Vakuum sa malo prostora za napredak i uz opasnost novih tenzija: Gde je dijalog Beograda i Prištine pred evropske izbore

Komentari

Autor: Euronews Srbija

17/01/2024

19:27

Vakuum sa malo prostora za napredak i uz opasnost novih tenzija: Gde je dijalog Beograda i Prištine pred evropske izbore - Copyright Tanjug/AP/Olivier Matthys, Miloš Milivojević, Darko Vojinović

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti učestvuju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, ali se tamo neće zvanično sastajati. Umesto toga, njih dvojica imaće odvojene sastanke sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Miroslavom Lajčakom, a srpski predsednik će razgovarati i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Iako bi to bila prilika da se dijalog još jednom pokrene, činjenica da se ušlo u godinu u kojoj se održavaju i evropski i američki izbori daje malo optimizma da će u narednim mesecima doći do konkretnijeg napretka. Uz to, uzimajući u obzir sve ono što se dešavalo prethodnih godina, važno pitanje je i može li ovaj predizborni "vakuum" da sačuva dve strane od izbijanja novih tenzija.

Početak godine je Prištini, kako se čini, doneo razloge za zadovoljstvo. Na snagu je od 1. januara stupila odluka o viznoj liberalizaciji, pa tako građani sa kosovskim pasošima više ne moraju da imaju vize za odlazak u zemlje Šengena. Istog dana na snagu je stupila i odluka o Vladi Srbije o ukidanju stikera. I dok je ista recipročna odluka donesena kasnije i za srpske tablice, to nije smirilo dve strane, te su nove najave unele i nove nemire.

Stejt Department je, naime, odobrio moguću prodaju raketa "Džavelin" Prištini za procenjenu vrednost od 75 miliona dolara, što je izazvalo oštro nezadovoljstvo Beograda. Vučić je rekao da Priština ima najbrže rastući budžet za vojsku i policiju, koje ne bi smele da postoje prema međunarodnom javnom pravu, a najavio je i dodatna ulaganja u Vojsku Srbije.

Istovremeno, više od šest meseci srpska roba ne može na Kosovo, a prema Vučićevim tvrdnjama, Priština je spremna da razmotri ukidanje i platnog prometa sa centralnom Srbijom, "da upadaju u Poštanske štedionice i zabrane dinare". Iako zvanične potvrde iz Prištine zasad izostaju, analitičari ocenjuju da svakako ukoliko bi se Priština usudila na takav korak, to bi mogla da bude opasnost.

Ukidanje platnog prometa iz Srbije?

Boraveći u Davosu, gde se sinoć sastao sa pomoćnikom američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Džejmsom O'Brajenom, Vučić je rekao da najava iz Prištine o ukidanju platnog prometa sa centralnom Srbijom dovodi u pitanje sve procese.

"Najava koju dobijamo iz Prištine da se spremamo da se spremaju da razmatraju ukidanje platnog prometa sa centralmnom Srbijom odnosno da zabrane upotrebu dinara, da upadaju u Poštansku štedionicu, u naše pošte u južnoj srpskoj pokrajini ne samo da nas zabrinjava već dovodi u pitanje sve procese, i normalizacije i dijaloiga i svega drugog", rekao je Vučić za Pink.

On je te namere danas ponovio, a rekao je i da će o tome razgovarati sa svim međunarodnim predstavnicima.

Kosovska centralna banka zasad nije o ovome zvanično govorila, ali je predsednikove reči danas ponovila i premijerka Srbije Ana Brnabić. Kako je rekla, najava Prištine o mogućem ukidanju platnog prometa sa centralnom Srbijom, kao i zabrane upotrebe dinara i potencijalnog upada u Poštansku štedionicu u ovom trenutku jedan od ključnih problema, ne samo u daljem procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, već uopšte za postojanje bilo kakvog dijaloga.

"Ako se dovode u pitanje takve stvari kao što je ukidanje platnog prometa, ukidanje dinara, onda zaista premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti stavlja sve karte na to da nema više bilo kakvog dijaloga", navela je Brnabić.

Koordinator Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže za Euronews Srbija kaže da je to jedna od najvećih karata koju ima prištinska administracija, a to je da zabrani platni promet na Kosovu, odnosno zabrani upotrebu dinara.

"Time bi se onemogućio rad svih srpskih institucija na Kosovu, a to su pre svega zdravstvo, školstvo, socijalne ustanove, različite neke druge ustanove Republike Srbije koje još uvek funkcionišu na tom prostoru", rekao je Mijačić.

Prema njegovim rečima, Poštanska štedionica nema dozvolu za rad na Kosovu od strane Centralne banke Kosova. On je naglasio da postoji realna opasnost da će prištinski organi sa policijskim jedinicama fizički zabraniti rad Poštanske štedionice, čime bi se onemogućio i prevoz novčanih sredstava i distribucija novčanih sredstava.

"Ukoliko se Priština usudi na jedna takav korak, ja ne kažem da oni to žele ili možda ne žele u ovmo trenutku, jer priliv tih novčanih sredstava iz Srbije zaista pomaže i kosovsku ekonomiju, svakako da je to velika opasnost. Imajući u vidu postupke Kurtija u poslednjih par godina gde on pokušava da zaokruži suverenitet na celoj teritoriji Kosova, prosto bih se iznenadio ukoliko on tu ne bi išao na tu kartu negde tokom ove godine", rekao je Mijačić.

Male šanse za pomak u predizbornom periodu

Iako će u Davosu biti određenih sastanaka, analitičari ocenjuju da je malo verovatno da bi EU mogla u narednim mesecima da pojača pritiske u procesu dijaloga Beograda i Prištine. Činjenica je i da Lajčaku mandat ističe već u aprilu. Kako je za Euronews Srbija rekao Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije, pomak u Davosu se ne očekuje. Kaže da je Brisel još u fazi zadovoljstva time što je Beograd priznao kosovske tablice i što je Kurti najavio da će vozila sa srpskim tablicama moži da prolaze kroz Kosovo.

"Oni to sad hoće da uvežu u mašnicu i da kažu - ovo je bitan uspeh pregovora koje vodimo. Oni su sad u toj fazi", naveo je Igrutinović.

Dodaje da će iz EU svakako nastojati da se stvari dalje nastave ka ispunjavanju verbalno preuzetih obaveza iz Ohridskog sporazuma, ali da ne treba mnogo očekivati od susreta Vučića i Fon der Lajen. Kako kaže, u ovom trenutku je tonalitet odnosa, makar iz briselske perspektive u plusu i oni žele da Davos iskoriste da pokažu da proces dijaloga daje neke rezultate na terenu.

A na pitanje hoće li Beograd i Priština uspeti da se suzdrže od bilo kakvih provokacija, incidenata ili će moći da razgovaraju u 2024. godini koja će biti puna izazova, koordinator Nacionalnog poglavlja o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić je za Euronews Srbija rekao da je to pitanje od milion dolara.

"Nama je 2022. godina bila jako komplikovana, pa smo onda videli da je 2023. bila još komplikovanija. Ja sam mišljenja da će 2024. godina biti najkomplikovanija godina u smislu odnosa između Beograda i Prištine. Mi sad ulazimo u jedan pravni i bezbednosni vakuum na način da Evropska komisija završava sa svojim radom u junu, američka administracija ide na izbore u novembru, aktivnosti specijalnog predstavnika Lajčaka će negde prestati, verovatno u martu, i od marta u narednih godinu dana neće imati niko ozbiljan ko će se baviti problemima između Srbije i Kosova, na samom Kosovu i na severu i u drugim sredinama", objasnio je Mijačić.

Kako je dodao, i jedna i druga strana pripremale su se za ovu godinu i ovo administrativno uputstvo (o prikupljanju potpisa za smenu gradonačelnika) je između ostalog imalo za cilj da se kupi vreme kako bi se konačna rešenja dešavala tokom 2024. godine.

"Šta će biti konačno rešenje mi to ne znamo, ali verujem da možemo ići u oba ekstrema s tim što ja se bojim da smo mnogo bliži nekim nasilnim rešenjima nego bilo kakavim dogovorima i sporazumima tokom ove godine", rekao je on.

I politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da je malo verovatno da bi EU mogla da u sledećim mesecima pojača pritiske u procesu dijaloga Beograda i Prištine. Gogić kaže da kada se uzme u obzir da Evropskoj uniji i SAD predstoje izbori, malo je verovatno da EU uopšte trenutno ima mehanizme da vrši te pritiske. Podsećajući da je specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak imenovan na tu funkciju 2020. godine i da mu mandat ističe u aprilu, Ognjen Gogić za Kosovo onlajn kaže da je malo verovatno da se za četiri meseca postigne nekakav uspeh u procesu normalizacije, kada već četiri godine nije došlo do toga.

Kako kaže, prošla godina je bila određena kao ta godina kada je trebalo da se dogodi neki značajniji napredak, da se napravi neki proboj u procesu normalizacije između Beograda i Prištine.

"Ta inicijativa je bila zamišljena tako da se na početku prošle godine postigne sporazum, a da se on onda sprovede pre kraja godine. U samom sporazumu koji je prihvaćen u februaru, a koji je kasnije dopunjen u Ohridu u martu, bilo je navedeno da će se realizovati u roku od 150 dana, a da će nakon toga biti organizovana donatorska konferencija. Ništa od toga se nije ostvarilo, a zamisao EU i SAD prošle godine je bila da tokom 2023. godine taj posao završe ili da naprave značajniji napredak jer su znali da tokom 2024. godine neće imati ko time da se bavi", ističe Gogić za Kosovo online.