Od vremena hapšenja do danas: Kako se menjao odnos vlasti u Srbiji prema Ratku Mladiću

Odnos Srbije prema Ratku Mladiću danas je drugačiji nego nakon 2000. godine, ocenili su sagovornici Euronews Srbija ukazujući na promene u političkom i društvenom odnosu prema ratnom nasleđu. Saglasni su i da će za potpuniju istorijsku ocenu Mladićeve uloge biti potrebno vreme i distanca od aktuelnih političkih podela. 

Nekadašnja ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, govoreći o tome kako bi Srbija mogla da pamti Ratka Mladića, rekla da su se, prema njenom mišljenju, stvari promenile u odnosu na period nakon 2000. godine. 

"Prethodnih 14 godina su nekako, sa ovom vlašću, podigli Srbiju i podigli nam glave. Tako da smo počeli možda malo više da razmišljamo i da imamo mnogo više informacija i da mislimo o tome, ne samo šta je bilo, nego kako idemo dalje“, rekla je Mihajlović. 

Ona je navela da smatra da će biti potrebno još vremena da se o ratnom periodu govori iz drugačije perspektive. 

"Mislim da će još puno vremena proći dok se mnoge stvari potpuno ne budu otvorile i dok neke nove generacije to možda ne budu učile, čitale na jedan potpuno drugačiji način od možda onih generacija koje mi sada politički ostrašćene gledamo svaki dan“, rekla je. 

Govoreći o odnosu prema Mladiću i drugim pripadnicima Vojske Republike Srpske i Vojske Jugoslavije koji su bili procesuirani u Hagu, direktor JP "Pošta Srbije" i nekadašnji predsednik privremenog Izvršnog veća AP Kosova i Metohije Zoran Anđelković ocenio je da je odnos prema njima nakon 2000. godine bio drugačiji nego danas. 

"Kako je ispraćen general kada je uhapšen trijumfalno, i saopšteno je trijumfalno: to, evo, uhapsili smo generala Mladića. Ali to je narativ koji je trajao 12 godina - od hapšenja Miloševića pa do genralu Pavkovića i ostalih. Utkrivali su se ko će koga da isporuči“, rekao je Anđelković. 

On je dodao da smatra da se promenio i odnos dela javnosti prema ljudima koji su učestvovali u ratovima devedesetih. 

"Međutim taj odnos prema patriotizmu, u krajnjem slučaju, odnos prema Srbiji i srpskom narodu je podignut. I zato je taj većinski deo Srbije, ili ogroman deo Srbije, i srpskog naroda u celini, drugačije posmatra ne samo generala Mladića, nego i generala Pavkovića, i generala Lazarevića, i sve te ljude koji su se borili za srpski narod“, rekao je Anđelković. 

Narativ o ratovima devedesetih 

Mihajlović je, govoreći o međunarodnom narativu o ratovima devedesetih, ocenila da je takvu sliku teško promeniti nakon više godina. 

"Kada jednom krene takav narativ i kad jednom krene takva priča, uz sva lobiranja koja postoje, ako pričamo i o Kosovu sa strane Albanije, ako pričamo o Bosni i Hercegovini i tako dalje, to je jako teško promeniti“, rekla je Mihajlović. 

Ona je ocenila da je potrebno vreme kako bi se, kako je navela, otvorila nova pitanja i pojavili dodatni istorijski izvori. 

"Zato sam rekla treba vreme da prođe, ne malo, bogami, puno godina još, dok istorijski neki podaci i spisi ne budu izašli i neke druge nove knjige koje će pokazati još jedanput da u Srebrenici nije bio genocid“, rekla je Mihajlović. 

Anđelković je, govoreći o odnosu prema Mladiću, istakao i da je, prema njegovom mišljenju, važna promena u načinu na koji deo građana Srbije posmatra njegovu ulogu. 

"Tako da, doći će to vreme. Skupština Srbije je imala formiranu komisiju da se ispita da li je jedan broj mladih ljudi koji su u Prvom svetskom ratu su  krenuli prema Albaniji, da li je bilo potrebno da poginu. Na kraju je Skupština zaključila da je borba za odbranu srpskog naroda i države Srbije mnogo veća nego možda i greške koje je general Mišić učinio. Hteo sam da potenciram, potrbno je vreme“, rekao je Anđelković. 

Detaljnije o ovoj temi, ali i drugim temama o kojima su govorili sagovornici, pogledajte u videu koji se nalazi u okviru teksta.