Igre 
Put u EU "uzdrman" događajima na Kosovu? Brisel nema razumevanja za nasilje, ali Srbija ima određeni politički kapital
Komentari28/09/2023
-18:00
U trenutku kada nam se učinilo da nam je članstvo u Evropskoj uniji dalje nego ikada pojavilo se, neko bi rekao, svetlo u tami u vidu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela koji je predvideo da bismo u Evropu mogli da stignemo za sedam godina. U prvi mah, odbačena ideja kasnije je unapređena u govoru o stanju Unije predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je naglasila da evropska zajednica mora da se reformiše i pripremi za organizaciju sa više od 30 članica. Korak dalje čine i francusko-nemački eksperti koji iznose predlog reformisane EU o čemu se zvanično i raspravlja u Briselu. Ipak, gde je tačno Srbija danas na tom putu? Da li je ovo svetlo na kraju tunela ili je Evropa otputovala i više ne čeka na nas? To je pitanje koje je posebno aktuelno posle najnovijih dešavanja na severu Kosova i u trenutku kada je nekoliko zemalja članica zatražilo uvođenje mera protiv Srbije ukoliko se pronađe povezanost sa napadom u Banjskoj.
Francusko-nemački eksperti zamišljaju Evropsku uniju u četiri koncetrična kruga. Unutrašnji krug činile bi članice Evrozone i Šengena. Drugi su članice Evropske unije. Treći bi bile pridružene članice i četvrti bi bio spoljni krug političke saradnje u kojem članice te zajednice ne bi imale obaveze prema zakonima Evropske unije - labavo udruženje evropskih lidera koji se sastaju dva puta godišnje da razgovaraju.
Sa novim geopolitičkim momentom u Evropi, koji je došao sa početkom rata u Ukrajini, sve više zvaničnika shvata da u EU nešto treba da se pokrene, smatraju sagovornici Euronews Srbija. Ipak, kako je ocenila bivša koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović, entuzijazam postoji kada je reč o kandidaturama Ukrajine i Moldavije, ali on izostaje kada je u pitanju Zapadni Balkan.
Pitanje je, međutim, koliko će sada i dešavanja na Kosovu uticati na evrointegracije. Dok Beograd i Priština odgovornost prebacuju u tuđe dvorište, nekoliko zemalja članica EU zatražilo je uvođenje mera protiv Srbije. To nije bilo iznenađenje, kaže direktor Fondacije Kondrad Adenauer Jakov Devčić, koji dodaje da ukoliko bi odluka o njima bila donesena, mere bi bile pre svega političke.
A njihovo uvođenje, kaže urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija, moglo bi da bude i kontraproduktivno.
"EU sigurno neće imati razumevanja za nasilje"
Nakon pucnjave u nedelju u ranim jutarnjim satima u selu Banjska, usledila je akcija specijalnih jedinica kosovske policije u kojoj su najmanje tri Srbina ubijena, a uhapšeno je osmoro ljudi. Život je izgubio i jedan kosovski policajac. Na pitanje kako će poslednja dešavanja na Kosovu da utiču na evrointegracije, Dragojlović kaže da ako znamo da je EU najveći mirovni projkat i da je nastala da bi eliminisala ratne sukobe, onda je sasvim jasno kakva se poruka šalje iz bilo kog dela sveta, posebno onog koji pretenduje da postene deo EU, korišćenjem nasilja.
"To je najgora moguća poruka koja može da se pošalje EU i ja sam sigurana da to neće naići na neko razumevanje. U protekle dve decenije uloženi su veliki da dođe do nekog mirnog rešenja koje je održivo na duge staze i da se sada posle toliko vremena posegne za nasiljem je nešto za šta EU sigurno nema razumevanja", rekla je ona.
Tanjug/AP/Visar Kryeziu
Povezane vesti
Todorović Štiplija kaže da EU neće primiti nijednu članicu koja ima nestabilnost ovog tipa.
"To se nikada nije desilo u istoriji. Pominje se slučaj Kipra, ali tamo je slučaj drugačiji. Kod nas je problem što je EU uključena u ovaj proces. Šta je to što nije moglo da se reši za pregovaračkim stolom u Briselu, pa se ovo desilo? Zbog čega je došlo do oružanog sukoba. Ja verujem da dijalog proteklih meseci nije isti kao što je bio ranije, odnos između Vučića i prethodnih premijera i sada i Kurtija je drugačiji. Verujem da ima problema drugačijeg pristupa Kurtija samom dijalogu, i njegovog odnosa ka severu. Naglašavam ponovo, EU je deo ovog procesa", rekao je on.
U utorak uveče je održan sastanak Komiteta za politiku i bezbednost koji čine ambasadori država članica EU gde se raspravljalo o novonastaloj situaciji na Kosovu. Sastanku je prisustvovao i specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak kao i predstavnici evropske misije za vladavinu prava na Kosovu - Euleks.
"Ono što se desilo u nedelju na severu Kosova, količina oružja koja je pronađena i informacije koje nam stalno stižu sa lica mesta menjaju igru", rekao je izvor iz EU.
Govoreći o tome kakve bi to mere mogle EU da uvede i protiv Srbije, Devčić kaže da ima više stepenica, te da su one, na primer, protiv Kosova donesene na najnižem nivou - da se smanji komunikacija, pristup nekim fondovima...
"Mislim da ako se donese odluka i dokaže da je Srbija odgovorna za situaciju u nedelju, onda mislim da tako nešto ne bi bilo iznenađenje. Sankcije je velika reč. Postoje sankcije koje su ukazane ka Rusji i znate šta one podrazumevaju, a imete i sankcije koje podrazumevaju da se ukine pristup nekom fondu i slično. Širok je dijapazon. Imate političke i ekonomske sankcije. Ako dođe do ovakve odluke, mislim da će biti političke, ali pre svega mora da se uradi neka istraga", istakao je on.
Kako ističe Dragojlović, nada se da nikakvih sankcija prema Srbiji neće biti, a ako ih ipak i bude, to bi bilo kontraproduktivno.
Povezane vesti
"To bi značilo da će Srbija biti isključena iz političkog dijalgoa sa Prištinom. Videli smo da te skancije nisu važile na nekim mestima. Sa druge strane Kosovo nije ušlo u programiranje pretprisupne novčane pomoći. Suspendovano je sa svih projekata za narednu godinu. U ovom konkretnom slučaju ja ne očekujem saglasnost evropskih zemalja po pitanju sankcija za Srbiju", rekla je ona.
Sa tim je saglasan i Todorović Štiplija.
"Odnos EU i država članica prema Srbiji je drugačiji. Srbija ima politički kapital da utiče na neke zemlje u regionu - BiH, Crnu Goru, Makdeoniju... Bilo kakve snakcije mogu da budu kontraproduktivne", naveo je on.
Povezane vesti
Reforma EU i gde je tu Srbija?
Za mnoge je ulaskom Hrvatske u EU otišao "brzi voz" za priključenje u EU. To je ujedno i poslednja država koja se pridružila Uniji, a iako se spisak kandidata širi, na tom putu pomaka je malo. Vagon ka Briselu, smatraju analitičari, ponovo je počeo da se pojavljuje.
"Ja mislim da se taj vagon opet pojavljuje iz depoa koji je bio zaključan. Kroz rat Rusije i Ukrajine počeo je novi geopolitički momenat u Evropi. Sve više ljudi ima svest da nešto treba da se pokrene. Sada ovaj papr nemačko-fracuski je deo te priče, ali to je sve početak", rekao je Devčić.
Na pitanje da li su poruke koje stižu iz Evrope klasična predizborna obećanja i da li će na kraju neke naredne EK pominjati 2035, Todorović Štiplija kaže da francusko-nemački dokument ima poentu reforme Unije, a ne proširenja.
"Ako se on ne usvoji i ne primeni, godine će da se smenjuju. Niko prošle godine nije pričao o potrebi da Zapadni Balkan uđe u EU", dodao je.
Devčić, međutim, ističe da je to samo početak jedne diskusije koja može da traje godinama, a može čak i da bude bajata u nekom momentu.
profimedia
"Diskusiju montiraju politički momenti. Imate različite stavove. Neke zemlje ne gledaju isto na Zapadni Balkan kao što gleda Mađarska. Ovaj dokument bi mogao da bude osnova za dalju diskusiju. U decembru imamo Evropski savet koji je važan za Zapadni Balkan i onda polako počinje kampanja za evropske izbore u junu", rekao je on.
Na pitanje gde vidi Srbiju, Dragojlović kaže da je sve bitno za Srbiju, u kakvu EU pristupamo i šta nas tamo čeka.
"S obzirom na neophodne reforme koje se sprovode na putu ka ravnopravnom članstvu, mi dobijamo značajna sredstva. Neko vam kaže šta treba da uradite, da vam za to novac iz svojih fonodva, tretira vas kao buduću članicu, a od vas se očekuje da kažete kada ćete to da uradite. Ono što razlikuje pristupanje država Zapadnog Balkana, a sada i kandidaturu Ukrajine i Moldavije, je taj politički entuzijazam koji mi vidimo kada je reč o Ukrajini i Moldaviji, ali je i dalje ne vidimo ka Zapadnom Balkanu od strane država članica. Ursula Fon der Lajen prošle godine je rekla da su Ukrajnci spremni da umru za EU. Mi nismo znali da treba da se umre", napomenula je ona.
Govoreći o tome koliko brzo Srbijamora da otvori klastere, da ih zatvori i da sprovedemo reforme u zemlji, Todorović Štiplija ističe da je matematika da revimo do 2027. treba da zatvorimo i ostavimo dve do tri godine da sve završimo.
"Ovde mi imamo podršku EU, ali je na našoj politčkoj eliti da mi rešimo da ćemo da izgradimo sve reforme koje se tiču vladavine prava. Tačka 35 je imala šansu Ohridskim sporazumom. To je isto do nas. Trebalo je da budemo konstruktivniji prema Ohridskom sporazumu. Prvenstveno vladavina prava napraviće od Srbije članicu EU. Tu mislim na stanje demokratije, koja je loša kod nas. Stanje u medijima i ekonomiji", zaključuje on.
Komentari (0)