Prvi dnevni boravak za dementne osobe u Srbiji – "mali koraci koji su jako veliki"

Demencija pogađa sve veći broj ljudi u svetu. Procenjuje se da će u Srbiji između šest i osam odsto osoba starijih od 65 godina bolovati od Alchajmerove bolesti, dok će svaki deseti imati neku vrstu demencije.

Samo u Beogradu više od 20.000 boluje od ove bolesti, a zajedno s njima pate i članovi njihovih porodica, koji najčešće brinu o njima. Dnevni boravak koji je ove godine otvoren za pacijente koji boluju od Alchajmerove bolesti, trebalo bi da im pruži kratkotrajni predah od obaveza koje imaju 24 časa dnevno.

Majin tata već godinu dana boluje od demencije. U tih godinu dana stalo je mnogo tuge i bola, ali i mnogo učenja o do tada nepoznatoj bolesti.

"Mnogo je to teško. Ja sam morala prvo da naučim šta je to i što sam više učila sve mi je bilo teže. Mnogo je to teško", kaže Maja Kvaščev.

Članovi porodica obolelih o njima moraju da brinu 24 sata dnevno. U većini slučajeva su to žene- supruge ili ćerke. Iako svakodnevno neguje svog oca, Maja jednom nedeljno sada može da ga dovede u prvi dnevni boravak za dementne osobe u Beogradu.

Uslugu dnevnog boravka obezbedilo je udruženje Amity-snaga prijateljstva u saradnji sa srpskim udruženjem za Alchajmerovu bolest, a ovaj projekat finansijski je pomoglo ministarstvo za brigu o porodici.

"Mi smo svesni, demencija se ne može izlečiti, niti postoji medikament koji će ih izlečiti ali mnogo se stanje može popraviti kod obolelog ako ima ispunjen sadržaj dnevnih aktivnosti", navodi Nadežda Satarić iz udruženja Amity snaga prijateljstva. 

Živka, Mileva i Dragutin po prvi put posle dužeg vremena razgovaraju i duže se sa nekim ko nije član njihove porodice. U anketi za Euronews Srbija kažu da im je u boravku zabavno, i da bi želeli opet da dođu. 

Ovde će svakog četvrtka tri sata sa njima raditi stručnjaci. Socijalna radnica im je spremila kreativne igre za decu, koje mogu da im koriste.

"Pre svega mogu da očuvaju, da održe stadijum demencije u kome se nalaze i da produže da njihova kognitivna memorija bude što više očuvana u tom nekom stanju u kome se trenutno nalazi, naravno uz adekvatnu terapiju koju oni uzimaju", ističe socijalna radnica Milica Glišić. 

"Mi negovatelji naših najbližih smo potpuno svesni da ne možemo mnogo da poboljšamo njihovo stanje da prosto ne možemo da se vratimo na staro, ali ti mali koraci poput ovog ovde su za nas jako veliki", kaže Maja Kvaščev. 

Za uslugu dnevnog boravka mogu da se prijave svi koji žele, a osim radionica za obolele, biće organizovano i savetovalište za njihove srodnike i sve koji ih neguju.