Lekari očekuju jači udar gripa ove sezone: U Evropi dominantan podtip virusa koji daje težu kliničku sliku

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

09/11/2022

12:54

Lekari očekuju jači udar gripa ove sezone: U Evropi dominantan podtip virusa koji daje težu kliničku sliku - Copyright Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U Srbiji je potvrđen prvi slučaj virusa gripa. Nacionalna laboratorija u Torlaku potvrdila je virus gripa tipa A (H1) kod pacijenta sa teritorije Vojvodine. Lekari očekuju da će ove godine aktivnost virusa biti intenzivnija, jer gripa skoro da nije bilo prethodne dve godine zbog epidemije virusa korona.

Virus gripa potvrđen je u mnogim evropskim zemljama, a u Nemačkoj, Portugalu i Španiji se beleži pozitivnost od 10 odsto od svih uzoraka. Do sada su u zemljama Evrope potvrđeni virusi gripa tipa A, sa dominacijom podtipa AH3, i tip B. Treba napomenuti da podtip virusa AH3 daje težu kliničku sliku.

Lekari kažu da ohrabruje dobar odziv građana na vakcinaciju. Iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" za Euronews Srbija su rekli da je do 2. novembra dato 220.065 doza vakcina.

Inače, na vakcinalnim punktovima u domovima zdravlja građani Srbije se mogu vakcinisati trovalentnom i četvorovalentnom vakcinom protiv gripa. Nabavljeno je ukupno 396.000 doza. Od francuskog proizvođača Sanofi Pastera stiglo je 373.360 doza četvorovalentne vakcine i 22.640 doza trovalentne vakcine, čiji je proizvođač Institut Torlak.

Pulmolog prof. Predrag Minić za Euronews Srbija kaže da su ove godine intenzivniji svi respiratorni virusi. Kao primer naveo je jaču aktivnost respiratornog sincicijalnog virusa (RSV).

"Pretpostavljam da će i epidemija gripa odmah doći kada padne aktivnost sincicijalnog virusa. Očekuje se krajem januara i da će biti snažniji nego prethodnih godina. Mi grip nismo prethodne dve godine", rekao je prof. Minić za Euronews Srbija.

Batut: Jači udar gripa

I u Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" navode da sve ukazuje da nas ove sezone čeka jači udar gripa.

To potvrđuju podaci koji stižu iz zemalja koje su na južnoj hemisferi, gde je registrovan veći broj obolelih od gripa оvе sеzоnе. U Аustrаliјi је sеzоnа gripа pоčеlа rаniје nеgо оbičnо, а u tоku prvоg mеsеcа zаbеlеžеnа је skоrо pоlоvinа ukupnоg brоја slučајеvа iz prеthоdnе sеzоnе. Zаpаžеnо је vеćе оbоlеvаnjе u dеčiјеm uzrаstu, а znаčајаn prоcеnаt оbоlеlih је mоrао biti lеčеn u bоlničkim uslоvimа.

"Osim toga višе zеmаljа nа sеvеrnој hеmisfеri rеgistrоvаlо је аktivnоst virusа vаn uоbičајеnе sеzоne. Ako se tome doda i vеća оsеtljivоst pоpulаciје zbоg izоstаnkа izlаgаnjа virusu gripа tоkоm pаndеmiје kovida 19, оčеkivаnо je dоminаntnо prisustvо tipа А H3 virusа gripа u cirkulаciјi, i mоgli bismо sе suоčiti sа mаsоvniјim оbоlеvаnjеm u sеzоni gripа prеd nаmа, pоsеbnо аkо оbuhvаt imunizаciјоm priоritеtnih ciljnih grupа budе nizаk", navedeno je na sajtu Batuta, kada je počela imunizacija.

Prof. Branislava Tiodorovića teši dobar odziv za vakcinaciju ove sezone, posebno ugroženih kategorija stanovništva. Podseća da vakcina koja se koristi u Srbiji sadrži sve podvarijante virusa koje su trenutno u cirkulaciji u Evropi, pa i podvarijantu A (H3) koja daje težu kliničku sliku.

"Moguće je da ćemo imati manju epidemiju početkom naredne godine, zapravom krajem januara, početkom februara kada se deca vrate u školske klupe nakon zimskog raspusta. Deca su najveći prenosioci gripa, ne zato što oni to žele, već su aktivni, kreću se u školi, van škole, tako lako mogu da zaraze svoje roditelje, bake, deke. Ne očekujem da će biti velika epidemija gripa. Međutim, tu treba uvek biti oprezan, stariji, hronični bolesnici treba da se čuvaju i da ih lekari prate", naveo je Tiodorović za Euronews Srbija.

Napominje i da vakcina stvara imunitet koji štiti pacijente od teških komplikacija, da se ne stigne u bolnicu.

"Godinama unazad hronični bolesnici već u oktobru me zovu i pitaju da li je stigla vakcina. Ne bi se oni interesovali da im ona ne znači puno. To znaju iz iskustva", naveo je Tiodorović.

Ko može da se vakciniše o trošku države?

Pogramom obavezne imunizacije definisane su kategorije koje mogu da dobiju vakcinu protiv gripa o trošku države, a to su trudnice, zatim stariji od 65 godina, deca starija od 6 meseci ukoliko imaju teška hronična oboljenja, članovi porodice osoba koje zbog svoje bolesti ne smeju da dobiju vakcinu, a jako su ugroženi ukoliko se razbole, zdravstveni radnici kao i svi smešteni i zaposleni u gerontološkim centrima i ustanovama socijalno-zdravstvene zaštite.

Vreme neophodno za sticanje imuniteta je dve, tri nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje imuniteta varira između šest i 12 meseci. Iz Batuta navode da vakcine imaju različitu efikasnost prema uzrasnim kategorijama, ali da se kod vakcinisanih u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika i smanjuje mogućnost komplikacija.

Simptomi gripa su povišena tempertura, bolovi u mišićima, slabost, malaksalost, bolovi u zglobovima, kašalj. Virus traje pet do sedam dana. Kod starijih, hroničnih bolesnika, kod imunokompromitovanih na virusnu infekciju može da se nadoveže bakterijska infekcija, što dovodi do bakterijske upale pluća, a kod dece upala uha i upala sinusa.