Problemi Roma u neformalnim naseljima: Loši uslovi i siromaštvo

U Srbiji, prema procenama, živi oko 300.000 Roma. Međutim, prema poslednjem zvaničnom popisu iz 2011. godine tako se izjasnilo njih oko 150.000. U Srbiji ima i oko 580 neformalnih nasilja, a opšta ocena je da je njihov položaj daleko nepovoljniji u odnosu na kompletnu populaciju, pokazalo je istraživanje Cesida.

Ivo Čolović iz Cesida za Euronews Srbija kaže da je ova organizacija radila istraživanje o životu Roma koji žive upravo u tim neformalnim naseljima, ali da su oni obuhvatili uzorak od oko 120 naselja koje broji 1.800 različitih domaćinstava. 

profimedia

Cilj istraživanja, objašnajva Čolović, bio je da se odredi njihov profil i sa kojim se problemima suočavaju, počev od toga da ne poseduju dokumentaciju pa do samog načina i uslova života.

"Ključni problem ovih zajednica je to što žive u uslovima ekstremnog siromaštva. Oni žive od socijalne pomoći, a neki nemaju prava ni na to, jer upravo ne poseduju dokumenta. Polovina njih nam je rekla da ne može da obezbede hranu za svoju prodicu, a 61 odsto njih nema ni adekvatnu garderobu", kazao je Čolović, dodajući više od tri trećine ne može sebi da obezbedi normalno funkcionisanje, što podrazumeva bavljenje sprotom, školovanje i slično.

Kako kaže, prvi korak u rešavanju njihovih problema upravo bi bio taj da im se obezbedni lična dokumentacija koja je, objašnjava Čolović, nephodna za rešavanje drugih životnih pitanja.

Čabrilovski: Problemi višedecenijski

Pava Čabrilovski iz Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine ocenila je u razgovoru za Euronews Srbija, da Romi, iz tih neformalnih nasilja, i dalje žive u lošim uslovima.

"Tu su problemi koji zahtevaju višedecenijsko rešavanje. U tim naseljima su i ljudi koji su interno raseljeni sa KiM i do sada nisu uspeli da ostvare prava za lična dokumenta. U rešavanju ovih problema je u pitanju čitava karika u komunikaciji - od njih, preko organizacija, pa do samih inistitucija i države. Kada se uključe svi oni koji su deo karike, onda svi problemi mogu da se reše", kaže Čabrilovska.

Kaže da je protekla godina bila izazovna, kao i kod svih, pre svega zbog epidemije koronavirusa.

"Ova godina je pokazala da je zdravlje najvažnije i da ne prepoznaje različitosti. Mi smo preduzeli sve mere kako bi obišli ta naselja. Cisterne za vodu su im takođe dopremljeni. Lekari su bili na terenu i u kontaktu sa zajednicom. Mi stalno apelujemo na građane Romske nacionalnosti da se više radi na imunizaciji", kazala je ona i dodala da je plan da se ubuduće radi i na obrazovanju i izjašnjavajnju o svojoj naciononalnoj pripadnosti tokom narednog Popisa stanovništva.