Igre 
Afera "fantomski birači" ne zaobilazi ni ovu izbornu kampanju: "Teorijski moguće, ali u praksi veoma teško izvodljivo"
Komentari18/11/2023
-21:30
Građanki Radici iz Starog grada pošta na adresu na kojoj ne živi redovno stiže, barem tako tvrdi opozicioni narodni poslanik Đorđe Miketić. Radica se, kaže Miketić, na njegovoj adresi pojavila još pred prošlogodišnje izbore, ali zbog malo vremena nije stigao da je odjavi. Sada je to uspeo i poziva i druge građane da učine isto. Gotovo svaku predizbornu kampanju u Srbiji prati i priča o takozvanim fantomskim glasačima, o navodnom premeštanju glasača iz jedne opštine u drugu kako bi se popravio rezultat vladajućih stranaka. Rasprava vlasti i opozicije na ovu temu ne zaobilazi ni ovu kampanju.
"U policiji su mi rekli da je njena adresa pasivizirana i da ona neće moći da glasa na mom biračkom mestu u Beogradu, osim ako se ne prijavi na nekoj drugoj adresi u Beogradu. Ja mislim da je više od desetak hiljada ljudi sigurno prijavljeno, to je moja lična procena, ali ono što sam siguran da je ogromna razlika u Beogradu u korist opozicije i da uz sve te malverzacije neće uspeti da zadrže Beograd", kaže Miketić.
Sličan slučaj postojao i prošle godine. Na primer, u napuštenu zgradu u ulici Cara Nikolaja, navodno je bilo prijavljeno dvadesetak novih birača.
O ovoj temi se krajem oktobra u skupštini oglasio i ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić. Tom prilikom je rekao da se na osnovu Zakona o prebivalištu i boravištu građana, prijava prebivališta vrši na lični zahtev građana uz koji se prilaže dokaz o pravnom osnovu korišćenja stambene jedinice, kao i saglasnost vlasnika ukoliko se prijava vrši na adresi tuđe stambene jedinice.
"Poređenja radi, ako posmatramo period od godinu dana, od 31.10.2022. godine do 31.10.2023. taj broj je uvećan i iznosi 16.770. U skladu sa Zakonom o prebivalištu, poređenja radi, ukupan broj lica koji su imali aktivno prijavljeno prebivalište na teritoriji grada Beogradu u istom periodu i to od 31.10.2011. godine do 31.10.2012. godine je iznosio 36.504 više lica koja su imala aktivno prijavljeno prebivalište na teritoriji grada Beograda. Zašto čitam paralelno 2011. godinu kada je DOS vlast i bivši režim bio? Upravo zato što će njihov narativ u narednom periodu biće lažno prijavljivanje da se zaboga prijavljuje neki veliki broj ljudi na teritoriji grada Beograda", rekao je Gašić.
Stojiljković: Može biti dokaza, ali je to malo verovatno
Zbog velikog uloga koji nose beogradski izbori, politički akteri nastoje da na izborima pobede i pre raspisivanja, smatra profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.
"Može biti dokaza, ali to pretpostavlja da neko ko je u tome učestvovao progovori, na primer neko ko je došao iz BiH, ili Republike Srpske i glasao u Beogradu, ali je to malo verovatno", rekao je on.
Povezane vesti
Da dima ima, iako dokaza za vatru nema, moglo se naslutiti na osnovu izjave predsednika opštine Čajetina Milana Stamatovića da je u redove naprednjaka stao zbog bojazni da bi mu u suprotnom opštinu naselili glasačima sa strane i tako vlast doveli u pitanje.
Ipak, sva nagađanja vlast demantuje, a kao ključni argument da prebacivanja birača nema premijerka Brnabić navodi da je razlika u beogradskom biračkom spisku od 2014. do danas samo 750 glasača, a da svi koji sumnjaju u broj birača po opštinama, podatke mogu proveriti na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave uvidom u digitalizovani birački spisak.
Klačar: Šanse da se "fantomski birači" ubacuju u birački spisak su veoma male
Kako je za Euronews Srbija rekao izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, premeštanje birača veoma teško može da se dokaže bez aktivne uloge Ministarstva unutrašnjih poslova i čitava priča oko fantomskih birača je za sve koji nisu u institucijama gotovo nemoguće da se na bilo koji način dokaže.
"Ako se zaista ti fantomski birači nalaze na pojedinim adresama onda postoje neki ljudi koji su stajali iza čitave organizacije, a jedini odgovor u tom smislu može da nam ponudi Ministarstvo unutrašnjih poslova. Čitav proces prijavljivanja fantomskih birača je administrativno, pravno i logistički veoma zahtevan proces i u taj proces, ukoliko se on dešava, mora da bude uključeno mnogo ljudi, kako ljudi koji se nalaze u Ministarstvu unutrašnjih poslova, tako i ljudi koji su u lokalnim samoupravama. I zbog toga se čini da je priča oko fantomskih birača, iako u praksi teorijski moguća i teorijski izvodiva, u suštini veoma teško izvodiva, posebno na bilo kom masovnom nivou jer se zaista radi o jednom komplikovanom, složenom, skupom i veoma rizičnom poslu sa veoma neizvesnim efektima", rekao je Klačar.
Pozivi za glasanje bi prema propisima trebalo da stignu pet dana uoči glasanja. U tom momentu je veoma malo vremena da se sumnjivi birači odjave sa adrese. Jedini način na koji to može da se uradi efikasno tokom izborne kampanje jeste da se odlskom u MUP podnese zahtev i da se odjave sva lica, sem oni koji zaista žive tu.
"To je najbrži i najefikasniji način, međutim kada se dođe do poziva za glasanje onda nema dovoljno vremena ni za takav proces", rekao je Klačar.
Prema Klačarovom mišljenju, šanse da se ti fantomski birači ubacuju u birački spisak, a posebno na masovan način, su veoma male i upravo zbog činjenice da da bi se neko prijavio na adresi, potrebno je da ima lični zahtev i da postoji vlasnik stana koji mora da dođe u MUP sa dokumentom, odnosno vlasničkim listom, kako bi se ceo proces završio.
Povezane vesti
"Taj proces je još složeniji ukoliko se recimo radi, a o tome je bilo reći prošle godine, o biračima iz Republike Srpske, što je druga država u ovom slučaju, dakle BiH, to onda zapravo znači da vi u čitav taj proces morate da dodate i izdavanje državljanstva kao jedan dodatni faktor. Čini mi se da je tu previše administrativnih i pravnih detalja da bi se taj proces mogao realizovati, posebno na nekom masovnom nivou", rekao je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)