Košta u poseti Zapadnom Balkanu: Fokus na ubrzanje proširenja, šta Srbija može da očekuje od predsednika Saveta EU?
Komentari
12/05/2025
-15:30
Proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan ponovo je u fokusu kao jedan od ključnih prioriteta, izjavio je predsednik Saveta EU, Antonio Košta, u intervjuu za Euronews. Uoči svoje zvanične turneje po regionu, koja počinje posetom Srbiji, Košta je istakao da stabilnost i prosperitet EU zavise od uspešnog proširenja bloka, dodajući da bi Crna Gora i Albanija mogle postati članice EU pre drugih zemalja Zapadnog Balkana.
U tom kontekstu, pozvao je zemlje kandidatkinje da se fokusiraju na sprovođenje neophodnih reformi, uz naglasak na stratešku važnost regiona za Brisel.
Njegova poseta Srbiji, koja je planirana za 12. i 13. maj, počinje svečanim dočekom sa vojnim počastima ispred Palate Srbija, a nakon toga sledi niz razgovora sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ali i sa premijerom Srbije Đurom Macutom.
Košta će isti dan posetiti i Bosnu i Hercegovinu, pre nego što se sastane sa predsednicima i premijerima Crne Gore i Kosova u sredu.
Sledećeg dana posetiće Severnu Makedoniju, a njegova poslednja destinacija biće Albanija, gde će učestvovati na Samitu Evropske političke zajednice (EPZ) u petak u Tirani.
EPZ je međuvladin forum za političku strategiju koji okuplja više od 40 evropskih zemalja, a proširenje EU na Zapadni Balkan biće visoko na agendi samita zbog rastuće nestabilnosti u regionu.
Ubrzanje procesa integracije u fokusu
U razgovoru za Euronews Srbija, ministar za evropske integracije Nemanja Starović osvrnuo se na očekivanja koja Srbija ima od ove posete i šire perspektive evropske integracije.
Povezane vesti
"Košta dolazi večeras u Beograd, a sutra će biti organizovan svečani doček ispred Palate Srbije, nakon kojeg će uslediti razgovori sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, i premijerom Đurom Macutom. Ova poseta za nas ima poseban značaj", rekao je Starović, naglašavajući važnost ove diplomatske turneje koja obuhvata više zemalja Zapadnog Balkana.
Zbog intenzivnog interesovanja evropskih zvaničnika za region, Starović ističe da su posete Košte, evropske komesarke za proširenje Marte Kos, ali i dolazak Kaje Kalas, visoke predstavnice za bezbednosnu politiku, najbolji dokaz da EU ozbiljno pristupa pitanjima u regionu, a posebno odnosima sa Srbijom.
Euronews Srbija
Starović podseća na ključne teme koje će biti na dnevnom redu razgovora tokom Koštine posete, među kojima je ubrzanje procesa integracije Srbije u EU, kao i otvaranje trećeg klastera pregovora – što je, prema njegovim rečima, od ključnog značaja za dalji napredak zemlje na njenom evropskom putu.
Jedno od ključnih pitanja koje Evropska unija postavlja Srbiji tokom svih razgovora odnosi se na usklađivanje spoljne politike sa politikama Unije.
"To je obaveza koja proizlazi iz pregovaračkog okvira i koja podrazumeva postepeno usklađivanje, do trenutka kada postanemo punopravni članovi EU", objašnjava Starović.
Koliko su usklađene spoljne politike Srbije i EU
On ističe da trenutni stepen usklađivanja spoljne politike Srbije iznosi više od 56 odsto, što je značajan napredak, ali i priznaje da postoje izazovi koji se odnose na stav Srbije prema sankcijama Rusiji.
Prema njegovim rečima, Srbiji nije moguće da odmah pristupi potpuno usklađivanje sa politikama EU, pre svega zbog političkih i ekonomskih okolnosti koje bi to zahtevale.
Povezane vesti
"U praksi, nije realno očekivati da bi usklađivanje moglo biti 100 odsto pre nego što postanemo članica EU. Međutim, prednost je što postoji jasan politički okvir za postepeno usklađivanje, a kada bude vreme za to, bićemo spremni", poručuje Starović, dodajući da bi u budućnosti, pre nego što Srbija postane punopravna članica, mogla da uskladi politiku do željenog nivoa.
Euronews Srbija
Koština poseta ne odnosi se samo na Srbiju. Tokom svoje regionalne turneje, on će se sastati sa liderima svih zemalja Zapadnog Balkana, uključujući i Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, Severnu Makedoniju, i Albaniju. Poseta će kulminirati Samitom Evropske političke zajednice u Tirani, koji će se održati 15. i 16. maja, a na kojem će Srbija kao kandidat za članstvo biti prisutna.
Starović opisuje Evropsku političku zajednicu (EPZ) kao "relativno nov format" koji okuplja sve evropske države, i to ne samo članice EU, već i zemlje kandidatkinje kao što je Srbija, ali i zemlje koje nisu zainteresovane za članstvo, poput Švajcarske i Norveške.
Povezane vesti
"To je prostor za dijalog, za razmenu mišljenja i ideja, koji omogućava dublje povezivanje evropskih zemalja, bez obzira na njihov politički status", objašnjava Starović.
On smatra da će na ovom samitu biti reči i o ratu u Ukrajini, kao i o daljim koracima u procesu integracije Zapadnog Balkana u EU.
Da li će ponovo biti pokrenut dijalog Beograda i Prištine?
Jedno od ključnih pitanja koje ostaje u fokusu je odnos Beograda i Prištine, kao i nastavak dijaloga koji je već duže vreme na mrtvoj tački. Iako se ne očekuje da će EPZ samit biti format za rešavanje ovog pitanja, Starović ne isključuje mogućnost da se tema odnosa Beograda i Prištine pomene.
On smatra da, iako nije primarni fokus samita, dijalog između Beograda i Prištine mora biti pokrenut.
"Imali smo nedavno priliku da razgovaramo sa gospodinom Sorensenom, novim predstavnikom EU za dijalog između Beograda i Prištine, i on je svestan odgovornosti koja mu je poverena", navodi Starović.
Prema njegovim rečima, dok su prethodni pregovori bili u velikoj meri irelevantni u pogledu onoga što se dešava na terenu, postoji potreba za novim pristupom koji bi mogao da pomeri stvari sa mrtve tačke.
"EU mora ozbiljno da se posveti politici proširenja"
Košta je u intervjuu za Euronews izjavio da bi Crna Gora i Albanija mogle završiti pregovore o pristupanju EU u narednih 3-4 godine, dok Srbija, prema nekim procenama, neće biti deo tih projekcija u tom periodu.
Starović priznaje da bi otvaranje trećeg pregovaračkog klastera bio značajan korak za Srbiju, ali i naglašava da su proširenja EU uvek politički izazovna i podložna promenama.
"Mi se nalazimo u periodu kada EU mora ozbiljno da se posveti politici proširenja. Iako se govori o potencijalnim datumima za prijem novih članica, iskustvo nas uči da treba biti oprezan sa obećanjima", poručuje Starović, podsećajući na ranije pokušaje da se Srbiji postavi rok za članstvo, koji su na kraju izostali.
U trenutnoj političkoj klimi u Srbiji, koja je obeležena protestima i nezadovoljstvom građana, pitanje političke stabilnosti postaje još važniji faktor za napredak ka EU. Starović je jasno stavio do znanja da EU traži da Srbija ispuni određene političke kriterijume, ali i da ovi zahtevi nisu novost.
On je izjavio da se ovi zahtevi ne odnose samo na spoljne političke odnose Srbije, već i na unutrašnje reforme, naročito u oblastima slobode medija i vladavine prava.
"Mi smo u stalnom kontaktu sa Briselom, i sve što se od nas traži, trudimo se da realizujemo. Prvi korak u tome je ispunjavanje obaveza prema Evropskoj komisiji, kao što je izbor članova Saveta REM-a", kaže Starović, dodajući da je u pitanju ozbiljan politički proces koji zahteva pažljivo i odgovorno pristupanje.
Ceo razgovor pogledajte u videu ispod.
Komentari (0)