Da li je Srbiji mesto u Moskvi: Joksimović, Radojković i Mitić u emisiji Direktno sa Minjom Miletić

Evropa je 8. maj obeležila kao Dan pobede, i to ove godine sa značajnim promenama u načinu obeležavanja. Ovaj datum, koji se tradicionalno slavi širom Starog kontinenta, ove godine prvi put postaje zvaničan praznik i u Nemačkoj. Do sada, ovaj dan se obeležavao širom Evrope, dok je u Rusiji, zbog razlike u vremenskim zonama i trenutku kada je sporazum postao pravosnažan, obeležavan 9. maja. Ove promene postavljaju novo pitanje – kako se istorija slavi danas u svetlu aktuelnih političkih i vojnih okolnosti?

Gosti emisije Direktno sa Minjom Miletić bili su bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović, istoričar Stefan Radojković i Aleksandar Mitić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu. 

Revizija istorije i promena u evropskim odnosima

Prema rečima Aleksandre Joksimović, promena u obeležavanju Dana pobede nije slučajna. Ističe da je 2015. godine bilo problema u vezi s paradom u Moskvi, kada mnoge evropske zemlje nisu prisustvovale zbog aneksije Krima 2014. godine. Tada su samo pojedini evropski lideri, poput slovenskih premijera Fice i Zemana, učestvovali, dok su se drugi držali podalje, simbolično povukavši granicu između Rusije i ostatka Evrope.

"Rusija je svakako imala ključnu ulogu u oslobađanju Evrope od nacizma tokom Drugog svetskog rata, ali sada postoji novi kontekst u kojem mnoge zemlje, posebno baltičke i Poljska, Rusiju vide kao pretnju miru. Danas, Ruska federacija se doživljava kao potencijalni izazivač za mir u Evropi", navodi Joksimović.

Taj strah je postao još izraženiji nakon invazije na Ukrajinu, što je dovelo do velikog procesa naoružavanja unutar Evropske unije.

U Sjedinjenim Američkim Državama, predsednik Donald Tramp je ove godine odlučio da 8. maj postane zvaničan praznik, verujući da Amerika, iako nije učestvovala u oslobađanju Evrope na isti način kao Sovjetski Savez, zaslužuje da priznanje za pobedu nad fašizmom bude upisano u istu kalendarsku jedinicu. Prema njegovim rečima, to je bio način da se proslavi doprinos Amerike završetku rata u Evropi i okončanju rata na Pacifiku.

Euronews Srbija

Joksimović dalje ukazuje na to da nije samo Evropa ta koja se suočava sa revizijom istorije, već i Rusija, koja ponovo razmatra ulogu Josifa Staljina u posleratnom periodu. Takođe, u Velikoj Britaniji dolazi do uklanjanja spomenika istorijskim ličnostima, uključujući i spomenik Vinstonu Čerčilu, što je izazvalo veliku debatu o rasnim pitanjima i porukama iz prošlosti.

"Revizija istorije je globalni proces, a različite zemlje danas ponovo analiziraju svoje istorijske figure i događaje iz prošlih vekova, vrlo često kroz savremene političke filtere", kaže ona.

U tom kontekstu, ističe da je trenutni pogled na Rusiju u Evropskoj uniji, s obzirom na agresivne vojne akcije, potpuno promenjen, što izaziva ozbiljne političke tenzije.

Specifična je i parada u Moskvi, koja je postala prepoznatljiv simbol vojne moći Rusije. Analizirajući događaje iz 2008. godine, Joksimović podseća na Putinov govor na Minhinskoj konferenciji, kada je prvi put percepirana kao isticanje ruske vojne moći, što je evropski lideri doživeli kao pretnju. Parada koja je usledila samo godinu dana nakon tog govora, postavila je temelje za današnju situaciju u kojoj EU vidi pokazivanje vojne moći kao izazov stabilnosti u regionu.

Radojković: Srbiji je mesto u Moskvi

Istoričar Stefan Radojković analizira razlike u shvatanju Drugog svetskog rata, naročito kada se uporede istočni i zapadni front. Prema njegovim rečima, razlika u vođenju rata na ova dva fronta stvorila je različite narative o tom događaju, kako u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, tako i u Zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.

Rat na Istočnom frontu, koji je bio rat do uništenja, označava egzistencijalnu borbu Sovjetskog Saveza za opstanak, a taj sukob je na te prostore ušao kao "Veliki otadžbinski rat", dok su na Zapadnom frontu postojala određena pravila ratovanja i konvencije koje su donekle ublažile razmere brutalnosti.

Za zemlje kao što su Francuska, Velika Britanija i SAD, drugi svetski rat nije bio pitanje opstanaka u tom egzistencijalnom smislu. Ove države, iako su se nalazile u teškim situacijama, nisu bile izložene direktnoj pretnji postojanja, dok su zemlje Istočne Evrope, uključujući bivšu Jugoslaviju, doživele ogromne ljudske gubitke. Prema procenama, broj civilnih žrtava u Sovjetskom Savezu bio je veći od broja vojnih žrtava, sa ukupnim gubicima od oko 14 miliona civila i 10 miliona vojnika. Slično je bilo i u Grčkoj, Čehoslovačkoj i Jugoslaviji. Nasuprot tome, u Velikoj Britaniji i SAD-u broj civilnih žrtava bio je znatno manji.

Euronews Srbija

Radojković analizira kako savremeni politički okviri utiču na tumačenje prošlosti, naročito u kontekstu ratova za sećanje. On podseća na primer iz 2019. godine kada je Evropski parlament pokušao da uspostavi Evropski dan sećanja, usmeravajući pažnju na Ribbentrop-Molotov pakt, ali prećutkujući Minhenski sporazum iz 1938. godine, kojim su zapadne sile dozvolile podelu Čehoslovačke. Ovaj selektivni pristup prema istoriji, prema Radojkoviću, odražava aktuelne političke interese i nastoji da stvori narativ koji odgovara trenutnim potrebama političkih tela.

„Svaka strana u savremenim političkim sukobima uzima ono što joj odgovara, pa je tako Rusija, s druge strane, sklonija da ističe Minhenski sporazum, dok Zapad smatra Ribbentrop-Molotov pakt ključnim trenutkom u postavljanju temelja Drugog svetskog rata“, objašnjava Radojković.

Srbija i Dan pobede: Dileme i posledice

Pitanje uloge Srbije u obeležavanju Dana pobede u Moskvi postaje još jedno ključno pitanje u savremenim političkim izazovima. Radojković smatra da, iako postoje napetosti između Srbije i Evropske unije, nije u redu da visoki predstavnici EU osporavaju Srbiji pravo da obeležava ovaj važan datum. 

"Srbija je pretrpela ogromne gubitke tokom Drugog svetskog rata i njen doprinos u borbi protiv nacizma je neosporan. Mesto predsednika Srbije, trebalo bi da bude u Moskvi na obeležavanju 80. godišnjice pobede", ističe Radojković.

Iako očekuje da neće biti drastičnih posledica u smislu sankcija ili velikih političkih reakcija, Radojković smatra da će ova odluka imati dugoročne posledice na proces evropskih integracija. On predviđa da bi Evropska unija mogla koristiti ovu situaciju kao osnovu za dalja uslovljavanja, posebno kada je u pitanju otvaranje novih klastera za pristupanje EU.

"Evropska komisija će verovatno u svom izveštaju pomenuti ovu odluku, a proces uslovljavanja sa Evropskom unijom može biti dodatno ojačan", rekao je on.

Mitić: Dan pobede kao pokazatelj velikih promena u međunarodnim odnosima

Aleksandar Mitić, stručnjak za međunarodne odnose i istoriju, analizira značaj ovog dana u kontekstu današnje geopolitičke stvarnosti i kulture sećanja. U njegovoj analizi, Dan pobede nije samo obeležavanje kraja Drugog svetskog rata, već i pokazatelj velikih promena u međunarodnim odnosima.

Mitić ističe da 9. maj danas nije samo događaj u kojem se okupljaju lideri iz bivših saveznika u borbi protiv nacizma, već se razvijaju i nove dinamike u međunarodnoj zajednici. Poredeći 60. godišnjicu obeležavanja, kada je prisustvovao lideri poput Đordža Buša i Širaka, sa 2025. godinom, Mitić napominje da se danas Dan pobede obeležava u okviru multipolarnog sveta, sa liderima iz Kine, Brazila, Etiopije i Egipta. 

"To je simbol promena, multipolarizacije koja je prisutna na tom događaju", kaže Mitić, ukazujući na promenjeni globalni poredak.

Euronews Srbija

Mitić podseća i na značaj obeležavanja ovog dana za njega lično, ističući da je prošle godine učestvovao u naučnom skupu u organizaciji Američkog univerziteta Austin Peay i Instituta za svetsku istoriju Kineske akademije društvenih nauka. Takođe, planira da 9. maj obeleži i kroz lični angažman, učestvujući u koloni „Besmrtnog puka“, a u ponedeljak će govoriti na promociji knjige o genocidu u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

On ističe da je poslednjih 20 godina, naročito nakon proširenja Evropske unije 2004. godine, došlo do postepenog relativizovanja, pa čak i revizije događaja vezanih za Drugi svetski rat. Prema njegovim rečima, u tom periodu je počela relativizacija kroz izjednačavanje komunizma i nacizma, naročito u istočnoevropskim zemljama. Iako je proces bio postepen, ubrzao se nakon 2014. godine, naročito nakon aneksije Krima od strane Rusije.

Mitić se prisetio svog boravka u Pragu između 2015. i 2019. godine, kada je bio svedok uklanjanja spomenika sovjetskim oslobodiocima sa značajnih mesta u češkoj prestonici. 

"Bilo je tragično gledati kako Česi, koji su u velikoj meri oslobođeni od strane Sovjeta, sklanjaju te spomenike u periferiju grada“, ističe on, ukazujući na duboku simboliku ovih promena u kontekstu evropske politike sećanja.

Euronews Srbija

U tom kontekstu, Mitić ukazuje na pokušaj revizije istorije i nepoštovanje značaja uloge Sovjetskog Saveza u oslobađanju Istočne Evrope od nacizma. On naglašava da je uloga Sovjeta u oslobađanju Čehoslovačke, Slovačke i drugih bivših socijalističkih zemalja nezamenjiva, te da bi se, i pored svih političkih nesuglasica, trebalo poštovati doprinos tih zemalja u borbi protiv fašizma.

Mitić, međutim, ne vidi obeležavanje Dana pobede kao puki ritual, već kao ključni trenutak za promišljanje o prošlim događajima i njihovoj interpretaciji u današnjem svetu. Kultura sećanja, koja je često i politika sećanja, ostaje izazov za mnoge zemlje, jer istorijski narativi često služe kao instrumenti za političko oblikovanje današnjeg društva. 

"Kultura sećanja je mač sa dve oštrice. Iako mnoge zemlje žele da zadrže svoju verziju istorije, ona se ipak menja u skladu sa aktuelnim političkim interesima", rekao je Mitić.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu.