Igre 
Čovek nedeljno proguta jednu platnu karticu: Kako smanjiti unos mikroplastike u organizam
Komentari23/07/2023
-18:01
Od najudaljenijih dubina okeana, do najdubljeg dela pluća, čini se da je mikroplastika napala svaki deo naših života. Medicinski univerzitet u Beču prošle godine je objavio studiju u časopisu Ekposure & Health prema kojoj u ljudski organizam nedeljno uđe u proseku pet grama plastičnih čestica. To je zapravo kao da unesete plastiku veličine jedne platne kartice.
Ljudi su od pedesetih godina prošlog veka proizveli više od 8,3 milijarde tona plastike, od čega je 79 odsto završilo na deponijama i u prirodnom okruženju.
Odbačena plastika se raspada na mikro i nanočestice koje ulaze u naše vodene tokove i tlo. Mikroplastika, koja je veličine između 0,001 i 5 milimetara, i nanoplastika, koja je manja od 0,001 milimetara, na kraju ulazi u naš lanac ishrane preko morskih plodova ili čak voća i povrća.
profimedia
Mogu da uđu u organizam i kada pijemo iz plastičnih flaša, pri čemu ljudi koji piju 1,5 do 2 litra vode dnevno iz ovih flaša unose 90.000 plastičnih čestica godišnje.
"Međutim, oni koji biraju vodu iz česme mogu, u zavisnosti od geografske lokacije, da smanje unesenu količinu na 40.000 plastičnih čestica", navodi se u studiji Medicinskog univerziteta u Beču.
Drugi izvor ovih čestica su mikroperle, koje se namerno koriste u mnogim proizvodima za zdravlje i lepotu.
Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija Plastic Soup Foundation (PSF) pokazalo je da skoro devet od deset kozmetičkih preparata vodećih brendova kao što su L’Oreal Paris, Garnier, Nivea, Gillette, Oral-B, Head & Shoulders i drugi brendovi sadrže čestice mikroplastike. Ove čestice takođe pronalaze put nazad u ljudsko telo.
Povezane vesti
Mikroplastika takođe može da se unosi inhalacionim putem, odnosno udisanjem čestica mikroplastike suspendovanih u vazduhu koji se udiše.
Postoje li zdravstveni rizici?
Dekan Univerziteta Educons Mira Pucarević za Euronews Srbija kaže da su plastične mase značajno podigle kvalitet života ljudskog društva ali da plastika ima svoj životni ciklus koji ostavlja ozbiljne posledice po životnu sredinu, a kako se pretpostavlja i po ljudsko zdravlje.
"U životnoj sredini je vidimo na svakom koraku, pogotovo u neuređenim društvima, a da li dospeva u ogranizam i koje su posledice to je tema kojom se danas bavi naučna zajednica", kaže ona.
Ističe da još uvek nije sa sigurnošću utvrđeno da li dolazi do zadržavanja ili prolaska kroz ćelijske membrane i nakupljanja u drugim unutrašnjim organima, te da izvesna opasnost može da postoji s obzirom da se polimeri (drugi naziv za mikroplastiku) nisu toksikološki ispitivali pre uvođenja u upotrebu.
"U naučnoj literaturi postoje objavljene publikacije koje navode da su čestice nanoplastike (to je plastična čestica manja od prečnika vlasi kose 100.000 puta) nađene u pojedinim organima. Međutim naučnici nisu saglasni oko tačnosti ovih podataka. Problemi (lažno pozitivni rezultati) nastaju u procesu ekstrakcije i identifikacije tako sitnih čestica materijala koje se nalaze u sredini takođe bogatoj organskim jedinjenima za šta treba da se koristi visokoosetljiva optička instrumentacija", objašnjava profesorka Fakulteta zaštite životne sredine Univerziteta Edukons.
Iako je do danas uglavnom nepoznato da li unesena mikro i nanoplastika predstavlja zdravstveni rizik, to se istražuje u brojnim studijama.
Istraživački tim sa Medicinskog univerziteta u Beču sumirao je postojeće stanje naučnih saznanja u svom izveštaju, navodeći da progutane čestice koje prolaze kroz gastrointestinalni trakt dovode do promena u sastavu crevnog mikrobioma.
Povezane vesti
Ove promene su povezane sa metaboličkim bolestima poput gojaznosti, dijabetesa i hronične bolesti jetre.
"Čestice mogu da izazovu lokalnu upalu i imuni odgovor, a otkriveno je da posebno nanoplastika pokreće hemijske puteve uključene u formiranje raka", navodi se u studiji.
Šta se može učiniti da se spreči unos čestica u organizam?
Prema rečima Pucarević, unos mikroplastike se ne može potpuno isključiti jer je ona svuda oko nas i biće tu, sasvim sigurno, još vrlo dugo.
Povezane vesti
"Poznato je da su mikroorganizmi ona snaga u prirodi koja reciklira organska jedinjenja gde spadaju i čestice mikrolastike, ali to traje veoma dugo. U suštini treba sprečiti emisiju plastike u životnu sredinu. A taj problem se rešava na nivou regulative i podizanja nivoa svesti stanovništva o posledicama koje imamo nakon nepravilnog odlaganja plastičniog otpada", kaže ona.
Ipak, kako kaže, unos je moguće smanjiti tako što će se koristiti staklena ambalaža za vodu koju nosimo sa sobom i što više tkanina od prirodnih materijala.
profimedia
Euronews navodi i da jedan od saveta priprema hrane u porculanskom sudu umesto u plastičnim posudama u mikrotalasnim pećnicama, provetravanje kuće, izbegavanje plastične ambalaže prilikom kupovine hrane...
Takođe je važno piti filtriranu vodu iz česme, jer ona skoro prepolovi unesene čestice u odnosu na flaširanu vodu.
Naravno, uvek je važna i podrška politikama koje nastoje da ograniče plastiku za jednokratnu upotrebu, zaključuje Euronews.
Kada je reč o Srbiji, Pucarević ističe da je realnost da će "nas smeće i plastika zatrpati" ukoliko ne učinimo ono što su sve mnogoe zemlje uradile, a to je da "edukujemo stanovništvo, da obezbedimo deponije, da smanjimo količinu otpada na mestu nastanka i da odrganizujemo sakupljanje sekundarnih sirovina, a ne da ih prosto bacamo okolo".
"Svo to smeće koje stanovništvo pobaca okolo se polako dezintegriše. Znamo da ništa ne može da nestane nego samo menja oblik, tako i plastične kesa menja oblik, usitnjava se i polako raspada ali uvek ostaje nešto od nje, sve sitnije i sitnije. To je na kraku mikro i nanoplastika", kaže ona.
Preporuka za vas
Komentari (0)