Od kazana za rakiju do zaštićenih brendova i geografskih oznaka: 105 godina kreativnosti i inovacija u Srbiji

Komentari

Euronews Srbija

Autor: Euronews Srbija

03/12/2025

21:55

veličina teksta

Aa Aa

Godina je velikog jubileja u Zavodu za intelektualnu svojinu. Pre tačno 105 godina, u Kraljevini SHS osnovana je tadašnja Uprava za zaštitu industrijske svojine, sa ciljem zaštite autorskih prava i inovacija, a prvi zvanično zaštićeni izum bio je kazan za pečenje rakije. Danas, više od jednog veka kasnije, srpska pamet i kreativnost nastavljaju da se beleže i štite kroz rad Zavoda, a o svemu tome za Euronews Srbija govori Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu.

"Povodom stogodišnjice 2020. godine objavili smo i knjigu o istoriji Zavoda, koja je zapravo neka vrsta mikroistorije našeg pronalazaštva. U školi učimo o političkoj istoriji, ali kroz ovakvu mikroistoriju možemo da vidimo kako su obični ljudi razmišljali, kakve su želje i strahove imali, i kako su doprinosili razvoju našeg društva kroz kreativnost. Za 105 godina, kroz naš Zavod, zaštitilo se jako mnogo izuma", kaže Marić.

Objašnjavajući razliku između industrijske i intelektualne svojine kaže da industrijsku čine -patenti, žigovi, industrijski dizajn, oznake porekla i topografije integrisa, dok intelektualna svojina uključuje sve to, plus autorska i srodna prava.

"Zavod danas pokriva praktično sva prava intelektualne svojine, što je rešenje koje postoji u većini evropskih zemalja, dok je u nekima podeljeno između više institucija. Kod nas, Zavod je centralna institucija koja obuhvata sve - i to je jedna od posebnosti naše istorije", govori Vladimir Marić.

Podseća na izložbu u Muzeju nauke i tehnike, gde su predstavljeni prvi izumi i patenti, uključujući poznati kazan. Ističe da je ta izložba bila posvećena prvim pronalazačima - običnim ljudima, koji često nisu dospeli na tržište niti postali međunarodno prepoznatljivi.

"Naravno, imamo i velike naučnike poput Nikole Tesle, Milutina Milankovića, Mihajla Pupina… Ali cilj izložbe bio je pokazati kako je razmišljao prosečan srpski čovek početkom 20. veka, u vreme kada je Srbija nakon Prvog svetskog rata bila devastirana", kaže on i dodaje zanimljiv istorijski detalj: "U to vreme smo govorili o umnoj svojini, danas arhaična reč izum, ali vrlo slikovita. Zavod je uspevao da štiti žigove kompanija poput Forda, Mercedesa, IBM-a i Coca-Cole, što pokazuje koliko je institucija bila sposobna da prati vreme. Sistem intelektualne svojine podrazumeva dobre propise i institucije koje ih sprovedu, i to je važno i za domaće kreatore i za strane investitore".

Kada se govori o izumima, Marić objašnjava da je razlika između velikih naučnih otkrića i svakodnevnih pronalazaka. Navodi da je patent je pravno zaštićen pronalazak, koji rešava određeni problem.

"Na primer, neko je želeo da drži čašu sa vrućim napitkom, a da se ne opeče, pa je napravio omotač od plute - mali, praktičan pronalazak, ali i dalje patent. Svaki pronalazak je suštinski rešenje problema koji muči pronalazača", kaže on.

Osim toga, kako kaže, zaštita patenta donosi i ekskluzivitet. Prema njegovim rečima, nosilac prava može da ekonomski koristi pronalazak i zabranjuje drugima da ga proizvode. Patent je prava simbioza između kreativnog pojedinca i onog ko može da iz toga napravi profit. Kada, navodi on, zaštitite patent, dobija se pravni monopol, slično kao vlasništvo nad nekretninom, ali na ideju ili izum.

Marić objašnjava i širu primenu intelektualne svojine: "Vaša kuća je materijalna svojina, ali intelektualna svojina je nematerijalna - kao žig ili brend. Udeo nematerijalne imovine u 500 najvećih kompanija danas je 70 odsto, dok je nekada bio 30 odsto. Najvrednija su nova tehnologija i brendovi, kao što je žig Coca-Cole, vredniji od kompletne infrastrukture proizvođača alkohola."

Kada je reč o oznakama geografskog porekla ističe da su to geografski nazivi proizvoda koji imaju specifične karakteristike vezane za region.

"Leskovački domaći ajvar je najbolji primer - proizvode ga samo Leskovčani po određenoj recepturi. Zaštićeni proizvodi imaju standardizovan kvalitet i dodatu vrednost, a istraživanja pokazuju da je 40 odsto potrošača spremno da plati više za takve proizvode", kaže Marić.

Zaključuje da zaštita intelektualne svojine daje pravnu sigurnost, bolji položaj u ugovornim odnosima i potvrđuje vlasništvo nad idejama, izumima i brendovima - baš kao što katastar beleži vlasništvo nad stanom. Tako Zavod omogućava da kreativni rad naših građana bude vrednovan i zaštićen, kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu.