Politika

Šta sledi posle dešavanja na Kosovu: Nisu isključeni pritisci na Beograd, Kurti će pokušati da iskoristi situaciju

Komentari

Autor: Euronews Srbija

26/09/2023

-

19:06

Šta sledi posle dešavanja na Kosovu: Nisu isključeni pritisci na Beograd, Kurti će pokušati da iskoristi situaciju
Šta sledi posle dešavanja na Kosovu: Nisu isključeni pritisci na Beograd, Kurti će pokušati da iskoristi situaciju - Copyright Tanjug/STR, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Dva dana nakon pucnjave u selu Banjska, u kojoj je jedan kosovski policajac poginuo i jedan ranjen, a najmanje trojica Srba ubijena, više je pitanja nego odgovora o događaju koji je dodatno zategao situaciju na severu Kosova i Metohije. Kosovska strana pozvala je na sankcije Srbiji, optuživši Beograd za finasiranje napada, što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao ističući da su se ljudi sa KiM pobunili ne želeći da trpe Kurtijev teror. Zapadni zvaničnici osudili su napad na kosovsku policiju, ali su oprezni kada je u pitanju pozivanje na odgovornost za incident tražeći da se utvrde sve činjenice. Analitičari, pak, smatraju da se sad može očekivati veći pritisak međunarodne zajednice, pre svega na Srbiju, te da je sa ovim događajem Beograd izgubio taktičku prednost koju je imao u pregovorima.

Nakon pucnjave u nedelju u ranim jutarnjim satima u selu Banjska na severu Kosova i Metohije, usledila je akcija specijalnih jedinica kosovske policije u kojoj su najmanje tri Srbina ubijena, uhapšeno osmoro ljudi, a potraga za ostalima je i dalje u toku. Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja rekao je da su u akcije policije zaplenjeni municija, oružje raznih vrsta i kalibara, uniforme i logistička oprema i motorole. 

Euronews/Anđelka Ćup

 

S druge strane, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković ocenio je da Priština ovaj događaj koristi kao povod za teror na severu KiM, a Srpska lista traži istragu tvrdeći da su dve osobe ubijene nakon što su se već bile predale kosovskim snagama.

Zbog ubistva policajca danas je proglašen dan žalosti u albanskim sredinama na Kosovu, a zbog ubistva Srba koji su učestvovali u događaju, na severu KiM proglašena su tri dana žalosti. Dan žalosti zbog ubistva najmanje tri Srbina u akciji kosovske policije u sredu je proglašen i u Srbiji. 

Optužbe na račun Srbije za finansiranje i rukovođenje napadom i pozivi na sankcije

Premijer Kosova Aljbin Kurti u danu kada je do incidenta došlo izneo je tvrdnju da je u "napadima na kosovsku policiju učestvovalo 30 naoružanih osoba" i optužio zvanični Beograd da je "finansirao i rukovodio napadima".

"Naši policajci su, nakon što su bili ometani na putu, napadnuti raznim oružjem, uključujući ručne bombe i pendreke. Danas je težak dan za našu zemlju. Osuđujemo ovaj teroristički napad. Zločin finansira zvanični Beograd koji napada našu zemlju. Mi štitimo i sprovodimo zakonitost i nezavisno Kosovo", rekao je Kurti i dodao da će počinioci i nalogodavci napada biti uhvaćeni i kažnjeni.

Nakon premijera, i predsednica Kosova Vjosa Osmani optužila je Beograd da podržava "strukture koje sprovode terorističke akcije i akte agresije" i pozvala na sankcionisanje Srbije.

Kao dokaz da Srbija stoji iza napada, ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja je rekao da je grupu predvodio potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić. On je danas u intervjuu za Euronews Albanija izjavio da je Radoičić to "radio po naređenju predsednika Srbije Aleksandra Vučića". Naveo je i da su "srpski napadači planirali da destabilizuju sever i potom proglase autonomiju do reke Ibar".

Albanski premijer Edi Rama optužio je Srbiju da "raspiruje plamen oružanog sukoba kao nikada od 1999. godine". On je na društvenoj mreži X poručio da "zvanično najavljen Dan žalosti u Srbiji za pripadnicima oružane grupe koje su ubili pripadnici kosovske policije, a nakon što je prvo oduzet život albanskom policajcu, najgori signal koji bi Srbija mogla da pošalje regionu i evroatlanskoj zajednici".

"Iako je trebalo da otvori ozbiljnu istragu o članovima te kriminalne grupe, njihovim vezama sa trgovcima oružjem i drugim pojedincima ili subjektima, u Srbiji ili bilo gde drugde, a potencijalno angažovanim u stvaranju oružanog pokreta na severu Kosova, Beograd, sa crnim proklamacijama koje nemaju veze sa 21. vekom, raspiruje plamen oružanog sukoba kao nikada od 1999. godine", napisao je Rama i nastavio:

"Ovo ne samo da je neopravdano i neprihvatljivo, već je za osudu svom snagom te reči i instrumenata koji su dostupni evroatlanskoj zajednici! Ovo je trenutak kada EU i SAD moraju jasno i čvrsto da odluče da li će podići demokratsku uzbunu na najviši nivo kako bi zaustavili eskalaciju sukoba na severu Kosova, koja je od 1999. ušla u najopasniju fazu ili će nastaviti da održavaju Dijalog za normalizaciju odnosa i posvećenost KFOR-a na istom nivou koji je sada potpuno nedovoljan", napisao je Rama.

 

 

Srbija negira umešanost

Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao je da Beograd ima veze sa pucnjavom koja se dogodila u selu Banjska. Istakao je da, iako je svakog dana u Briselu i Njujorku upozoravao da do svega ovog može doći, malo ko je želeo da čuje i da sluša. 

"Srbi, i to ne ljudi iz centralne Srbije kako su lagali u prištinskim medijima, već ljudi sa KiM su se pobunili ne želeći da trpe Kurtijev teror. Od 3. novembra kada je Kurti iz Berlina smenio komandira Đurića iz regiona Sever, 62 puta su koristili tzv. kosovske policije protiv Srba. 22 eskalatorna poteza na Severu, 56 etnički motivnisanih napada na Srbe, bilo je samo pitanje trenutka kada će posebno oni koje policija progoni i koji se stalno kreću na relaciji centralna Srbija i KiM da bi izbegli hapšenje, naravno da pokušaju da učine nešto za sebe i svoje porodice. Da budemo precizni, ni na koji način ne želim da opravdam ubistvo albanskog policajca, to je za osudu i to je nešto što nikome nije bilo potrebno, ponajmanje srpskom narodu u trenutku kada su svi shvatili da je Kurti glavni organizator haosa na KiM, i na to nema 'međutim'", rekao je Vučić.

Evropski zvaničnici uzdržani

Zbog situacije na Kosovu i Metohiji vidljiva je pojačana diplomatska inicijativa. Juče je održan sastanak visokih diplomata EU sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom i specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, a još jedan biće održan danas.

I dok se Beograd i Priština međusobno optužuju za odgovornost za pucnjavu, zapadni zvaničnici su oprezni u pozivanju na odgovornost za incident tražeći da se utvrde sve činjenice i zahtevajući od obe strane da deeskaliraju situaciju.

Portparol Evropske komisije Peter Stano i danas je ponovio da je istraga i dalje u toku i da dokle god se ne završi Evropska unija neće donositi presude i osude. Naglasio je da je neophodno da se jasno utvrde činjenice, da se vidi ko je organizovao i izveo teroristički napad, te da odgovorni moraju da budu izvedeni pred lice pravde. 

"Mnoge političke aktivnosti, na raznim nivoima su u toku. Jučerašnji sastanak specijalnog izaslanika Lajčaka sa izaslanicima je samo jedan od pokazatelja šta se dešava na najvišem političkom nivou. Videli ste, visoki predstavnik je bio u kontaktu, i i dalje je, sa svojim parnjacima kako u Evropskoj uniji, tako i u regionu, uključujući i Kosovo i Srbiju. Zemlje članice procenjuju situaciju, diskutuju. Dakle, ovo su politički procesi koji se trenutno dešavaju, kako bi se napravila puna procena o tome šta se dešava, šta se desilo, kao i kakav način delovanja će EU preduzeti", rekao je on.

Euronews Srbija

Ipak, sagovornici Euronews Srbija ocenjuju da se sad može očekivati veći pritisak međunarodne zajednice, pre svega na Srbiju, te da postoji mogućnost da EU preduzme mere, poput onih prema Kosovu, bez obzira na to što Beograd negira svoju povezanost sa napadačima.

"Očigledno je da je oni, koji su ranjeni i kojima je pomoć pružena u Srbiji, u Novom Pazaru, da oni nisu uzeti u ruke policije, njih niko ne ispituje zbog čega imaju prostrelne rane što sve ukazuje na to da je država vrlo dobro upoznata sa tim ko su ti ljudi i da su pod zaštitom države. Iz samog toga sledi, a očigledno to vidi i EU i ostali međunarodni faktori, da je Srbija sa ovim povezana i nije isključeno da mogu da slede određeni pritisci koji mogu da završe sankcijama. Na kraju krajeva ako je to zemlja koja podržava ovakvu vrstu aktivnosti, onda je to za međunarodne partnere vrlo upitno da li je zgodno da sa takvim imaju saradnju", kaže za Euronews Srbija direktor Radija KiM Isak Vorgučić.

Euronews

Sličnog mišljenja je i direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj Dragiša Mijačić koji kaže da je sa ovim događajem Beograd izgubio taktičku prednost koju je imao u pregovorima.

"Kurti će kapitalizovati ovaj događaj na način da će dokazati svoje tvrdnje zašto je spcijalna policija potrebna na severu. Ne možemo da zaboravimo činjenicu da su kosovske policijske snage, koliko god srpskom narodu bile neprijatne i neprihvatljive, one jedine zvanične policijske snage na tom prostoru i sa njima ne može da se bori kroz ovakve paramilitarne akcije, naročito od trenutka kada su se srpski policajci povukli iz policije. Od tada srpski pristup može da bude nenasilan i diplomatski", kaže on.

Komentari (0)

Srbija