Tragedija u "Ribnikaru" menja zakon: Formiraju se zatvorena psihijatrijska odeljenja za decu koja počine najteža dela

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

28/07/2023

19:04

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Formiranje odeljenja zatvorenog tipa u psihijatrijskim ustanovama za decu koja počine teška krivična dela, zadržavanje u psihijatrijskoj ustanovi bez pristanka deteta, privremena zabrana posete i kontakta deteta sa drugim licima uključujući članove uže porodice- sve su to novine koje donosi predlog izmene i dopune Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama.

U toku je javna rasprava o prodlugu izmene zakona, okrugli sto održan je danas u Beogradu, a sugestije zainteresovanih strana se mogu slati MInistarstvu zdravlja sve do 9. avgusta.

Izmena Zakona inicirana je nakon tragedije koja se dogodila u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, kada je učenik (13) ubio devetoro učenika i čuvara škole i ranio šest osoba. Dečak, koji je pucao na vršnjake iz očevog pištolja, po važećem zakonu nije krivično odgovoran jer ima manje od 14 godina. On se nalazi u dečjoj psihijatrijskoj ustanovi na posmatranju.

To je na današnjoj javnoj raspravi rekla i ministarka zdravlja Danica Grijičić, koja je navela da je uzrok donošenja ovog Zakona bila užasna nesreća koja se dogodila u OŠ Vladislav Ribnikar.

"Nakon tragedije u Ribnikaru se videlo da u postojećim zakonskim aktima u Zakonu o mentalnom zdravlju iz 2013. godine ne postoji rešeno šta raditi sa decom koja nisu krivično odgovorna. Nisu to represivne mere, to su mere lečenja. Znači još uvek, molim vas, dete se još uvek nalazi na psihijatrijskoj opservaciji, rekla sam u startu kada je on legao na dečju kliniku da će taj proces trajati dugo i da se ne može na osnovu nedeju dana ili dve nedelje doći do pravih razloga zbog čega se desila ta užasna tragedija", rekla je ona.

Nekoliko strašnih događaja

Bilo je još nekoliko teških događaja koji su ukazali da se mora menjati Zakon i da u prihijatrijskim ustanovama moraju da postoje odeljenja zatvorenog tipa za decu koja su opasna po sebe i okolinu.

U obrazloženju nacrta izmene Zakona Ministarstvo zdravlja navodi da je potrebno da se oblast mentalnog zdravlja uredi na potpuniji način u delu koji se odnosi na dijagnostiku i lečenje krivičnopravno neodgovorne dece, koja su izvršila najteža krivična dela i zbog ispoljenog poremećaja mentalnog zdravlja predstavljaju ozbiljnu opasnost za društvenu zajednicu.

Navode nekoliko slučajeva koji su posebno uznemirili javnost u Srbiji - dečak (12) zakucao ekser psu u glavu, deca zapalila beskućnika, dečak (13) izbo druga nožem u školskom dvorištu i poslednji u nizu masovno ubistvo u Ribnikaru.

"Kako je osnovna funkcija krivičnog prava zaštitna funkcija, te kako su deca mlađa od 14 godina u srpskom pravu krivično neodgovorna, postavilo se pitanje da li je društvo zaštićeno od dece koja usled mentalnih smetnji preduzimaju protivpravne radnje u kojima su sadržana objektivna obeležja teških krivičnih dela, a naročito onih sa elementima nasilja i koji je odgovor države na te pojave potreban i celishodan. Aktuelno, zaštita se u domaćem pravu obezbeđuje merama iz okvira socijalnog zakonodavstva i zakonodavstva u oblasti mentalnog zdravlja. Poslednji navedeni slučaj masovnog ubistva dece u osnovnoj školi pokazao je da rešenja sadržana u Zakonu o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama zahtevaju da budu dopunjena nedostajućim pravilima vezanim za lečenje dece koja se nalaze u tzv. ranom formativnom periodu, koje zahteva posebne uslove i čije se trajanje ne može unapred odrediti", navodi se u obrazloženju.

Zadržavanje na lečenju bez pristanka

Naglašavaju da se vodilo računa o svim deklaracijama i konvencijama koje se tiču prava deteta. Jedna od predloženih dopuna je da se osnuju posebne organizacione jedinice zatvorenog tipa u okviru psihijatrijske ustanove za lečenje dece i da imaju posebno obezbeđenje. Trenutno postoje samo zatvorske psihijatrijske bolnice u kojima su smešteni zatvorenici sa mentalnim poremećajima.

Izmenama Zakona predviđeno je i zadržavanje bez pristanka deteta sa mentalnim smetnjama u psihijatrijsku ustanovu. Preciznije je definisano kako se pokreće postupak, organizovanje hitnog konzilijarnog pregleda, utvrđena je nadležnost suda kao i hitnost postupka i isključenje javnosti. U obrazloženju se navodi da nema ograničenja u trajanju zadržavanja, ali da je sud dužan da na svakih šest meseci proveri opravdanost tog postupka.

"Ustanova (psihijatrijska) je dužna da najkasnije 15 dana pre isteka perioda od šest meseci od donošenja odluke o zadržavanju, i nadalje, na svakih šest meseci, dostavlja sudu pismeni nalaz i mišljenje o potrebi daljeg zadržavanja i lečenja deteta iz člana 12. stav 4. ovog zakona", navedeno je u predlogu izmene Zakona.

Izmenama Zakona predviđene su privremene zabrane poseta i kontakti deteta smeštenog u psihijatrijsku ustanovu sa drugim licima, uključujući članove uže porodice. Posete se privremeno mogu zabraniti u slučaju postojanja osnovane sumnje da dete namerava da pribavi oružje ili psihoaktivne kontrolisane supstance, da se dogovara o bežanju, da planira izvršenje krivičnog dela, kao i kada je to neophodno da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost deteta ili drugih lica ili to nalažu drugi naročito opravdani razlozi.

Privremena zabrana poseta

Odluku o privremenoj zabrani poseta i kontakata donosi sud na čijem se području nalazi sedište psihijatrijske ustanove u koju je dete smešteno, u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja od psihijatrijske ustanove o potrebi privremene zabrane poseta i kontakata.Obaveštenje mora da sadrži obrazloženje razloga i predlog u pogledu perioda preispitivanja odluke o zabrani, odnosno trajanja zabrane poseta i kontakata.

Iz Ministarstva zdravlja kažu da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije u 2023. godini, u odnosu na sredstva koja su već obezbeđena za rad i obavljanje delatnosti u zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže zdravstvenih ustanova.

"U narednim godinama za sprovođenje ovog zakona finansijska sredstva biće planirana u skladu sa utvrđenim limitima Ministarstva zdravlja i bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije, odnosno u okviru utvrđenog srednjoročnog okvira rashoda i izdataka budžeta Republike Srbije i organizacija za obavezno socijalno osiguranje", navode oni.