Đurđev: Vreme je da srpska naftna infrastruktura dobije maksimalno snažnu bezbednosnu podršku i obezbeđenje

Predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev pozvao je na hitnu državnu intervenciju jer su eksplozije rafinerija u Mađarskoj i Rumuniji alarm i za Srbiju.

Eksplozije i požari koji su nedavno potresli dve ključne rafinerije u regionu — u MOL-ovoj fabrici kod Budimpešte i u rafineriji „Lukoil Petrotel“ u Ploeštiju, Rumunija, moraju biti signal za uzbunu u Srbiji, smatra Đurđev. 

Prema njegovim rečima, činjenica da su objekti koji prerađuju rusku naftu bili meta, ukazuje da je i naša zemlja, preko svog domaćeg proizvođača, na udaru hibridnih i terorističkih pretnji.

"Eksplozije u Mađarskoj i Rumuniji nisu slučajne. U vreme kada se energetski front širi, kada se stvara nova arhitektura moći — naša industrija i infrastruktura nisu izuzetak, već meta. Vreme je za maksimalno obezbeđenje kakvo do sada nismo imali", poručio je Đurđev.

Za Srbiju nema vremena za odlaganje

Prema izveštajima, u slučaju rafinerije kod Budimpešte požar je izbio 20. oktobra uveče nakon eksplozije u jednoj prerađivačkoj jedinici, dok je istog dana udar pretrpela i rafinerija u Ploeštiju, a dan kasnije izbio je požar u MOL-ovoj rafineriji u Bratislavi. U sva tri slučaja prerađuje se ruska sirovina, što baca sumnju na namerno delovanje u energetskom ratu.

Đurđev ističe da je u Srbiji naftna infrastruktura i industrija jedan od strateških objekata — bezbednost tih efektiva znači bezbednost države.

Đurđev je izneo konkretan plan koji zahteva sprovođenje bez odlaganja:

Državne službe bezbednosti, vojska i policija moraju biti uključene u štit kompanije.
Inspekcijski pregled sistema snabdevanja i logistike — kao što je slučaj u Mađarskoj, gde je požar mogao ugroziti snabdevanje regiona.

Unapređenje digitalne i fizičke bezbednosti — nadzor infrastrukture i prevencija sabotaže moraju biti na najvišem nivou, napominje Đurđev.

Da bi zaštitila rafinerije i naftovode i gasovode, država mora koristi sveobuhvatni sistem mera, uključujući:

Elektronsko ratovanje: sistemi poput „Barijera RI Kupolj“ ometaju signale upravljanja i navigacije dronovima (GPS, GLONASS, Wi-Fi) i mogu ih onesposobiti zamenom kontrolnih komandi lažnim. Zatim, fizičke ograde: mrežasti ekrani (uključujući gabionske strukture) i ojačani paneli instalirani oko perimetra objekata kako bi se fizički ometao let dronova. Sistemi za detekciju i praćenje: oprema koja skenira vazdušni prostor u potrazi za signalima dronova i njihovim komunikacionim kanalima kako bi se rano otkrile pretnje.

Protivdronovski topovi: prenosivi uređaji poput „PARS-S“ koji posebno suzbijaju dronove na kratkim daljinama. 

Sistemi za elektronsko ratovanje: Ovi sistemi ometaju signale upravljanja i navigacije, što može dovesti do gubitka kontrole nad dronom i njegovog pada ili povratka u bazu. 

Fizičke barijere: One uključuju i statičke i rasporedive strukture, poput uvlačnih zidova ili izdržljivih mrežastih ekrana, koje fizički ometaju napade. 

Sistemi za detekciju: Ovi sistemi pomažu u brzom reagovanju na pretnje identifikovanjem dronova u ranim fazama napada.

Protivdronovski topovi: Ovi uređaji se koriste za ciljane napade dronova iz neposredne blizine. Kombinacija ovih metoda pruža višeslojnu zaštitu za objekte naftne i gasne infrastrukture od napada dronova. 

"Eksplozije u regionu podsećaju da kao država moramo imati stalnu bojevu gotovost — posebno kada je reč o strateškim energetskim sektorima. Slobodna Srbija ne zavisi samo od diplomatije — ona zavisi od energetske bezbednosti i od toga da li možemo da sačuvamo svoje temelje kad se oko nas ruši svet infrastrukture i energije“, zaključio je Đurđev.