni do sada dešavali u retko naseljenim područjima", rekla je Radovanović.
Upitana da li treba da strahuju građani Srbije, ona je rekla da nema mesta za paniku jer područje Srbije ne mogu da pogode "katastrofalni zemljotresi", kakvi se na primer viđaju u Japanu.
Kako smanjiti štetu
Međutim, Radovanović kaže da na zemljotrese ne može da se utiče, ali na sve ono što se dešava nakon njega može. Ona smatra da i pored toga što Srbija, kao neke zemlje sveta, nije na terenu na kome se javljaju čestii veliki zemljotresi koji mogu da budu razorni, ipak je nephodno iz godine u godinu osavremenjavati pristup kada je reč o popravci štete i gradnji objekata koji jesu prvi na udaru tokom potresa.
"Na koji način Srbija utvrđuje stepen štete je veliko pitanje, jer su pravilnici dosta stari i potrebno ih je menjati. Mislim da su oni iz nekih 80-tih godina. Gradnja se dosta promenila za to vreme. Kod nas se procenjivanjem stepena štete bave lokalne komisije, čiji članovi se određuju upravo na lokalnom nivou. Nama su potrebni novi timovi, na nacionalnoj onovi, koji bi mogli efikasnije da reaguju kada dođe do nekog snažnijeg potresa", smatra ona.
Kaže da brzu rekaciju nadležnih nakon potresa ne treba potcenjivati, ali da ona naknadna, kada treba da se vidi šta dalje, jeste važna, kako kaže, pre svega i kao prevencija za neke buduće zemljotrese koji često budu iznenadni.
"Ne umanjujem značaj vatrogastaca, policije i svih nadležnih koji reaguju odamah nakon potresa. Pre svega mislim na ono što sledi nakon toga, i verujem da bi tu trebalo osavremeniti pristup", dodaje.
Radovanović je podstila je na razorni zemljotres u Albaniji, u Draču, koji se desio pre tri godine gde je život izgubilo više od 25 ljudi a bilo povređeno njih oko 650. Kako kaže, upravo nakon prve intervencije oko pomoći ljudi, Albanci su se suočili sa prvim problemom jer nisu bili spremni ni na koji način za ovako nešto.
Povezane vesti
"Albanija je imala primer nepripremljenosti nakon velikog zemljotesa. Oni nisu znali u koje objekte mogu da vrate ljude, a u koje ne. Koji su bezbedni, a koji nisu. Jednog trenutka su pozvali stručnjake međunarodne zajednice da dođu u Drač kako bi im pomogli na tim poslovima", kaže ona.
Zbog toga, smatra, treba se ugledati na ostatak sveta i objašnjava da nezavisno od toga da li je tlo neke zemlje sklono jačim potresima ili nije, pripremljenost je uvek dobro došla.
"U Italiji, Grčkoj i inače u svetu se na posledice zemljotresa gleda sa posebnom pažnjom. Oni na nivou države imaju timove koji su zaduženi za procenu. Nju čine kvalifikovani profesionalci kojima je to dodatni posao i koje država angažuje u ovim vanrednim situacijama. Imaju čak i posebne instute koje reaguju u posebnim situacijama. Doduše, oni imaju i češće i jače zemljotese nego mi pa zbog toga mora imaju i institute za ovu oblast. Njiohva uloga je dvosturka. Jedna je da rade odmah nakon zemljotresa i da sve analiziraju i predlažu promene propisa, a nakon toga za brzi pregled objekata imaju sturčne ekipe koje samo prvo razdvoje koji objekti su bezbedni a koji nisu. Onda tačno definišu šta i kako treba raditi sa onima koje se procenjuju da su nebezbedne za povratak. Onda oni sakupe sve podatke, i određuju dalje delovanje a objekti koji treba novi da se grade oni se prilagođavaju nekoj budućoj, sličnoj situaciji", objasnila je ona.
Činjenica je, dodaje, da svaka zemlja ima starije i novije propise, ali da se oni stalno moraju osvežavati i osavremenjivati.
Šta se desilo u Kraljevu 2010. godine?
Okolinu Kraljeva je u noći između 2. i 3. novembra 2012. pogodio zemljotres jačine 5,4 jedinice Rihterove skale u kojem su stradale dve osobe, a oko 200 ljudi je zadobilo lakše telesne povrede.
profimedia
Za uslove u Srbiji i na Balkanu, ovakav zemljotres se smatra veoma snažnim, dok je u svetskim razmerama njegova jačina srednjeg intenziteta.Epicentar zemotresa bio je deset kilometara severno od Kraljeva, u selima Vitanovac, Vitkovac i Stubal, na putu Kraljevo–Kragujevac. Potres koji je trajao nekoliko sekundi osetio se i u svim većim gradovima Srbije.
Materijalna šteta procenjena je na dve i po milijarde dinara i to samo na individualnim stambenim objektima. Zemljotresom je najteže bilo pogođeno Kraljevo, gde je veliki broj kuća pretrpeo oštećenja – popucali su zidovi, a u stanovima su padali delovi nameštaja. Najveća oštećenja bila su u naselju Jarčujak. Inače, ovaj zemljotres bio je jedan od najjačih koji je pogodio našu zemlju od kraja 19. veka.
Komentari (0)