Koje su ključne poruke samita u Odesi i kako bi Srbija mogla da učestvuje u obnovi Ukrajine?
Komentari13/06/2025
-20:02
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa održanom u Odesi, gde se sastao i sa evropskim liderima, uključujući i domaćina predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.
I dok Vučić poručuje da bi Srbija želela da obnovi jedan ili dva grada ili neki manji region u Ukrajini, i time građanima te zemlje pruži podršku, iz Rusije upozoravaju "Ko priča da želi saradnju sa Rusijom, neka razmisli da li je na strani neonacizma."
O ključnim porukama Samita u "Temi jutra" govorili su Aleksandra Joksimović iz Centra za spolju politiku i karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Joksimović o Samitu: Vokabular prema Ruskoj Federaciji se značajno zaoštrio, Srbija nije potpisala deklaraciju
Govoreći o samitu, Aleksandra Jovanović je navela kako taj format postoji od kako je počela ruska agresija na Ukrajinu i podsetila na neke prethodne samite.
"Prošle godine u Dubrovniku znamo da je bilo dosta debate u vezi sa finalnom deklaracijom i da su ušle izmene koje je Srbija predložila, koje su se odnosile na izostanak pominjanja sankcija", kaže Joksimović.
Za nju je najsnažniji utisak činjenica da se, uprkos pričama o primirju, miru i Trampovim željama da se sukob brzo okonča, politika prema Ruskoj Federaciji zapravo zaoštrava – kako na vojnom planu, tako i u retorici.
Euronews
"Vokabular prema Ruskoj Federaciji se značajno zaoštrio i u ovom trenutku je u deklaraciji taksativno navedeno da je neophodan produžetak sankcija i ne samo produžetak, nego i njihovo zaoštravanje. I u tom mi se čini da postoji sve veći konsenzus unutar EU, ali i među zemljama aspirantima, no vidimo da se Srbija ipak izuzela iz potpisivanja takve deklaracije", konstatuje sagovornica.
Povezane vesti
Ona dodaje da je ovogodišnji samit imao poseban simbolički značaj jer se prvi put održao na tlu Ukrajine, u Odesi, gde su svi, kako kaže, mogli da se suoče sa posledicama ruske agresije i na taj način iskažu solidarnost prema Ukrajini.
Milivojević: Samit dobra potvrda bilateralnih odnosa, tzv. država Kosovo nije bila pozvana
Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da su učešće i odlazak predsednika Republike na događa u Odesi u skladu sa principima i stavovima Srbije vezano za rat u Ukrajini.
"Treba podsetiti da je Srbija drugog dana rata iskazala svoj stav vezano za međunarodno pravo, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i iznela svoj stav oko tog rata. Drugi princip koji je prisutan - i kontinuitet u učešću na ovim samitima - to je zalaganje za mir i suprotstavljanje sankcijskoj politici kao instrumentu za ostvarivanje političkih ciljeva", kaže Milivojević.
Euronews
Kako kaže, Srbija je bila žrtva sankcija i generalno se protivi njihovoj primeni, istovremeno podržavajući poštovanje međunarodnog prava
Za njega je poseban utisak ostavilo to što tzv. država Kosovo nije bila pozvana na ovaj sastanak - što nije bio slučaj do sada.
"To je na neki način reafirmacija principa međunarodnog prava o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, koje je za Ukrajinu izuzetno važno, Ja bih rekao jedan od ključnih principa na kome nastupa, imajući u vidu svoju poziciju, ali ono što je za nas važno što ona u tom smislu ima u vidu kosovski slučaj, i nepriznavanje Kosova, što ja bih rekao jača i naš argument u tom pravcu, i to na tlu Ukrajine", kaže Milivojević
Dodaje da je samit bio potvrda dobrih bilateralnih odnosa između Srbije i Ukrajine.
Povezane vesti
Spasojević: Ukoliko se obnova zaista dogodi, trebalo bi da se fokusiramo na energetske objekte
O ekonomskom aspektu ponude predsednika Vučića da Srbija učestvuje u obnovi jednog ili dva grada ili regiona u Ukrajini govorio je za Euronewsa Srbija Toplica Spasojević, predsednik ITM Sistema i član predsedništva Saveza ekonomista Srbije.
U vezi s projektom, izjavio je da će on verovatno odgovarati našim kapacitetima i potrebama jednog ili dva odabrana grada.
"Pretpostavljam da će, ukoliko se to realizuje u bližem periodu, to biti delovi Ukrajine koji nisu zahvaćeni ratom, jer su oni u ratnim zonama potpuno devastirani i nema smisla obnavljati ih dok rat traje", kaže on.
Kako kaže, obnavljaće se objekti koji su pretrpeli posledice razaranja.
"U ovom narednom periodu, ukoliko se obnova zaista dogodi, trebalo bi da se fokusiramo na energetske objekte i eventualno na unapređenje nekih civilnih", kaže on.
Euronews
U kontekstu realizacije eventualnog projekta sagovornik ističe kako će obnova biti izvršena o našem trošku i samostalno.
"Mislim da ima smisla da taj posao realizujemo samostalno — od početka do kraja — i da to bude, na primer, obnova neke škole ili bolnice, uključujući i njihovo potpuno opremanje, uz pločicu na kojoj bi pisalo da je to urađeno uz pomoć Republike Srbije", kaže Spasojević.
Dodaje da bi finansiranje bilo od strane Srbije, dok bi se projekti usklađivali s njihovim potrebama i nadležnim zavodom koji ih prati.
"Što se tiče izvođenja radova, ukoliko kod njih postoji lokalna operativa, najbolje bi bilo angažovati njihove radnike, kako bi i oni imali prihode. Ako ne, mislim da Srbija može da preuzme i taj deo, s obzirom na to da se građevinska aktivnost kod nas trenutno nešto usporava, pa će biti dostupnih kapaciteta“, zaključuje on.
Celo gostovanje Toplice Spasojevića pogledajte u video klipu na dnu teksta
Komentari (0)