Igre 
"Kad brana kovida popusti, masovno se oboljeva": Dve i po godine epidemije korone došle na naplatu, najugroženija deca
Komentari22/01/2023
-13:40
Maska, distanca, česta onlajn nastava umesto odlaska u školu - sve su to mere koje su štitile decu osim od korone i od drugih virusnih i bakterijskih infekcija. Dve i po godine skoro da nije bilo respiratornih infekcija, sincicijalnog, roto, adeno virusa. Evropska pedijatrijska akademija više puta je upozorila da popuštanje mera i vraćanje u normalnom životu može dovesti do novih epidemija. Odbrambena moć organizma slabi ukoliko nije u stalnom dodiru sa mikrobima. Često se od lekara može čuti da je imunitet kao "vojska", koja se "ulenji" ukoliko nema spoljnjeg neprijatelja.
Čim je popustila korona, a sa njom i protivepidemijske mere, razbuktali su se drugi virusi i bakterije. Respiratorni sincicijelni virus, koji se inače javlja svake godine, napunio je krajem godine dečje bolnice u Srbiji. Čak je na nekoliko dana zatvorena intenzivna nega Dečje klinike u Nišu. Prijem je obustavljen jer je bilo zaraženo pet beba na odeljenju, dve su čak bile na respiratoru. Morale su da se primene restriktivne mere jer virus ostavlja najteže posledice kod dece u prva tri meseca života.
Pedijatrijske ambulante potom su bile pune dece sa stomačnim virusima. Uporedo sa virusnim infekcijama u porastu su i bakterijske. Početkom decembra u tri beogradska vrtića proglašena je epidemije šarlaha i streptokoke.
Ovih dana u Novom Pazaru u dve porodične epidemije obolelo je devet osoba od tuberkuloze, sedmoro dece i dve odrasle osobe. Buknula je i epidemija malih boginja u Smederevu. Zaraženo je osmoro dece i troje odraslih. Deca su izrasta do dve godine i svi su nevakcinisani. Za odrasle nije poznat vakcinalni status.
Sa porastom broja obolele dece od virusnih respiratornih, ali i bakterijskih infekcija, suočavaju se i druge evropske zemlje. Krajem prošle godine bile su pune i dečje bolnice u Velikoj Britaniji, a u Nemačkoj nije bilo slobodnog kreveta.
Lekari u Srbiji kažu da ih porast broja bolesne dece ne iznenađuje. Virusne i bakterijske infekcije karakteristične su za ovo doba godine, samo su sada intenzivnije jer su u prethodne dve godine kontakti bili smanjeni, imunitet dece je oslabio na te mikrobe.
Radovanović: Nije bilo drugih infekcija
"Dve i po godine je harao kovid, tako da nije dao mesta ostalim klicama koje su stalno prisutne i stalno se ljudi prokužavaju. Sa jedne strane dominirao je kovid, a sa druge strane ipak se vodilo računa, po pola godine deca nisu išla u školu, nego se odvijalo sve preko interneta. Manji su bili kontakti tako da ostale klice nisu imale prilike i onda je prirodno da kada ta brana popusti da onda krenu i da se deca masovnije razboljevaju", kaže za Euronews Srbija epidemiolog prof. Zoran Radovanović.
profimedia
Povezane vesti
Kaže da postoji još jedan argument, da je infekcija kovid 19 uticala na opštu otpornost.
"Smanjila je naročito taj ćelijski imunitet, ali to još treba da se ispituje. Ogroman broj ljudi je preležao kovid, mnogi bez simptoma pa i ne znaju, ali ostale su posledice. Tako da i to može da bude faktor koji utiče", objašnjava on.
Osim masovnosti i velikog broja zaražene dece raznim virusnim i bakterijskim infekcijama, češće se javljaju i teži oblici bolesti.
Dr Snežana Rsovac iz Univerzitske dečje klinike Tiršova za Euronews Srbija kaže da je u toj ustanovi ove sezone lečeno više dece zaražene sincicijalnim virusom i da je bilo težih oblika nego inače.
"Ove godine su izuzetno teški oblici bronhijalitisa uzrokovanog respiratornim sincicijalnim virusom RSV što može biti posledica upravo toga što su ranije bile mere pa nije bilo prokužavanja", kaže Rsovac.
Minić: Infekcije intenzivnije
A sincicijalni virus se javlja svake godine od novembra do aprila meseca i kod male dece najčešći izazivač zapaljenja malih disajnih puteva.
"To je uobičajena pojava virusa, koju imamo skoro svake godine. Nije bilo 2020. i delom 2021. godine zbog korone. To je poseban fenomen koji se nije dešavao puno puta. Bio je i 2009. godine na 2010. godinu kada je bila pandemija svinjskog gripa", rekao je nedavno za Euronews Srbija prof. Predrag Minić iz Instituta za majku i dete.
A to što deca skoro nisu bila u kontaktu sa sezonskim virusima i bakterijama, oslabilo je njihov imuni sistem, te su infekcije ove sezone intenzivnije. To se posebno odrazilo na decu koja su sada u kolektivu.
Povezane vesti
"Ako kažemo da dete kada krene u kolektiv po prvi put, mora u toku sezone, od septembra do aprila, imati od 8 do 10 infekcija. Ako je u prethodne dve godine bilo bez tih infekcija u nekom momentu će, prvi put kad uđe među drugu decu u standardne uslove kolektiva, morati to da nadoknadi", navela je za Euronews Srbija pedijatar Daliborka Marić Šalinački.
Porast infekcija problem i u Evropi
Sa izuzetno velikim porastom broja obolelih kako od virusnih respiratornih tako i od bakterijskih infekcija, suočavaju se i u drugim evropskim državama.
Prema pisanju Dojče vele broj obolelih u Namačkoj se drastično povećao u najkraćem mogućem roku krajem prošle godine, a mnoga novorođenčad i mala deca koja se zaraze RSV-om imaju tako teške simptome da moraju biti hospitalizovana i često priključena na respiratore. U pojedinim nemačkim regionima u jednom momentu nije bilo slobodnih kreveta na dečijim odeljenjima u bolnicama.
profimedia
Povezane vesti
Tokom pandemije koronavirusa, virusne prehlade su bile retke zato što se većina ljudi striktno pridržavala higijenskih pravila, koja uključuju često pranje ruku, nošenje zaštitne maske i držanje distance. Zbog strogih higijenskih mera tokom korone, mala deca se uopšte nisu susrela sa virusima prehlade. Međutim sa ublažavanjem mera virusne prehlade pogađaju svu onu decu koja su bila pošteđena, zbog čega broj obolelih brzo raste.
U Velikoj Britaniji primetan je broj obolelih od streptokoknih infekcija, a prema pisanju BBC-ja od septembra je širom zemlje skoro desetoro dece preminulo zbog komplikacija izazvanih streptokoknim bakterijskim infekcijama.
Kako navode, Velika Britanija doživljava epidemiju jer se dve godine tokom pandemije kovida, deca nisu toliko mešala i njihovi sistemi nisu imuni na brojne različite infekcije.
Slučajevi streptokoka pojavili su se i u Grčkoj. Pedijatar Spiros Mazanis u razgovoru za TV Mega rekao je da to nije ništa neobično i da se dobro nose sa tim.
Međutim, navodi da veći problem u ovoj zemlji jeste širenje gripa čija se epidemija očekuje od sredine decembra.
Problem i rezistencija na antibiotike
Lekari upozoravaju da su tokom korone neselektivno upotrebljavani antibiotici. Njihovo uvođenje u terapiju imalo je smisla samo kod komplikacija, kada se na virusni nadoveže neka bakterijska infekcija. Međutim, oni su bili skoro obavezna terapija za svakog pozitivnog pacijenta.
Zbog preterane upotrebe sve su češće rezistencije bakterija na antibiotike. Nedavno je objavljeno istraživanje u medicinskom časopisu Lanset, pokazalo je da je smrt oko pet miliona ljudi povezana sa antimikrobnom rezistencijom. Zbog toga lekari sve češće govore o ovom problemu kao "tihoj pandemiji", koju je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila u jednu od deset najvećih pretnji po javno zdravlje sa kojima se čovečanstvo suočava.
Bakterijske infekcije koje su ranije lečene standardnim, starim antibioticima, sada ne mogu da se leče ni većim brojem novih antibiotika. Najčešći izazivač infekcije respiratornih puteva je bakterija pneumokok koja se ranije lako lečila pencilinom. Danas je to veliki problem jer je rezistentna u visokom procenti i na peniciline i na polusisintetske peniciline.
Doktorka Marić Šalinački navodi da stvaranje rezistencije bakterija na poznate antibiotike već pravi problem u lečenju bolničkih pacijenata.
Preporuka za vas
Komentari (0)