"Kad nema pravila, cveta lov u mutnom": Upozorenje na ekološku podvalu - kako prepoznati zelene proizvode

"Sačuvajte jedno drvo Amazona kupovinom našeg proizvoda" - tako zvuče brojne "zelene" reklame. Evropska unija odlučila je da uvođenjem kontrolnog tela onim obmanjujućim stane na put, ali kako u Srbiji proveriti da li je ono što kupujemo "klimatski neutralno" kao što piše na artiklu?

Milja Vuković živi život bez otapada. Ostatke od ručka pretvara u kompost, od recikliranih farmerki pravi neseser, a sapun koji koristi napravljen je od iskorišćenog kuhinjskog ulja. Kada je reč o kupovini proizvoda, nepostojanje sertifikata za takozvane "zelene proizvode" otežava situaciju i onima sa značajnim predznanjem.

"Ja bukvalno čitam šta piše, pa ispod imam titl, šta to znači, pa tražim da li je to na bilo koji način argumentovano... Nešto što je u ovom trenutku potrebno je objašnjenje green washinga ili ekološke podvale jer je ona izuzetno prisutna", rekla je ova ekološka aktivistkinja.

A šta je zeleno - ne zna se - zvanično. Klimatski neutralne proizvode ali i one koji su ekološki prihvatljivi nemoguće je ispitati Srbiji, međutim, moguće je da ustanovimo koji je proizvod organski. 

Prema Zakonu o organskoj proizvodnji kontrolno telo proizvođačima uručuje sertifikat, koji je garancija da li je neki proizvod organski ili nije.

U Evropskoj uniji postoji oko 1.200 ekoloških prozvoda od kojih samo trećina ima sertifikat. EU započinje obračun sa sumnjivim "zelenim reklamama", dok tržište klimatski neutralnih proizvoda u Srbiji i svetu samo raste.

"Danas ono prema procenama Evropske komisije iznosi 4,2 biliona evra. Tako da vam je jasno gde ima potražnje ima i prostora za manipulaciju. Neka istraživanja pokazuju da su građani spremni da daju više za proizvode koji su zeleni i da su te kompanije klimatski odgovorne", rekla je urednica portala Ekologika Jovana Šesterikov.

Daju više - a za šta, često ne znaju. Sve što preostaje potrošačima je da veruju etiketama, jer, kako tvrde u udruženju za zaštitu potrošača, ne postoje usvojeni standardi za bilo koju vrstu kontrole na domaćem tržištu. Ministarstva za zaštitu životne sredine, ali i trgovine uskratili su nas za odgovor na tu temu.

"Moglo bi se govoriti o nepoštenoj poslovnoj praksi i obmanjujućem poslovanju tako što se potrošači dovode u zabludu tako što im se daju netačne informacije ili nedovoljne informacije kako bi doneli ekonomsku odluku i kupili neki proizvod", istakao je Mladen Alfirović iz Udruženja za zaštitu potrošača.

Potrošač u tom smislu nije oštećen, ali je prevaren smatra Alfirović. Sve što mu preostaje je "prijava nadležnoj inspekciji. 

Do konkretnih pomaka, kako kaže evroparlamentarka Biljana Borzan, koja je i predložila zakon o kontroli zelenih reklama, "kad nema pravila - cveta lov u mutnom".