Povratak pregovarača iz Rambujea: Šta Srbiji i regionu donosi Džejms O'Brajen?

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Nevena Zdravković

19/10/2023

07:01

Povratak pregovarača iz Rambujea: Šta Srbiji i regionu donosi Džejms O'Brajen? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Vašingtonska administracija na Balkanu pojačana je početkom oktobra još jednim iskusnim diplomatom koji dobro poznaje ove prostore. Džejms O'Brajen nedavno je zvanično stupio na dužnost pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja, a u njegovoj političkoj biografiji upisani su i Dejton, ali i pregovori u Rambujeu. Reč je o čoveku koji je svojevremeno bio savetnik američke državne sekretarke Medlin Olbrajt, a njegov zadatak, smatraju analitičari, biće da svojim znanjem doprinese da administracija Džoa Bajdena zaokruži onaj deo spoljnopolitičkih ciljeva koje je zacrtala u vezi sa ovim regionom.

O'Brajen je na funkciji zamenio Karen Donfrid, koja je taj posao obavljala do marta ove godine. Ona je na toj funkciji provela svega 18 meseci, a njeno službovanje, kako je pisao Glas Amerike, obeležila je ruska agresija na Ukrajinu, kao i pokušaj Sjedinjenih Američkih Država da formiraju i učvrste jedinstven zapadni stav u odnosu na Rusiju. Nastavak tog posla pripao je čoveku koji je već službovao u dve administracije.

Dolazak Bajdena na vlast u SAD, a potom i izbijanje rata u Ukrajini intenzivirali su, podsetimo, aktivnosti Vašingtona na Zapadnom Balkanu. Kako je za Euronews Srbija rekao bivši diplomata Zoran Milivojević, O'Brajen spada u "ekipu od poverenja" predsednika Bajdena. Iako njegovo imenovanje neće doneti i stvaranje neke nove politike u regionu, on zasigurno donosi novi zamah kada je reč o rešavanju otvorenih pitanja.

"On dolazi pred kraj mandata administracije i sasvim sigurno je da je interes da on sa svojim znanjem doprinese da administracija ispuni svoje spoljnopolitičke ciljeve. Kada smo mi u pitanju, to je svakako pokušaj da se kosovsko pitanje nekako reši ili bar primakne rešenju i to na onim linijama koje su usaglašene na relaciji Vašington-Brisel i koje odražava evropski plan ili Ohridski sporazum", rekao je Milivojević.

Kako je za Euronews Srbija objasnio Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka, O'Brajen je u toku svoje karijere profesionalnog diplomate i presvashodno u timu Olbrajtove imao direktno upliva u brojne događaje iz devedesetih.

"To naravno može da probudi negativne emocije i skepse kod jednog broja naših građana imajući u vidu ulogu Medlin Olbrajt koja je najblaže rečeno bila vrlo nenaklonjena Srbiji, ali to ne znači da je O'Brajen bio autor takve politike. Ne može samo na osnovu povezivanja sa nekim ličnostima koji su negativni bili po nas, da se zaključuje da će biti jednako pritiska na Srbiju kao devedesetih. Kontekst nije isti, kontekst je bitno drugačiji", rekao je Krstić.

Glavni fokus Kosovo, a onda i BiH

Šta će njegov novi angažman doneti Srbiji i regionu još je na nivou nagađanja, ipak, analitičari ukrazuju da promene politike neće biti. Njegov glavni zadatak, kako kaže Milivojević, biće da u kratkom vremenskom periodu, s obzirom i na izbore u SAD sledeće godine, ostvari ono što je strateški cilj Vašingtona u ovom trenutku.

"To je da profunkcioniše evropski plan, odnosno da se razgovara o njegovoj implementaciji jer on u suštini odgovara američkim interesima, pošto podrazumeva de facto priznanje i omogućuje da Srbija omogući Kosovu pristupanje međunarodnim organizacijama, glavni cilj je da Kosovo uđe u NATO", rekao je on.

Zato što poznaje stvari u regionu, kako dodaje, biće glasniji i preduzimljiviji u odnosu na svoju prethodnicu.

"Ima mogućnost da bude i direktniji i energičniji, baš zbog poznavanja stvari, on može da proceni šta je u ovom trenutku najvažnije i na kojoj tački pre svega treba insistirati i drugo kako metodološki prići, kako bi se podigla efikasnost i u svakom slučaju je on prednost u odnosu na Karen Donfrid, to je potpuno jasno, baš zbog tog iskustva poznavanja stvari, poznavanja terena i ljudi", rekao je Milivojević.

Kako je naglasio Krstić, pristup će manje-više biti isti kao i do sada i koji podrazumeva fokus na dijalog Beograda i Prištine, gde će biti pritiska na obe strane, ali i dalje više na prištinsku jer se smatra da je neophodno da se formira Zajednica srpskih opština.

"Videćemo da li će Amerika da bude spremna da ode i korak dalje. O'Brajen je do skora bio koordinator za sankcije u Stejt departmentu, doduše uglavnom za one sankcije koje se usvajaju prema pojedincima ili prema entitetima. Sada ćemo videti da li će Amerika biti spremna da usvoji određene sankcione mere konkretne i prema Prištini. I na Beograd će biti veći pritisak u vezi sa istragom i procesuiranjem svega što se desilo u Banjskoj, a Bosna će biti jedna od tema na agendi, ali ne verujem da će biti toliko važna kao dijalog Beograda i Prištine u regionalnom kontekstu", rekao je on i dodao da treba napomenuti još dve teme koje su važne za O'Brajena - ekonomske integracije regiona i energetska samostalnost.

Na pitanje da li u ovom trenutku može doći do "ubrzanja" s obzirom na izbore koji se održavaju sledeće godine, Krstić kaže da je postojalo ubrzanje i pred prošle izbore u vidu Vašingtonskog dogovora, ali da to nije mnogo toga promenilo na terenu.

"Verujem da je u interesu da se neka potencijalna žarišta gase, ali to opet ne znači da je to dovoljan preduslov da se dođe do bilo kakvog dogovora. Iskreno sumnjam da je moguće napraviti neki epohalni korak napred pre izbora u Americi naredne godine, ali da je moguće da se situacija malo stabilizuje i da se krene u rešavanje makar aktuelne akutne krize na severu, da se počne sa formiranjem ZSO u nekakvom obliku, da se održe nekakvi izbori, da se možda dogovori nekakva forma reintegracija Srba u institucije, takvi koraci su za početak mogući", dodao je on.

Ko je Džejms O'Brajen?

Posle ambasadora Kristofera Hila, učesnika u Dejtonskim pregovorima i šefa Centra za globalni angažman Džejmsa Rubina, bliskog saradnika nekadašnje sekretarke Medlin Olbrajt, za ove prostore zadužen je čovek koji je upravo povezan i sa Dejtonom i sa Olbrajtovom.

"Tokom karijere u Stejt departmentu vodio je veliki i uspešan program sankcija i savetovao je o nizu pitanja, uključujući mirovne pregovore u Evropi, naučne i ekološke sporazume i inicijative za istragu i krivični progon osoba odgovornih za ratne zločin", navodi se na sajtu Bele kuće.

Prethodno je obavljao funkciju šefa Kancelarije za koordinaciju sankcija, u rangu ambasadora i na kojoj je bio od prošle godine, a sa novom funkcijom postao je nadređeni Gabrijelu Eskobaru, izaslaniku SAD za Zapadni Balkan, koji je trenutno i najangažovaniji američki diplomata kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine.

Ovaj bivši službenik Stejt departmenta i dobitnik brojnih nagrada za službu od 1989. do 2001. godine, bio je viši savetnik bivše sekretarke Medlin Olbrajt, kao prvi zamenik direktora za planiranje politika i predsednički izaslanik za Balkan.

Bio je deo američke delegacije tokom pregovora u Rambujeu 1999, a o njegovom učešću možda najbolje svedoči film "Rambuje, srpska priča" u kom o njemu govori profesor ustavnog prava i član srpske delegacije u Rambujeu Vladan Kutlešić. Kako je rekao, u periodu između februara i jula 1998. u Beogradu je boravio specijalni savetnik Medlin Olbrajt sa kojim je najveći deo "radio na otvorenim pitanjima statusa Kosova i Metohije u tom trenutku".

Osim ovoga, O'Brajen je bio uključen u pronalaženje rešenja za okončanje rata u Bosni i Hercegovini i pomogao u formulisanju Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine, kojim je taj rat okončan.

Predvodio je podršku SAD Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju sa sedištem u Hagu, koji je pomogao privođenje pravdi odgovornih za ratne i zločine protiv čovečnosti. Kao prvi predsednički izaslanik za pitanja talaca od 2015. do 2017. pomogao je u uspostavljanju kancelarije i radio na bezbednom povratku stotinu američkih državljana.

Nakon što je napustio vladu, bio je direktor i potpredsednik Olbrajt Stounbridž Grupe, međunarodne savetodavne kancelarije.

O’Brajen je diplomirao pravo na Jejlu i magistrirao na Univerzitetu u Pitsburgu. Ima i diplomu Makalester koledža u Minesoti. U njegovoj zvaničnoj biografiji se navodi da govori francuski i ruski jezik.