Superćelijska oluja ostavila ogromne posledice u Srbiji: Vetar čupao krovove sa zgrada u Beogradu i Sremskoj Mitrovici

Superćelijska oluja koja je pogodila Srbiju prošle noći ostavila je katastrofalne posledice iza sebe. Tome u prilog svedoče i scene iz Ulice Alekse Nenadovića u Beogradu gde je, na jednoj od zgrada, limeni deo krova gotovo u potpunosti pao. 

Kako je javio reporter Euronews Srbija, taj deo ulice obezbeđuju pripadnici MUP-a da pešaci koji prolaze ne bi došli u opasnost. 

Širom Beograda mogu da se vide oštećene fasade i iščupano drveće, a bilo je i poteškoća u funkcionisanju železničkog i aviosaobraćaja. 

RHMZ je izdao upozorenje za oluje do 22. jula.

Vetar nosio krovove i u Sremskoj Mitrovici

Slična scena onoj sa Vračara zabeležena je i u Sremskoj Mitrovici. 

U tom gradu je pričinjena velika materijalna šteta, kako na domaćinstvima, tako i na javnim ustanovama, pa je jutros u osam sati proglašena vanredna situacija.

Sagledano je stanje, predati su izveštaji javnih preduzeća i drugih koji sudeluju u funkcionisanju štaba, a ekipe su bile na terenu već kada je počelo nevreme.

Tanjug/Aleksandra Dražić

"Situacija nije na zavidnom nivou, ima mnogo štete, mnogo toga što treba sanirati. Uništeno je mnogo krovova, zelenila, javnih ustanova, a sve to treba sanirati da bi grad nastavio da funkcioniše. Zato smo doneli odluku da se proglasi vanredna situacija. Doneta je odluka da uvedemo vanrednu situaciju",  izjavila je gradonačelnica Sremske Mitrovice Svetlana Milovanović.

Podsetimo, meteorološkinja Euronews Srbija Ljubica Gojković navodi da su superćelijske oluje nesvakidašnja su pojava u našim predelima, a češće nastaju iznad prostranih ravnica SAD. Najpoznatije su po tome što njihova vrtložnost uzrokuje formiranje tornada. 

Ona objašnava da ovaj fenomen nastaje kada hladna vazdušna masa stigne na pregrejano tlo što uzrokuje burne atmosferske procese.

"Osim što ovi oblaci poseduju veliku količinu energije, što znači da sa sobom donose razorne vetrove, oni nose i veliku količinu kiše. Jake uzlazne struje nose kišne kapi na visinu i do 10 kilometara, gde se kapi lede i tako nastaje grad. Što su jače uzlazne struje grad više vremena provodi u oblaku i tako raste, a u ekstremnim situacijama prečnik grada može dostići čak 15 centimetara", navodi ona.