Emisija "Direktno sa Minjom Miletić": Drid i Antić o nasilju, blokadama i krizi u društvu

Dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu Patrik Drid tvrdi da je fizički napadnut ispred zgrade fakulteta, u pokušaju da omogući nastavak redovne nastave. On je u emisiji Direktno sa Minjom Miletić govorio o povredama, atmosferi linča, manipulacijama i razlozima zbog kojih je pozvao policiju.

"Malo bolje sam fizički, osim pokidanog ukrštenog ligamenta na levoj nozi i par modrica, nije tako strašno", rekao je Patrik Drid, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, koji je u proteklim danima bio u središtu incidenata u vezi s blokadom ove visokoškolske ustanove.

Dodaje da se psihički oseća stabilno i da zna da je delovao u najboljoj nameri — kako bi se omogućilo da se drugi semestar odvija u normalnim uslovima.

"Bio sam linčovan od više od 50 ili čak 100 ljudi. Ne mogu da znam tačno ko me je sve udarao i šutirao. Jedan momak u zelenoj majici me je gurnuo, pao sam i povredio se. Sve je počelo u petak, kad sam se sa službenog puta vratio i zatekao zabranu ulaska koju su potpisali rektor Dejan Mandić i studenti", priča Drid.

Navodi da je pokušao da uđe u dijalog sa studentima koji su blokirali ulaz, ali da su mu rekli da je na "plenum" sastanku doneta odluka da on i rektor nemaju pravo da uđu u zgradu. 

"Najviše su imali oko 250 prisutnih, a imamo 923 aktivna studenta — to nije većina", tvrdi.

Drid je, ipak, uspeo da uđe u zgradu kada je jedan student otvorio vrata. Kaže da je pustio kolege profesore i pocepao plakate sa uvredljivim porukama. Prema njegovim rečima, blokada ne može da podrazumeva zabranu ulaska zaposlenima, jer "to nas vraća u najmračnije periode istorije". 

Euronews Srbija

Te večeri je dao izjavu policiji, a zgradu su zaključali.

"Kasnije su studenti tražili da uđu. Pustili smo ih da pregovaramo. Dogovor je bio da se u ponedeljak u 10 otvoreno proveri broj prijavljenih studenata za nastavu. Čak sam predložio da mediji prisustvuju uvidu u platformu", rekao je Drid i odbacio tvrdnje da je pozvao policiju na studente. 

"U petak sam zvao policiju jer su mi u kancelariju ušli nepoznati građani. Sat i po su me vređali i maltretirali. U ponedeljak sam očekivao dijalog, ali sam zatekao aktiviste, opozicione političare, pa i žene starije od 70 godina koje su me najviše vređale. Pozvao sam policiju da mi omogući ulazak, a ne da hapsi studente".

Kako kaže, policija u civilu je najpre pokušala dijalog, a tek nakon toga je pozvana i uniformisana jedinica.

"Kada su se pojavili žandarmi, masa se uvećala. Nije bilo mojih studenata — viđao sam samo nekoliko koji su držali megafon. Većina okupljenih nisu bili ni studenti ni zaposleni na našem fakultetu. Interesantno, bilo je puno profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kao što je Dinko Gruhonić i još neke njegove kolege. Nijedan student Fakulteta sporta nije povređen i reakcija policije bila je usmerena isključivo ka grupi građana i pojedinim profesorima sa drugih fakulteta", tvrdi Drid.

Antić: Svedoci smo radikalizacije iz nemoći, a ne iz snage

Istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dr Čedomir Antić, ocenio je da su događaji ispred Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu i širi protestni pokreti u obrazovnim institucijama izraz radikalizacije koja nije posledica političke snage, već – nemoći.

"Kada radikalizacija nastane iz osećanja nemoći, a ne zato što neka strana dobija podršku građana ili je ojačala spoljnim okolnostima, to nikada ne vodi ka nečemu dobrom", izjavio je Antić, komentarišući blokadu fakulteta i nasilne scene koje su usledile. On je upozorio da su studenti i profesori koji učestvuju u blokadama usvojili "anarhistički model političke borbe", negirajući demokratske ustanove, i da se sve više oslanjaju na metode otkazivanja i tzv. "građanskog usmrćivanja".

Prema njegovim rečima, deo opozicije, kao i značajan broj pripadnika srednje klase u Srbiji, stao je iza tog modela, što Antić vidi kao pokazatelj duboke društvene krize.

"To što su ti ljudi prepoznati kao ‘najbolji proizvod’ nije kompliment za naše društvo. Naprotiv, to je signal ozbiljnog poremećaja vrednosti", rekao je Antić.

Osvrćući se na konkretan incident u Novom Sadu, Antić smatra da je odgovor države bio uzdržan i legalistički.

"Vlast sa svim manama koje ima, trudi se da ne pokaže silu. I kad se žandarmerija pojavi, optužuje se režim, a ne oni koji su izazvali nered. Šta su tamo radile profesorke iz drugih fakulteta, šta su radili opozicioni aktivisti i starije gospođe koje su najviše vređale dekana Drida?", upitao je Antić.

Euronews Srbija

Profesor je upozorio na sve izraženiju pojavu selektivne slobode govora i netrpeljivosti unutar akademske zajednice.

"Imamo ljude koji tvrde da imaju većinu, ali odbijaju svaku raspravu o svojim ciljevima. I to nazivaju demokratijom. Pa zar nije vlast ta koja, koliko god da je osporavana, ipak ima većinu u Skupštini i omogućava opoziciji da učestvuje u radu?", rekao je Antić.

Po njegovom mišljenju, protesti i blokade nisu usmereni ka rešavanju problema, već služe kao poluge za političku destabilizaciju. 

"Ne traži se pravda, traži se dokumentacija. A i ona se ne traži od institucija koje su za nju nadležne, već od onih koje su politički interesantnije za napad", kaže Antić, navodeći primer Železnica Srbije i prorektora Bojovića, koji se, kako tvrdi, nikada nije našao na meti zahteva blokadnih grupa.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu.